SAOPŠTENJE INICIJATIVNOG ODBORA ČLANOVA ULUS-A POVODOM OKRUGLOG STOLA NA TEMU “ZAKONI U OBLASTI KULTURE – PODRŠKA ILI KOČNICA KULTURNOG RAZVOJA”

Na Regionalnom okruglom stolu na temu „Zakoni u oblasti kulture – podrška ili kočnica kulturnog razvoja“ – Predrag Blagojević, sekretar Ministarstva kulture, upitan da objasni pojam istaknutog umetnika odgovorio je, pozivajući se na član 68. Zakona o kulturi, sledeće: status istaknutog umetnika ili istaknutog stručnjaka mogu steći svi (samostalni i zaposleni umetnici i stručnjaci) koji su dali značajan doprinos kulturi, a za samostalne umetnike taj status podrazumeva i plaćanje doprinosa preko ministarstva kulture.

Šta zapravo hoće da kaže ovaj pravni stručnjak za pitanja kulture (prethodno sekretar SO Rakovica i zamenik sekretara Skupštine grada) koji je učestvovao u ekspresnom donošenju sedam zakona iz oblasti kulture tokom poslednje dve godine, a koji su kulturu Srbije uveli u pravni haos kako vidimo iz izveštaja koji je pripremljen na osnovu rezultata BIRN[1] i BICCED[2], istraživanja sprovedenog u 11 gradova širom Srbije.

Sporno je što se ovakvim tumačenjem bespotrebno produbljuje pomenuti haos: što uvođenjem instrumenata, procedura i mehanizama za sprovođenje ovako jednog široko postavljenog koncepta, kao i svim administriranjem koje će iz toga neminovno proisteći, što otvaranjem prostora za jedno besmisleno konkurisanje radi sticanja overene potvrde (za sticanje zvanja istaknutog umetnika ili stručnjaka), koja osim za samostalne umetnike i samostalne stručnjake, kojima se na osnovu toga plaćaju doprinosi, nema ama baš nikakvu svrhu.

Činjenica da je ovaj termin našao svoje mesto u Zakonu o kulturi posledica je gotovo decenijskog insistiranja Samostalnih umetnika da se obezbedi osnov koji bi omogućio uplatu uvećanih osnovica za doprinose samostalnim umetnicima, što je bila i ranija svrha postojanja instituta istaknutog umetnika utemeljenog na Zakonu o penzijskom osiguranju do 2003. godine. Ta kategorija je podrazumevala uvećanu osnovicu na osnovu koje se vršio obračun plaćanja doprinosa na višestepenoj skali uslovljenoj godinama staža.

[1] BIRN – Balkan Investigative Reporting Network

[2] BICCED – Balkan Initiative for Cultural Cooperation, Exchange and Development

Zamislite sada kako u skladu s iskrivljenim razumevanjem ove problematike naše prvakinje Narodnog pozorišta, primabalerine, redovni i vanredni i penzionisani profesori sa univerziteta i slične kategorije umetnika i stručnjaka, koje već imaju jasno definisane uslove o sticanju zvanja u oblasti u kojoj deluju, stoje u redu i čekaju da im Ministarstvo kulture i Nacionalni savet za kulturu izda potvrdu da su istaknuti umetnici ili istaknuti stručnjaci! Može se pretpostaviti ko će se utrkivati da dobije to „prestižno“ zvanje: upravo oni koji to najmanje zaslužuju, budući da onima koji to zaista zalužuju ovakva potvrda nije ni potrebna.

Uvodeći novo iskrivljeno tumačenje člana 68. ovaj naš novopečeni ekspert za pitanja kulture i umetnosti polazi nesumnjivo od sopstvenog i uverenja „još jedne osobe“, jer kako je sam rekao, zakonodavnim poslovima se bave dve osobe u Ministarstvu kulture. Možda tom tandemu treba da zahvalimo na poslovima kasapljenja prečišćenog teksta Zakona o kulturi nastalog posle javne rasprave o nacrtu zakona iz 2007. godine i misterioznog formiranja predloga zakona iz 2009. godine čije je autorstvo obavijeno velom tajne. U obrazloženju navedenog predloga zakona nema ni pomena o ovoj „novini“, odnosno u njemu se samo govori o tome da će obavezu plaćanja doprinosa za istaknute umetnike i stručnjake u kulturi preuzeti Ministarstvo.

Sigurni smo da bi se samostalni umetnici drage volje odrekli tog zvanja koje golica apetite i prihvatili bilo koji drugi termin koji bi im obezbedio da ostvare prava koja svi ostali zaposleni umetnici u ovoj zemlji uživaju. A svima onima koji su toliko nesigurni u svoj umetnički potencijal i doprinos da im treba titula „istaknuti“ ispred „umetnik“ prepuštamo da stanu u taj sramotni red za sticanje Blagojevićevih potvrda.

Dve godine od usvajanja Zakona o kulturi, Ministarstvo kulture nije pripremilo sva podzakonska akta, a o nacionalnoj strategiji (petogodišnji program kulturnog razvoja) nema ni pomena, što sekretaru Ministarstva ne smeta da najavljuje izmene i dopune Zakona u kulturi do kraja ove godine.

9.2.12.

Inicijativni odbor članova ULUS-a

---

JAVNA OBJAVA INICIJATIVNOG ODBORA ČLANOVA ULUS-a / POKUŠAJ OBESMIŠLJAVANJA FUNKCIJE UDRUŽENJA

Skrenuli smo pažnju javnosti na sporna dešavanja na problematičnoj Skupštini ULUS-a iz oktobra meseca ove godine u saopštenju Inicijativnog odbora (blog Inicijativnog odbora članova ULUS-a) od 17. oktobra 2011. godine.

Ukazali smo na manipulisanje članstvom i zloupotrebu položaja predsedavajućeg i članova radnog predsedništva Izborne Skupštine ULUS-a.

Prinuđeni smo da se oglasimo povodom aktuelnog kršenja Odluke Skupštine ULUS-a kojom se predsednik Upravnog odbora obavezuje da u skladu sa usvojenim Pravlnikom o radu Skupštine zakaže nastavak Skupštine radi dopunskih izbora za organe i tela ULUS-a, jer kao što smo pomenuli u predhodnom obraćanju, nije izabran dovoljan broj članova za Nadzorni odbor, Umetnički savet, kao i za ostala tela ULUS-a.

Naime, dužnost predsedavajućeg i članova radnog predsedništva je bila da konstatacijom na osnovu izveštaja izborne komisije da nije izabran potreban broj članova u skladu sa čl. 23 Pravilnika, prekinu Skupštinu i zakažu njen nastavak u roku od najviše 30 dana.

Konstatujemo: rok predviđen Pravilnikom je istekao 15. novembra.

Sve navedeno potvrđuje osnovanost Zahteva za opoziv izabranih članova Upravnog odbora Vukašina Milovića i Suzane Vučković.

Jasno ukazujemo na grubo kršenje odredbi Statuta ULUS-a, čl.34, stav 2. koji potvrđuje da je osnov za opoziv kada članovi organa i tela svoje funkcije vrše protivno odlukama Skupštine ULUS-a.

Po istom pravilniku Zapisnik sa Skupštine je trebalo da bude sačinjen na osnovu stenografskih beleški u periodu od 30 dana, što takođe nije učinjeno (čl. 31 i 32 Pravilnika o radu Skupštine).

Takođe, grubim kršenjem odredbi Statuta ULUS-a nije obezbeđena javnost rada Upravnog odbora. Poslednji Zapisnik objavljen na sajtu ULUS-a – pre konstituisanja novog saziva Upravnog odbora je zapisnik Upravnog odbora iz juna meseca, objavljen 5. avgusta 2011.

Beograd, 16.11.2011. Inicijativni odbor članova ULUS-a

SAOPŠTENJE INICIJATIVNOG ODBORA ČLANOVA ULUS-A POVODOM SKUPŠTINE ULUS-A ODRŽANE 15. OKTOBRA 2011.

Skupština ULUS-a održana je 15. oktobra, dakle pet meseci nakon bezrazložno i svojevoljno produženih mandata aktuelne uprave, a četiri meseca nakon prethodno zakazane Skupštine koja nije održana zbog nedostatka kvoruma, odnosno sa 97 prisutnih članova ULUS-a koji su uz negodovanje i kritike upućene upravi insistirali na što hitnijem sazivanju nove Skupštine.

Nameće se pitanje zašto je Upravni odbor odlagao sazivanje ponovljene Skupštine budući da odredbama novog Statuta koji je donet na problematičan način nije uslovljen kvorum, te se u skladu s tim moglo postupiti prema zahtevu tada prisutnih članova i zakazati Skupština za 15 dana.

Na ponovljenoj Skupštini nije ispoštovan dnevni red objavljen u Biltenu izborne i godišnje Skupštine, jer je između dva saziva iste Skupštine promenjen sadržaj dnevnog reda, i to tako što je iz dnevnog reda izbačena ključna tačka “Izveštaj organa I tela ULUS-a”, čime je Skupština onemogućena da raspravlja i izjašnjava se o radu izabranih predstavnika.

Prilikom usvajanja dnevnog reda istaknut je zahtev Slikarske sekcije Skupštini ULUS-a za promenu dnevnog reda kako bi se omogućila rasprava o izveštajima organa i tela ULUS-a pre izbora za novi sastav organa i tela udruženja. Ovaj zahtev je bio posebno važan zbog kontradiktornih izveštaja Upravnog odbora, Nadzornog odbora i Umetničkog saveta u spornom biltenu iz juna meseca, kao i činjenice da su se čak tri člana Upravnog odbora ponovo kandidovala. Predsedavajući je odbio da stavi na glasanje legitimno podnet zahtev o promeni dnevnog reda.

Izbor organa vršen je sa nedovoljnim brojem kandidata (Nadzorni odbor), čime je bitno narušen izborni postupak (bira se 5, a predloženo je 4).

Tokom trajanja izbornog postupka, radno predsedništvo je otkazalo usluge stenografisanja i audio-vizuelnog praćenja Skupštine, kako se tok započete Skupštine nakon izbora ne bi registrovao, što jasno ukazuje da dalji tok Skupštine za sazivače Skupštine nije bio važan. Posle ovakvog postupka ostaje pitanje na osnovu čega će biti sačinjen zapisnik o nastavku Skupštine.

Finansijski izveštaj nije razmatran niti je Skupština pozvana da se izjasni o njemu.

Izveštaj Ateljejske komisije, koji je uredno upućen Skupštini, nije razmatran, budući da ga predsedavajući nije uvrstio u dnevni red niti je o njemu obavestio Skupštinu.

Predsedavajući je u više navrata zloupotrebio svoj položaj samovoljno i bezrazložno uskraćujući članovima pravo da govore, suprotno usvojenom poslovniku.

Upravni odbor je selektivno primenio odredbu Statuta koja govori o aktivnom i pasivnom članstvu (ukoliko član nije platio članarinu više od dve godine, privremeno gubi prava koja proizlaze iz članstva, čl. 14. stav 9 “da predlaže, bira i bude biran u organe i tela ULUS-a): nije obavestio gotovo dve trećine članstva (pasivnog) o održavanju Skupštine i uslovio je sekcije da primene ovaj kriterijum pri izboru kandidata za organe i tela ULUS-a, dok s druge strane na samoj Skupštini nije primenio ovaj kriterijum, čime su članovi dovedeni u neravnopravan položaj.

Predsedavajući je u više navrata, uprkos izričitom insistiranju prisutnih, odbio da stavi na glasanje predlog koji je uputila Slikarska sekcija ULUS-a, da se zbog narušene procedure i niza neregularnosti prilikom žiriranja kandidata ponovi konkurs za program galerije ULUS-a u 2012.

Skupština je započela zasedanje sa sat i po zakašnjenja zbog održavanja dečije priredbe u prostoru u kojem je bilo predviđeno njeno održavanje, čime nisu ispoštovane odredbe čl.29 stav 2 Statuta ULUS-a, kojima se predviđa da Skupština počinje sa radom 30 min. nakon termina u kojem je zakazana, što je posebno važno zbog utvrđivanja kvoruma. Ovo govori o potpunoj neozbiljnosti sazivača Skupštine i nedopustivom nepoštovanju vremena članova ULUS-a.

Zbog svega ovog tražimo:

1. Hitnu izmenu Statuta koja se odnosi na rukovođenje rada Skupštine – da od sada pa nadalje Skupštinom ULUS-a ne predsedavaju predstavnici tela i organa ULUS-a, već za tu priliku izabrano radno predsedništvo.
2. Opoziv dva člana Upravnog odbora: Vukašina Milovića i Suzane Vučković, koji snose odgovornost za ovakav tok Skupštine, jer verovatno ne bi bili izabrani da je glasanje za novi saziv Uprave usledilo nakon opisane rasprave.
3. Sazivanje vanredne Skupštine na kojoj će se razmotriti nedopustivi propusti u radu protekle Skupštine i izvršiti dopuna kandidata za članove Uprave ULUS-a.

Inicijativni odbor članova ULUS-a

Saopštenje Inicijativnog odbora članova ULUS-a

IZBORNA SKUPŠTINA ULUS-a, Jun 2011 god.

Članovi ULUS-a izigrani po drugi put

Kao što se i moglo očekivati, posle nedavnog usvajanja spornog novog Statuta ULUS-a, izborna Skupština udruženja nije održana, jer se nije skupio potreban broj članova.

Uzalud su utrošena iovako oskudna sredstva za organizovanje Skupštine i obaveštavanje članstva.

Zakazivanje Skupštine u junu, u kontekstu novih odredbi Statuta u vezi sa kvorumom (5% ukupnog članstva), što znači da je neophodno prisustvo 25% više članova nego do sada, jasno ukazuje na sumnju da Upravi ULUS-a nije bio cilj da ova Skupština uspe.

Tokom priprema za ovu Skupštinu, članovi udruženja su iskazali niz kritika povodom rada ove Uprave, posebno ukazujući na samovolju predsednika, neefikasnost u rešavanju bitnih pitanja vezanih za rad Udruženja, kao što su na primer dodela ateljea, postupak usvajanja novog Statuta itd. Sporni su takođe i predlozi izneti u Biltenu ULUS-a koji obiluje kontradiktornim izveštajima organa i tela ULUS-a. Posebno je problematičan petogodišnji plan aktivnosti Udruženja koji je dostavljen Ministarstvu kulture, a da ga prethodno nije razmatrala Skupština Udruženja.

Sve navedeno može biti osnov za izbegavanje suočavanja sa članstvom, na šta ukazuje i predloženi dnevni red za ovu neuspelu Skupštinu u kojem je tačka izveštaja o radu organa i tela stavljena posle izbora za nove organe i tela Udruženja. To je posebno indikativno zato što se pojedini članovi sadašnje Uprave kandiduju i za sledeću.

Da li će i kada biti zakazana nova sednica Skupštine, potpuno je neizvesno, mada je 97 prisutnih članova, uz negodovanje i kritike upućene Upravi, insistiralo na što hitnijem sazivanju nove Skupštine, za koju, kako novi Statut predviđa, kvorum nije određen.

Zaključak koji se nameće na osnovu propusta u tehničkoj organizaciji neophodnoj za realizaciju i nužni legitimitet Skupštine je da je Upravni odbor ULUS-a još jednom izigrao svoje kolege pozivajući ih na Skupštinu za koju je unapred znao da neće biti realizovana.

Beograd 21. jun 2011. god. Inicijativni odbor članova ULUS-a

POVAMPIRENJE IDEOLOGIJE DEVEDESETIH U ULUS-U

Usvajanje novog Statuta ULUS-a je opterećeno ozbiljnim kršenjem statutarnih odredbi, usled čega bi se morala poništiti odluka o njegovom donošenju i ponoviti procedura usvajanja.

Skupštini, koja predstavlja najviši organ udruženja, uskraćena su osnovna prava, koja proizlaze iz Statuta, da raspravlja o ovom najznačajnijem dokumentu, koji najveći broj prisutnih članova nije bio u prilici da pročita, jer je postao dostupan samo dan pre termina predviđenog za njegovo usvajanje. Dakle, Statut je usvojen bez otvaranja rasprave i bez obrazloženja o razlozima za sporne promene i pored činjenice da su tokom termina predviđenih za javnu raspravu (prisutno svega do desetak članova, pored predsatvnika UO od oko 2500 članova koliko otprilike broji udruženje) konstatovane mnoge primedbe na predloženi tekst i izražene sumnje u ispravnost sprovedenih procedura, pogotovu u vezi sa odsustvom informisanja članstva putem Biltena, što je prevashodna obaveza Upravnog odbora.

Metodologija manipulacije koja je od strane aktuelne Uprave primenjena prilikom usvajanja novog Statuta na skupštini Udruženja Likovnih Umetnika Srbije održanoj u subotu 5.03.2011. predstavlja retrogradni model funkcionisanja za koji smo bili uvereni da je promenama iz devedesetih trajno uklonjen iz ovog Udruženja. Prevarili smo se. Obnovljeni su isti principi, čak su se odnekud pojavili i isti akteri. Pod plaštom nužne, neodgovorno odlagane preregistracije Udruženja, zaobilaženjem procedura i neinformisanjem članstva, progurane su izmene Statuta koje nas vraćaju petnaest godina unazad i stvaraju uslove pogodne za manipulisanje članstvom.

Reafirmisani principi iz devedesetih, koji su izazvali najveće nezadovoljstvo članstva tokom devedesetih, odnose se na produženje mandata izabranih predstavnika (tri plus tri godine bez ograničenja koje se odnosi na ponovno kandidovanje u neko drugo telo ili organ Udruženja), uzurpiranje ovlašćenja Skupštine od strane Upravnog odbora (tumačenje odredbi Statuta i verifikacija sopstvenih mandata su samo neki od primera...), kao i nepostojanje kvoruma u drugom sazivanju Skupštine (kako minimum nije limitiran, 10 do 20 prisutnih članova moći će da donosi odluke u ime Udruženja). Navedeni principi su već viđeni osnov za manipulisanje članstvom.*

Beograd, 06.03.2011. godine Inicijativni odbor članova ULUS-a:

Anica Vučetić

Mirjana Denkov

Nina Todorović

Aleksandra Vasović

Dragan Kićović

Dobrica Kamperelić

Vladimir Ristivojević

Predrag Kočović

Dragoslav Krnajski

Fusnota

*

U stavu 1 člana 71 "starog" Statuta stoji da u postupku pripreme predloga Statuta...i drugih opštih akata, mora se omogućiti učestvovanje svih članova udruženja u vidu javne rasprave. Da li je to učinjeno? Nije? Koliko je bilo prisutnih na 3-4 seanse tog tipa? Ne više od dvadesetak članova ULUS-a, a uvek u prisustvu bar polovine članova Upravnog odbora i bar jednog člana Statutarne komisije? Dakle, kakva je to onda javna rasprava u kojoj bi svi morali da učestvuju ili bar o njoj budu obavešteni? Pođemo li od pretpostavke da je javna rasprava ipak sprovedena, znaju li se rezultati javne rasprave odnosno koje su to primedbe, predlozi i sugestije upućeni Statutarnoj komisiji? A pre svega, šta je pravi razlog izmene kompletnog teksta Statuta i po kojim odredbama i kog Statuta je taj postupak sproveden?
U članu 41 "starog" Statuta, tačka 1. stoji da je nadležnost Skupštine da razmatra, usvaja (donosi) i proglašava Statut... Zašto onda nije otvorena javna rasprava na samoj Skupštini?

Upravnom odboru ULUS-a

Povodom javne rasprave o izmenama i dopunama Statuta ULUS-a

Rok za preregistraciju ističe, a naše Udruženje se zbog niza propusta u proceduri izmena i dopuna našlo u nezavidnoj i neizvesnoj poziciji oko mogućnosti da ispuni nužan uslov za svoj pravni opstanak.

Pogrešna ubeđenja pojedinih učesnika u ovom procesu, povezana sa stešnjenim rokovima, kao i zbrkom oko nadležnosti u vezi sa obimom promena važećeg Statuta, stvorila je potpunu konfuziju, koja je rezultirala nastankom neadekvatnog, pravno neuobličenog teksta, koji se, ako pretendujemo da budemo odgovorni, nije smeo pojaviti kao predmet javne rasprave.

Izostanak adekvatnog obaveštavanja članstva putem Biltena, što je prevashodna obaveza Upravnog odbora, doprineo je tome da je zanemarljiv broj članova uzeo učešća u javnoj raspravi.

Polazeći od svega navedenog, predlažemo da se zbog ozbiljno narušene procedure pristupi najcelishodnijem rešenju, te da se izvrši “tehnička” redakcija teksta Statuta, u skladu sa zakonskim obavezama i sa ciljem efikasne preregistracije. Ali takođe i da buduća, novoizabrana Statutarna komisija, neopterećena pritiskom rokova, odgovorno pristupi ozbiljnom razmatranju poboljšanja teksta Statuta, u skladu s primedbama koje proističu iz praktične primene i uočenih nedostataka konkretnih odredbi aktuelnog Statuta.

Predlog tehničke redakcije Statuta:

1. Menja se preambula Statuta, u skladu sa Zakonom o udruženjima.

U skladu sa odredbama čl. 78. i čl. 12. Zakona o udruženjima ( Službeni glasnik RS br.51/09), Skupština Udruženja likovnih umetnika Srbije iz Beograda na svojoj sednici održanoj ............2011. god. U Beogradu, usvojila je sledeći .........

1 a. U prvom stavu Opštih odredbi umesto “ društvena organizacija” treba da stoji “udruženje građana” uz nužno jezičko usklađivanje.

2. U članu 7. briše se “tako i na području cele Jugoslavije”, a ispred “Srbije” se stavlja “Republike Srbije”.

2 a. U članu 11. u stavu dva briše se “društvena”.

3. U članu 13. redni broj 8. ispred “Srbije” se dodaje “Republike Srbije”. U istom članu, redni broj 15. se menja i glasi: “Da doprinosi kulturnoj različitosti na osnovu programske aktivnosti”. Pod rednim brojem 16. briše se “društveno-političkim zajednicama”. Pod rednim brojem 20. se na kraju rečenice dodaje “u skladu sa Zakonom o kulturi”.

4. U članu 16. u prvom stavu umesto “SRJ” stavlja se “Republike Srbije”. Pod rednim brojem 2. u istom članu umesto “Republičkog ministarstva za obrazovanje i kulturu”, treba da stoji “Nadležnog ministarstva”.

5. U članu 20. u poslednjem stavu briše se sve posle “odredbama člana” i stavlja se “odredbama Zakona o kulturi”.

6. U članu 22. pod rednim brojem 6. u nastavku treba da stoji “po osnovu odluke Suda časti”. U stavu 3. istog člana umesto “šest” treba da stoji “pet”.

7.U članu 57. pod rednim brojem 22. brisati “Društveno-političkih zajednica”. U broju 24. umesto “međurepubličke” treba da stoji “regionalne”.

8. U članu 62. pod rednim brojem 1. briše se “društveno-političke zajednice” a stavlja “državnim organima”. Pod rednim brojem 7. na kraju rečenice treba da stoji “u skladu sa Zakonom o kulturi”. Pod rednim brojem 8. treba da stoji “da razmatra kriterijume za ostvarivanje statusa istaknutog umetnika u skladu sa Zakonom o kulturi i upućuje predloge Nacionalnom savetu za kulturu Republike Srbije”.

9. U članu 85. briše se i “savezna”.

10. U članu 87. umesto “ društvene organizacije” treba da stoji “udruženja građana”.

11. U članu 88. pod rednim brojem 10. umesto “saveznih” treba da stoji “lokalnih”.

12. U članu 102. umesto “unutrašnjih poslova” stavlja se “državne uprave”.

Predlozi izmena i dopuna Statuta ULUS-a upućeni Statutarnoj komisiji

1) Predlažemo dopunu u vezi sa spornim kvorumom Sekcija: umesto 10%, koliko je bilo predviđeno aktuelnim Statutom, treba da stoji da kvorum čini broj prisutnih članova Udruženja trideset minuta nakon termina zakazanog za početak sastanka Sekcije.

2) U članu 34. vezanom za sazivanje Vanredne Skupštine u nastavku stava 2. treba dodati “u roku od trideset dana od dana podnošenja zahteva”. U istom stavu, umesto “10%” treba da stoji “5%”.

Druga mogućnost, koju treba razmotriti bi mogla biti prikupljanje 100 validnih potpisa članova ULUS-a.

U Beogradu 15.02.2011.god

Inicijativni odbor članova ULUS-a

SAOPŠTENJE Inicijativnog odbora članova ULUS-a

SAOPŠTENJE

Inicijativnog odbora članova ULUS-a

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava obaveštava sve građane pripadnike nacionalnih manjina koji nisu izabrali svoj nacionalni savet do stupanja na snagu Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009 od 3. septembra 2009. godine) da mogu ostvariti svoje ustavno pravo da formiraju nacionalni savet.

Prethodni tekst služi samo kao dokaz o datumu objavljivanja Službenog glasnika 72/2009. U navedenom Službenom glasniku je zajedno sa ostalim zakonskim rešenjima objavljen i Zakon o kulturi. Ministarstvo kulture se nije potrudilo da o tome obavesti zainteresovanu javnost kao što je to učinilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, kako smo videli u navedenom primeru. Zakon je stupio na snagu osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku (11. 09. 2009.).

- Kome je bio potreban novi Zakon o kulturi?

- U kakvoj mi to zemlji živimo kada zakone ne poštuju ni oni koji ih donose?

- Da li znate da od 12. 03. 2010., sektor kulture funkcioniše po novom Zakonu o kulturi?

Navodimo:

Član 87.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom

glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se istekom roka od šest meseci od dana

njegovog stupanja na snagu.

Aktuelno Ministarstvo bi verovatno želelo da izbegne da se suoči sa činjenicama i zato zaobilazi neophodnu obavezu da izvesti javnost o razlozima za nepoštovanje zakona.

A činjenice su sledeće :

· Proteklo je 6 meseci od datuma stupanja na snagu Zakona.

· Zakon se primenjuje od 12. 03. 2010.

· Zakon je prekršen jer u proteklom šestomesečnom periodu nisu doneta neophodna podzakonska akta (12 predviđenih pravilnika).

Navodimo:

Član 85.

Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest

meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, izuzev Strategije koju će Vlada

doneti u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

· Početkom primene Zakona prestaje da važi Zakon o samostalnom obavljanju umetničke i druge delatnosti u kulturi.

Navodimo:

Član 86.

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe:

1) Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture („Službeni

glasnik RS”, broj 49/92);

- 25 -

2) Zakon o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti

kulture („Službeni glasnik RS”, br. 39/93 i 42/98).

· Direktna odgovornost je na Ministru jer je on nadležan za donošenje podzakonskih akata.

· Pored prethodno navedenog, Ministarstvo je bilo u obavezi da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona inicira predlaganje kandidata za članove Nacionalnog saveta.

Navodimo:

Član. 16. i sledeći stavovi;

Postupak izbora članova Saveta:

Vlada utvrđuje predlog na osnovu inicijative ministarstva nadležnog za

kulturu (u daljem tekstu: Ministarstvo);

Rok za predlaganje kandidata iz stava 2. tač. 1 – 7. ovog člana je trideset

dana od dana usvajanja Zakona o kulturi.

Krajem decembra Inicijativni odbor članova ULUS-a se saopštenjem obratio javnosti ukazujući na probleme koji prate rad na podzakonskim aktima. („Konačan obračun s kulturom“)

Odsustvo javnosti rada i netransparentnost procedura u procesu priprema podzakonskih akata identično je kao i u proceduri koja je pratila pripreme i usvajanje zakona.

Neodgovornost Ministarstva kulture dovodi do odlaganja primene odredbi zakona koje se odnose na ostvarivanje prava udruženja, samostalnih i istaknutih umetnika. Oni su direktno oštećeni zbog kršenja Zakona od strane Ministarstva. Posledice ovog kršenja zakona su sledeće:

- Udruženja u kulturi koja ispunjavaju uslove za ostvarivanje statusa reprezentativnih udruženja nisu u mogućnosti da taj status steknu i koriste prava koja iz njega proizlaze.

- Istaknuti umetnici nisu u mogucnosti da ostvaruju i koriste prava na osnovu svog statusa.

- Strucnjaci i radnici u kulturi takođe nisu u mogucnosti da ostvare prava koja im zakon obezbeđuje.

Ministarstvo se uopšte nije potrudilo (više od godinu dana u fijoci tavori traljav predlog) da ozbiljno i odgovorno pristupi inicijativi za izmenu i dopunu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje. Nasuprot ovom, postoje i pozitivni primeri ažurnog angažovanja Ministarstva i oni se odnose na ekspresnu izmenu zakona o porezu na dohodak građana iz prošle godine, premda njihov efekat nije bio potpun. Ovo je izuzetno važno i sistemski vezano za Istaknute umetnike i aktuelni Zakon:

- Utvrđivanje statusa Istaknutog umetnika od strane Nacionalnog saveta, kako Zakon prdviđa, nema nikakvog smisla ukoliko se time ne podrazumeva uplata uvećanih doprinosa. Svaki samostalni umetnik može da kaže da ga uopšte ne zanima da konkuriše preko udruženja na poziv Ministarstva za status Istaknutog umetnika ukoliko to ne utiče na visinu doprinosa koji mu se uplaćuje.

Kako da shvatimo ovako nemaran odnos aktuelnog Ministarstva kulture prema Zakonu o kulturi?

Da li je to signal upućen javnosti da nam Zakon nije potreban?

Ili da nam nije potreban Nacionalni savet, odnosno: ako smo ranije mogli bez takvog jednog Saveta, još lakše ćemo moći danas. Sva moć odlučivanja ostaje u rukama birokratskog aparata Ministarstva – čitaj stranke koja apsolutno upravlja Ministarstvom, bez ikakve javne kontrole.

Da li treba da zaključimo da su potpuno nepotrebni i suvišni svi ti poslovi koje treba da preuzme Ministarstvo na osnovu podzakonskih akata i da je sve to samo nepotrebno opterećivanje i onako „prezauzetog“ i „malobrojnog“ aparata Ministarstva (70 zaposlenih u 2004. god.), koje od tekućih poslova i mnogobrojnih međunarodnih obaveza nije u stanju da ispuni obaveze koje Zakon nalaže.

Baš briga Ministarstvo za ta tričava udruženja i nezadovoljne, jadne i ionako neuračunljive umetnike, budući da treba da se uhvati u koštac sa velikim poduhvatima kakav je sajam knjiga u Lajpcigu (400.000 eur) ili kulturna saradnja sa Kinom, na primer.

Beograd 24. 03. 2010 godine

Inicijativni odbor članova ULUS-a

Anica Vučetić

Mirjana Denkov

Nina Todorović

Dragan Kićović

Dobrica Kamperelić

Vladimir Ristivojević

Predrag Kočović

Dragoslav Krnajski