недеља, 28. октобар 2007.

SAOPSTENJE ZA JAVNOST


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Inicijativnog odbora članova ULUS-a za izmene i dopune Nacrta Zakona o kulturi sa sastanka sa predstavnicima Ministarstva kulture


Nacrt Zakona o kulturi, već na početku javne diskusije, izazvao je nesporazume. Deo članstva ULUS-a nije zadovoljan učinkom svojih predstavnika u Koordinacionom odboru umetničkih udruženja, jer neka egzistencijalna pitanja likovnih umetnika nisu dobro rešena. Zbog toga je formiran Inicijativni odbor sa zadatkom da javnosti i Vladi ukaže na ključne probleme umetnika.
Reagujući na predlog IO, u Ministarstvu je održan sastanak na kome su predstavnici umetnika upoznali zvaničnike Ministarstva sa razlozima za formiranje IO, posebno ističući da u javnim istupanjima zvanični predstavnici udruženja ne zastupaju autentične interese umetnika.
Razjašnjeni su neki nesporazumi nastali u toku javne debate o Nacrtu. Razmatrana su pitanja vezana za status reprezentativnih umetničkih udruženja, finansiranje rada udruženja, utvrđivanje statusa samostalnog umetnika, plaćanje doprinosa, formiranje Nacionalnog saveta, kao i mnoga druga. Istaknuto je da status reprezentativnog udruženja, i umetnika pojedinačno, mora biti u skladu sa doprinosom koji ova udruženja i umetnici daju ostvarivanju javnog interesa u kulturi. Zahtevano je da reprezentativno udruženje za jednu delatnost može biti samo jedno (nemamo dve fudbalske ili košarkaške reprezentacije).
Predstavnici IO su ponovili zahtev za objedinjenje plaćanja doprinosa za sve kategorije samostalnih umetnika na republičkom nivou i da najniža osnovica nikako ne bi smela da bude ispod nivoa prosečne zarade u Srbiji.
Obaveza Nacionalnog saveta treba da bude predlaganje mera za poboljšanje uslova za rad umetnika, razvoj tržišta i drugih podsticajnih mera iz oblasti stimulativne poreske politike. Članovi IO su insistirali na Nacionalnom savetu kao parlamentarnom telu, koje bi bilo nezavisno i imalo značajniji uticaj na rad Vlade i resornog Ministarstva, a ujedno bi, predlaganjem jednog člana za organe uprave i nadzora ustanova kulture, vršilo funkciju javne kontrole nad ovim institucijama. Predstavnici Ministarstva saglasili su se sa predlozima IO u pogledu preciziranja strukture Nacionalnog saveta i zastupljenosti umetničkih udruženja po grupacijama.
Tročasovna rasprava odvijala se u pozitivnoj atmosferi. Postignuta je načelna saglasnost po mnogim pitanjima. Dogovoreno je da se saradnja nastavi, kako bi se postigao dogovor i oko preostalih nerešenih pitanja.


U Beogradu,
27. oktobra 2007.


Za Inicijativni odbor
Vladimir Ristivojević

SASTANAK U MINISTARSTVU KULTURE

Sastanak u Ministarstvu kulture održan 25.10.2007.


Prisutni: Novica Antić, sekretar Ministarstva, Tatjana Bojić-Jurić i Maja Matija Ristić.

Iz Inicijativnog odbora bili su prisutni: Predrag Kočović, Aleksandra Vasović, Vlada Ristivojević, Mira Denkov, Anica Vučetić i Dragoslav Krnajski.


Sastanak je održan na poziv Ministarstva kulture povodom predloga za izmenu i dopunu Nacrta Zakona o kulturi koje je Ministarstvu uputio Inicijativni odbor članova ULUS-a za izmenu i dopunu Nacrta Zakona o kulturi. Prisutni članovi IO su upoznali predstavnike Ministarstva sa razlozima za formiranje IO, posebno ističući da je uzrok ovakvog vida organizovanja u tome što zvanični predstavnici udruženja u javnim istupanjima ne zastupaju autentične interese umetnika .

Pre početka sastanka od Sekretara Ministarstva je zatraženo da objasni izjave vezane za IO koje su prenete u listu Danas, u okviru javne rasprave koja je održana u Užicu. Sekretar je uputio izvinjenje IO navodeći da je bio doveden u zabludu, te da nije dobro interpretirana njegova izjava i da nedostaje uvodni deo koji je prethodio navedenom.

Na sastanku su razmatrana pitanja vezana za status Reprezentativnih umetničkih udruženja, finansiranje rada udruženja, utvrđivanje statusa samostalnog umetnika, plaćanje doprinosa i preciziranje odredbi koje se odnose na Nacionalni savet. Povodom činjenice da Reprezentativna udruženja nisu uvrštena u Zakon kao subjekat kulture, istaknuto je da je nužno definisati član kojim bi se precizirala funkcija Reprezentativnih udruženja i odredili povereni poslovi koje će ova udruženja obavljati. Istaknuto je da utvrđivanje statusa Reprezentativnog udruženja mora biti povezano sa doprinosom koji ova udruženja daju ostvarivanju javnog interesa u kulturi, koji je uporediv sa doprinosom Ustanova kulture. Ukazano je da je član 70. suvišan u ovom Zakonu, osim ako se ne preimenuje u “Reprezentativna umetnička udruženja”, jer je organizovanje udruženja u oblasti kulture regulisano opštim Zakonom o udruženjima, a Zakon o kulturi bi shodno tome trebalo da se bavi samo Reprezentatvnim udruženjima.

U vezi sa mogućnošću da dva udruženja iz jedne oblasti mogu biti Reprezentativna nije postignuta saglasnost, jer su predstavnici Ministarstva ostali na svom nelogičnom stanovištu da takvo opredeljenje podrazumeva više demokratičnosti. Predstavnici IO su se zalagali za rešenje koje podrazumeva jedno Reprezentativno udruženje za jednu umetničku oblast. U suprotnom, ostaje pitanje zbog čega to ne bi mogla biti i više od dva udruženja.

Povodom pitanja o utvrđivanju statusa samostalnog umetnika i delimičnom oduzimanju ovog javnog ovlašćenja umetničkim udruženjima, istaknuto je da Državna uprava ne sme da ima nikakakav uticaj na utvrđivanje kriterijuma za sticanje statusa koje utvrđuju umetnička udruženja. U odnosu na ovo pitanje, opravdano može biti samo evidentiranje samostalnih umetnika u slučaju kada se za njih preuzima obaveza plaćanja doprinosa. Neophodno je jasno razdvajanje ove dve funkcije, s jedne strane utvrđivanje statusa, što bi trebalo da bude prepušteno umetničkim udruženjima i nezavisno od državnog uplitanja, a s druge plaćanje doprinosa i vođenje evidencije samostalnih umenika za koje je Država preuzela obavezu plaćanja doprinosa. Ukoliko Država ne bi uticala na kriterijume za sticanje statusa samostalnog umetnika postavlja se pitanje zbog čega bi morala imati kontrolu nad sprovođenjem procedure utvrđivanja statusa. Umetnička udruženja imaju kriterijume za sticanje statusa koje samostalni umetnik mora da ispuni da bi stekao i održavao ovaj status. Status samostalnog umetnika se gubi ukoliko umetnik ne ispuni predviđene kriterijume.

Kada je reč o plaćanju doprinosa, evidenciju samostalnih umetnika će voditi onaj ko plaća. Kriterijumi za plaćanje bi bili utvrđeni u saradnji sa Reprezentativnim umetničkim udruženjima. Prema Nacrtu, Ministarstvo kulture je preuzelo obavezu plaćanja za istaknute umetnike, što bi u finansijskom smislu podrazumevalo da je preuzelo plaćanje 35-45% obaveze koju je prethodno vršila lokalna samouprava. Pod uslovom da status istaknutog umetnika zatraže svi koji ispunjavaju uslove, broj istaknutih umetnika (trenutno ih je 120) bi bio najmanje dva puta veći. Predstavnici IO su ponovili zahtev za objedinjavanje plaćanja doprinosa za sve kategorije samostalnih umetnika na republičkom nivou.

Povodom predviđene obaveze lokalne samouprave i ostavljene mogućnosti da se pored najniže osnovice izvrši uplata i uvećane osnovice (što, u najkraćem roku, mora biti jedinstveno uređeno Zakonom o doprinosima a ne, kao do sada, prepušteno samovolji gradova i opština), istaknuto je da Ministarstvo treba jasno da definiše svoj stav u pogledu osnovice koja ne bi smela da bude niža od prosečne zarade u Srbiji. Predstavnici Ministarstva kulture su isticali da će finansijske obaveze koje proizlaze iz novih rešenja u Nacrtu zakona zavisiti od toga koliko su prihvatljive za Ministatarstvo finansija kao ključnog u preraspodeli budžeta. Ukazivanje predstavnika IO na približan ukupan iznos koji bi bio izdvojen za finansiranje doprinosa za sve samostalne umetnike, a radi se o sumi koja je i za naš budžet gotovo zanemarljiva, nije imalo uticaja na stav predstavnika Ministarstva.

U raspravi povodom predloga vezanih za Nacionalni savet, istaknut je značaj ovog tela za predlaganje mera koje imaju za cilj između ostalog i poboljšanje uslova za rad umetnika, razvoj tržišta i drugi niz podsticajnih mera iz oblasti stimulativne poreske politike, predstavnici IO su insistirali na Nacionalnom savetu kao parlamentarnom telu, koje bi bilo nezavisno i imalo značajan uticaj na rad Vlade i Resornog Ministarstva. Usvojeni su predlozi IO u pogledu preciziranja strukture Nacionalnog saveta i zastupljenosti najmanje četiri predstavnika Reprezentativnih umetničkih udruženja po grupacijama. Saopšteno nam je da će ukupan broj članova Saveta verovatno biti uvećan (do 25 članova). O ulozi Nacionalnog saveta pri izboru predstavnika za organe i tela ustanova kulture, prihvaćen je predlog da Nacionalni savet predlaže jednog člana u nadzorne odbore, ali je odbijen istovetan predlog za upravne odbore.

U pogledu evidencije članova, tj. umetnika, postignuta je saglasnost da se član 73. izmeni u smislu da udruženja vode evidenciju članova, a ne svih umetnika, a predstavnicima Ministarstva kulture je objašnjena procedura u pogledu mogućnosti utvrđivanja statusa i za umetnike koji nisu članovi Umetničkih udruženja.

Na kraju, treba naglasiti da je tokom tročasovne rasprave postignuta načelna saglasnost i po mnogim drugim pitanjima . Dogovoreno je da se u vezi sa odredbama koje su usaglašene pripremi predlog njihovog sadržaja i da se elektronskom poštom upute Ministarstvu kulture .

Pitanje koje ostaje naglašeno i posle ovih razgovora vezano je za dilemu, na kom nivou se donose odluke u Ministarstvu, kojom će se procedurom odrediti konačna opredeljenja u vezi sa ponuđenim Nacrtaom i hoće li se definisati konkretna radna grupa za ova pitanja ili će i dalje sve biti iza udobne fasade administrativnog aparata gde neko nije konkretno odgovoran za budući zakonski projekat koji će dugoročno odrediti delatnost kulture.


Postignuto

Nacionalni savet treba da ima precizno definisanu strukturu u Zakonu.
Reprezentativna umetnička udruženja treba da budu zastupljena sa četiri predstavnika po grupacijama
Nacionalni savet određuje člana u nadzorne odbore ustanova kulture
Reprezentativna umetnička udruženja će posebnim članom biti jasno definisan subjekat u Zakonu
Udruženja vode evidenciju članova


Nije još postignuto

Nacionalni savet koji bira parlament
Objedinjeno plaćanje doprinosa sa nivoa Republike sa prosečnom zaradom kao najnižom osnovicom
Utvrđivanje statusa i evidencija sa pozicije Reprezentativnih umetničkih udruženja
Izbor jednog člana u upravnim odborima javnih ustanova kulture na predlog Nacionalnog saveta za kulturu
Da samo jedno umetničko udruženje može biti Reprezentativno
Finansiranje rada Reprezentativnih umetničkih udruženja a ne samo dela materijalnih troškova


Inicijativni odbor članova ULUS-a za izmene i dopune Nacrta zakona o kulturi

среда, 17. октобар 2007.

PRILOG IV

Predlozi i primedbe Koordinacionog odbora i šta u njima nije dobro

/ Komentari su na početku, napisani kurzivom, crveno, zatim slede orijentacioni izvodi
(originalni tekst je u Prilogu 2) iz primedbi na Nacrt koje je KO dostavio Ministarstvu /
(numeracija članova je usklađena sa Nacrtom)

1. Pogrešna odrednica. Može se reći „obezbeđivanje uslova...“ U članu 4. dodati tačku 15. koja glasi: „podsticanje samostalnog umetničkog stvaralaštva“


2. „Digitalno stvaralaštvo i multimedija“ suvišni su u podeli delatnosti.
član 6. promeniti opis [...] delatnosti [...]

3. Izostavljeni su doprinosi samostalnih umetnika kao i opšti interes i njihovo finan­siranje iz budžeta. U članu 8. u tački 5.) dodati na kraju teksta „i rada umetničkih udruženja.“

4. Zaboravljen je predlog KO iz 2005. Nacionalni savet u Prilogu 1) U članu 20. u stavu 2. posle reči „Vlada“ dodati reč „ravnomerno“.

5. Izostavljene primedbe na strukturu i postupak izbora Nacionalnog saveta. U članu 25. radne grupe, u stavu 2. brisati reči „može da.“[...]

6. U članu 31. dodati novi stav 3. koji glasi: Ministarstvvo, Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave su obavezne da objavljuju izveštaj o ostvarivanju godišnjeg kulturnog programa sa iznosima utrošenih sredstava“[...]

7. Deo zakona koji započinje članom 70. treba da nosi naslov „Reprezentativna umet­nička udruženja“. U članu 70. u stavu 1. posle reči „umetnička udruženja“ dodati reči „kao organizacije od javnog interesa.“ [...]

8. Umesto da se potraži tumačenje i ospori na ovaj način formulisan član, vrši se precizna dopuna. Ovim članom se omogućuje da dva udruženja iz iste oblasti budu Reprezentativna / član 71.

9. Ne ukazuje se na neodrživost ove formulacije u celini, kojom se udruženjima ukida ovlašćenje, a utvrđivanje statusa istaknutog umetnika nije ni pomenuto. U članu 72. brišu se reči posebnim pravilnikom u saradnji sa[...] a dodaju reči “umetničkog udruženja“. [...]

10. Traži se ono što član ne reguliše – član73

11. Umetničke delatnosti iz starog zakona moraju biti korigovane. Nakon člana 74. dodaje se novi član 74a[...]

12. Nelogičan zahtev ako nije osporen član 72. U članu 75. menja se tekst tačke 2.) koji glasi: „ako ima uverenje o svojstvu samostalnog umetnika izdato od repre­zentativnog udruženja[...]

13. Ono što nije rešeno u opštim ne može se rešiti u posebnim članovima. U članu 76. u stavu 3. na kraju teksta dodati reči: “na osnovu posebnog pravilnika koji se donosi u saradnji sa umetničkin udruženjima.“

14. U članu 77. u stavu 5. na kraju teksta dodaju se reči: „a imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije“.


15. Nelogično ako se ne ospori prethodno i usaglasi novi koncept koji menja i potonje. Umesto članu 80. u kojem predlažemo više ispravki i dopuna, predlažemo novi tekst koji glasi: [...]

16. Isto kao prethodno U članu 81.

17. Mora se brisati kraj rečenice člana 82. “[...]pod uslovima i u postupku koje uređuje jedinica lokalne samouprave.“

18. U članu 83. posle reči „organizatorske poslove“ dodati reči: „stručno, naučno, konsekutivno prevođenje, kao i stručne poslove saradnje u obla­stima kulturnih delatnosti iz člana 5. ovog zakona.“ – Ovi dopunjeni stručni poslovi u kulturnim delatnostima navedeni su iz važećeg Zakona o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture (čl. 2. stav 2) .

19. U članu 86. posle reči „Samostalni umetnik“ dodaje se reč „koji“, brišu se reči: „stiče status preduzetnika ako“, a na kraju teksta dodaju se reči „stiču status preduzetnika.“

20. Posle člana 86. dodaje se novi nadnaslov i novi član: „Druge samostalne delatnosti u oblasti kulture.

21. U članu 88. u stavu 3. na kraju teksta dodati reči: „po prethodno pribavljenom mišljenju Saveta“.

22.U obzir dolaze samo Reprezentativna, a ne kao u predlogu KO. U članu 94. u stavu 1. posle reči „ustanova kulture“ ubaciti reči „umetnička udruženja”.[...]

23. U članu 97. dodati novi stav 2. koji glasi: „Fondove mogu osnivati i druga pravna i fizička.” [...]

24. Nadležnost Nacionalnog saveta. U članu 103. dodaje se novi stav 2.: „Izvori sredstava su: [...]

25. Nadležnost Nacionalnog saveta. Posle člana 104. dodato je novo poglavlje koje glasi: Poreske i finansijske olakšice u kulturi [...]
„Član 120 a
Udruženja iz člana 3 Zakona o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture (Sl. Glasnik RS 39/93 i 42/98) nastavljaju da rade kao reprezentativna udruženja u skladu sa članovima 69. i 70 ovog zakona.“
Sada važećim zakonom pomenuta udruženja utvrđuju svojstvo lica koja obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, te zbog decenijskog kontinuiteta treba da nastave rad ispunjavajući uslove iz članova 69. i 70. ovog Nacrta.

26. Predlažemo da se u Prelaznim i završnim odredbama unese član kojim bi se utvrdilo za koje kulturne delatnosti treba da se donesu posebni zakoni.

Inicijativni odbor članova ULUS-a za izmenu i dopunu Nacrta Zakona o kulturi


UREDBA O DODELI NACIONALNIH PENZIJA ISTAKNUTIM UMETNICIMA

UREDBA O DODELI NACIONALNIH PENZIJA ISTAKNUTIM UMETNICIMA
("Sl. glasnik RS", br. 79/2006)
Član 1
Ovom uredbom uređuje se dodela nacionalnih penzija istaknutim umetnicima za poseban doprinos kulturi u Republici Srbiji.
Član 2
Pravo na nacionalnu penziju može steći umetnik koji ispunjava sledeće opšte uslove:
1) da je stekao status korisnika penzije kod nadležnog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje;
2) da se poslednjih 20 godina radnog veka bavio umetničkom delatnošću;
3) da nije vlasnik, odnosno suvlasnik privrednog društva, odnosno preduzetnik.
Član 3
Pravo na nacionalnu penziju stiče se prema sledećim kriterijumima:
1) kontinuitet u obavljanju umetničke delatnosti, kao osnovne i pretežne, tokom poslednjih 20 godina radnog veka;
2) umetnički doprinos kulturi Republike Srbije i dostupnost umetničkih ostvarenja na širem području Republike Srbije;
3) nagrade i priznanja (međunarodne, republičke, gradske, stručne);
4) stručne kritike i prikazi objavljeni u relevantnim medijima.


Član 4
Ispunjenost uslova i kriterijuma iz čl. 2. i 3. ove uredbe utvrđuje komisija koju obrazuje i čije članove imenuje Vlada.
Komisija ima devet članova, koje predlaže Ministarstvo kulture, i to: četiri člana iz reda istaknutih, aktivnih umetnika iz različitih oblasti (književnost i književno prevodilaštvo; scensko-muzička delatnost; likovna i primenjena umetnost i dizajn; filmsko i televizijsko stvaralaštvo), a pet članova na predlog koordinacionog odbora umetničkih udruženja iz različitih oblasti.
Član 5
Komisija donosi pravilnik o sticanju prava na nacionalnu penziju. Pravilnikom se bliže uređuju kriterijumi za dodelu nacionalnih penzija i način njihovog bodovanja, vrednovanje kvantiteta i kvaliteta ostvarenih dela, utvrđuju nagrade u oblasti kulture koje se vrednuju i način njihovog bodovanja, vrednovanje doprinosa kulturi u vremenskom trajanju i uređuju druga pitanja bitna za utvrđivanje ovog prava.
Saglasnost na pravilnik daje Ministarstvo kulture.
Član 6
Komisija utvrđuje predlog korisnika nacionalnih penzija iz reda umetnika koje predlože umetnička udruženja, ustanove kulture, pravna lica i pojedinci.
Prilikom utvrđivanja predloga, komisija obavezno pribavlja mišljenje umetničkog udruženja iz oblasti u okviru koje umetničku delatnost obavlja kandidat za korisnika nacionalne penzije.
Na osnovu predloga komisije, Ministarstvo kulture predlaže Vladi akt o dodeli nacionalnih penzija.
Vlada donosi rešenje o dodeli nacionalnih penzija istaknutim umetnicima.
Član 7
Nacionalna penzija dodeljuje se i isplaćuje istaknutom umetniku u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja, u iznosu razlike između pripadajućeg iznosa mesečne penzije, u skladu sa propisima o obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju, i iznosa petostruke prosečne neto zarade u Republici Srbiji za mesec decembar prethodne godine, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike.
Nacionalna penzija isplaćuje se počev od prvog narednog meseca od meseca u kome je doneto rešenje iz člana 6. stav 4. ove uredbe.
Nacionalna penzija isplaćuje se preko ministarstva nadležnog za finansije, a na osnovu podataka koje dostavlja nadležni fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Član 8
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

PRILOG II

KOORDINACIONI ODBOR UMETNIČKIH UDRUŽENJE SRBIJE

Broj: 936/1
20.09.2007.
MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE
Gospodin Vojislav Brajović, ministar
Beograd, Vlajkovićeva 3

Poštovani gospodine ministre,
Koordinacioni odbor umetničkih udruženja Srbije u sastavu / Savez dramskih umetnika Srbije (SDUS), Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna Srbije (ULUPUDS), Udruženje muzičkih umetnika Srbije (UMUS), Udruženje filmskih umetnika Srbije (UFUS), Udruženje književnih prevodilaca Srbije (UKPS), Udruženje kompozitora Srbije (UKS), Udruženje baletskih umetnika Sbije (UBUS), Udružewnje orkestarskih umetnika Srbije (UOUS), Udruženje književnika Srbije (UKS), Udruženje filmskih glumaca Srbije (UFGS), Udruženje dramskih pisaca Srbije (UDPS), Savez estradno muzičkih umetnika Srbije (SEMUS), na sednicama održanim 18. i 19.09.2007. razmatrao je radnu verziju Nacrta Zakona o kulturi.
Polazeći od peticije koju je potpisalo 15.000 umetnika i građana za hitno donošenje „krovnog“ – osnovnog zakona o kulturi i rešavanja socijalnog osiguranja samostalnih umetnika na sistemski način putem tog zakona, kao i ranije dostavljenih Nacrta Zakona o ostvarivanju javnog interesa u kulturi i primedaba ovog Koordinacionog odbora na taj tekst, kao i uporedno-pravne analize zakonskih rešenja u oblasti kulture i umetnosti koji je sačinio Institut za uporedno pravo, Koordinacioni odbor umetničkih udruženja Srbije ocenjuje da je najnovija radna verzija Nacrta Zakona o kulturi dobra osnova za donošenje ovog sistemskog zakona za sve subjekte u kulturi i umetnosti.
Mišljenja smo da ovaj tekst radne verzije Nacrta Zakona o kulturi treba dopuniti ili u nekim segmentima izmeniti, posebno u vezi sa položajem samostalnih umetnika i umetnilkih udruženja, pa predlažemo da u tekst ugradite sledeće

Predloge i primedbe

U članu 3. dodati tačku 15. koja glasi: „podsticanje samostalnog umetničkog stvaralaštva“
U članu 5. promeniti opis kod sledećih delatnosti:
2.) knjige i književne delatnosti
3.) muzičke delatnosti
4.) likovne delatnosti, primenjene likovne delatnosti, dizajn i arhitektura

(ostale pobrojane delatnosti ostaju u tekstu)
U članu 7. u tački 5.) dodati na kraju teksta „ i rada umetničkih udruženja.“
Na ovaj način bi se obezbedilo delimično finansiranje umetničkih udruženja, a posebno u vezi sa poverenim poslovima koji im se daju ovim Zakonom i sprovođenjem drugih zakona na zaštiti prava umetnika.
U članu 19. u stavu 2. posle reči „Vlada“ dodati reč „ravnomerno“.
U članu 24. u stavu 2. brtisati reči „može da“.
Ovom izmenom obavezno se obrazuju radne grupe kao stručno-savetodavna tela u Ministarstvu, jer smatramo da je neophodno da ova tela permanentno postoje.

U članu 30. dodati novi stav 3. koji glasi: „Ministarstvo,Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave su obavezne da objavljuju izveštaj o ostvarivanju godišnjeg kulturnog programa sa iznosima utrošenih sredstava.“
Na ovaj način obezbeđuje se neophodna javnost rada u vezi sa donošenjem i realizacijom godišnjih kulturnih programa.


U članu 69. u stavu 1. posle reči „umetnička udruženja“ dodati reči „kao organizacije od javnog interesa“


Sadašnja umetnička udruženja su društvene organizacije po važećem zakonu i vrše javna ovlašćenja po Zakonu o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture, te ih treba tretirati i u Zakonu o kulturi kao organizacije od javnog interesa kao što se to predlaže u novom predlogu Zakona o udruženjima, tim pre što im se i po predloženom
Zakonu o kulturi poveravaju poslovi-ovlašćenja.
U tački 5. istog stava posle reći „sticanje svojstva“ dodati reči „samostalnog i“.
U istom stavu dodaju se nove tačke 8) i 9) koje glase:
* “ 8) ostvarivanja boljih uslova za rad umetnika,
* „ 9) stručnog i profesionalnog usavršavanja umetnika“.

8. U članu 70. u stavu 2. na kraju teksta dodati reči: „po pribavljnom mišljenju Saveta.“
U stavu 3. istog člana nije precizirano šta je sa pokrajinskim udruženjima, odnosno da li će i u AP biti najviše dva reprezentativana udruženja.
U stavu 4. nakon reči „kulturne delatnosti“ dodati reči „odnosno grane delatnosti“.
U stavu 5. na kraju teksta dodati reči „posebnim pravilnikom u saradnji sa umetničkim udruženjima Autonomne pokrajine.“
U stavu 6. na kraju teksta doadti reči “posebnim pravilnikom u saradnji sa republičkim umetničkim udruženjima „.
Mišljenja smo da kriterijum i postupak utvrđivanja reprezentativnog udruženja treba utvrditi
posebnim pravilnikom kako bi se obezbedio uticaj struičnosti umetničkih udruženja na
utvrđivanje tih kriterijuma.

9. U članu 71. brišu se reći “ ili drugog umetničkog udruženja u istoj oblasti“, a dodaju reči
„umetničkog udruženja“.
Ovom ispravkom obuhvataju se i imetnici članovi drugog umetničkog udruženja i umetnici
koji nisu članovi nijednog umetničkog udruženja.

10. U članu 72. stav 3 na kraju teksta dodati reči: „o čemu udruženje izdaje uverenje ili potvrdu.“
Ovim se omogućava udruženjima da izdaju uverenja ili potvrde o upisu u Evidenciju radi ostvarivanja prava umetnika na socijalno osiguranje kod nadležnih fondova i poreskih organa, carine, viza i drugo, što je i do sada bila zakonska obaveza.

11. Nakon člana 73. dodaje se novi član 73a koji glasi:
Član 73 a
„Umetničkom delatnošču, u smislu ovog zakona, smatra se književna i književno-prevodilačka, filmska, dramka, scrnsko-muzička, muzička, likovna, primenjena likovna, dizajnerska i uumetničkofotografska delatnost.“
Ovom odredbom iz sadašnjeg člana 2. Zakona o samostalnom obaljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture difinišu se umetničke delatnosti u kojima umetnici obavljaju navedene umetničke delatnosti, kako u praksi ne bi bilo nesporazuma i arbitrarnosti.

12. U članu 74. menja se tekst tačke 2.) koji glasi: „ako ima uverenje o svojstvu samostalnog umetnika izdato od reprezentativnog udruženja u smislu člana 72. ovog zakopna.“

13. U članu 75. u stavu 3. na kraju teksta dodati reči: “na osnovu posebnog pravilnika koji se donosi u saradnji sa umetničkin udruženjima.“

14. U članu 76. u stavu 5. na kraju teksta dodaju se reči: „a imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije“.

15. Umesto članu 79. u kojem predlažemo više ispravki i dopuna, predlažemo novi tekst koji glasi:
Član 79.
Samostalnom umetniku sa statusom istaknutog umetnika, odnosnoi samostalnom umetniku koji mu je dodeljen od strane reprezentativnog umetničkog udruženja za teritoriju Republike Srbije se, na lični zahtev iz republičkog budžeta, odnosno iz budžeta jedinice lokalne samouprave, vrši se redovna uplata doprinosa za obavezno penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, ako ispunjava sledeće uslove:
1) da je državljanin Republike Srbije
2) da je priznat od reprezentativnog umetničkog udruženja za teritoriju Republike Srbije kao samostalni istaknuti, odnosno samostalni umetnik
3) da mu prihodi ne obezbeđuju normalne uslove za rad.
Utvrđivanje ispunjenosti uslova iz stava 1. tačka 3) ovog člana vrši se na početku svake godine.
Postupak sticanja prava isplate doprinosa bliže uređuje ministar u skladu sa posebnim pravilnikom koji se donosi u saradnji sa reprezentativnim umetničkim udruženjima na teritoriji Republike Srbije“.
Predloženom izmenom da se posebnim pravilnikom donosu bliži kriterijumi za sticanje prava za plaćeni doprinos samostalnih istaknutih i samostalnih umetnika na nivou Republike Srbije (kao i promenom člana 81), utvrdila bi se jedinstvenost kriterijuma, što je neophodno zbog dosadašnje prakse da su svoje kriterijume i uslove putem odluka donosile samo neke opštine i Grad Beograd i to na različit način, te bi se ujednačilo na ravnopravan način ostvarivanje ovog prava.
Našim predlogom se omogućava da na osnovu kriterijuma posebna komisija, na osnovu posebnog pravilnika, utvrdi pravo samostalnim umetnicima koji ispunjavaju uslove iz pravilnika da im doprinose plati jedinica lokalne samouprave po njihovom prebivalištu, a za samostalne istaknute umetnike iz budžeta Republike Srbije.

16. U članu 80. u stavu 1. posle reči „istaknutog umetnika“ dodati reči „odnosno samostalnog umetnika“, a posle reči „pokrajinskog budžeta“ dodati reči „odnosno budžeta jedinice lokalne samouprave u Pokrajini“.
U stavu 3. istog člana na kraju teksta dodati reči: „u skladu sa pravilnikom koji se donosi u saradnji sa reprezentativnim umetničkim udruženjima“.

17. Zbog promenjenog člana 79. u koji su unete i deo odredbi iz člana 81. Nacrta predlažemo novi tekst ovog člana:
„Povoljniji uslovi
Član 81.
Samostalnom umetniku kome je pravo na plaćene doprinose za obavezno socijalno osiguranje utvrđeno na osnovu pravilnika u smislu člana 79. ovog zakona, obezbešuje se uplata doprinosa za obavezno penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje ili povoljniji uslovi za plaćanje doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje u vidu ućešća tog doprinosa, kao i uvećane osnovice ili određene naknade iz budžetskih sredstava jedinice lokalne samouprave, odnosno iz budžeta Republike Srbije, pod uslovima i u postupku koje uređuje jedinica lokalne samouprave.“
18. U članu 82. posle reči „organizatorske poslove“ dodati reči: „stručno, naučno, simultano i
konsekutivno prevođenje, kao i stručne poslove saradnje u oblastima kulturnih delatnosti iz člana 5. ovog zakona.“
Ovi dopunjeni stručni poslovi u kulturnim delatnostima navedeni su iz važećeg Zakona o
samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture (čl. 2. stav 2)

19. U članu 85. posle reči „Samostalni umetnik“ dodaje se reč „koji“, brišu se reči: „stiče status
preduzetnika ako“,
a na kraju teksta dodaju se reči „stiču status preduzetnika.“

20. Posle člana 85. dodaje se novi nadnaslov i novi član:
„Druge samostalne delatnosti u oblasti kulture
„Član 85 a
Pod drugim samostalnim delatnostima u oblasti kulture smatra se izvođenje estradno-
muzičkih programa i poslovi saradnika u tim delatnostima.
Lica koja obavljaju delatnosti iz stava 1. ovog člana mogu se udruživati u svoja udruženja u smislu odredaba ovog zakona.
Reprezentativna udruženja iz stava 2. ovog člana utvrđuju svojstvo lica koja obavljaju
delatnosti iz stava 1. ovog člana i vode njihovu evidenciju i utvrđuju kriterijume i način upisa u evidenciju i o tome izdaju uverenja ili potvrde“.
Zakonom o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture koji se novim
Zakonom o kulturi ukida, utvrđivanje svojstva lica koja obavljaju drugu delatnost u oblasti kulture
vrši Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije i Udruženje radnika estradne delatnosti Srbije (član
3. tačke 9. i 10. važećeg zakona), te preko 5.000 ovih lica po tom osnovu obavljaju ovu delatnost i socijalno je osigurano i iz svojih honorara plaćaju samo doprinose za svoje socijalno osiguranje, kao i odgovarajuće poreze, te ih treba uneti u novi zakon zbog kontinuiteta ostvarivanja njihovih zakonskih prava.
21.U članu 87. u stavu 3. na kraju teksta dodati reči: „po prethodno pribavljenom mišljenju
Saveta“.

22. U članu 93. u stavu 1. posle reči „ustanova kulture“ ubaciti reči „umetničkih udruženja“.
Umetnička udruženja vrše zakonska javna ovlašćenja na utvrđivanju svojstva umetnika, a novim
zakonom im se daju i novi povereni poslovi, a posebno reprezentativnim umetničkim udruženjima,
te i po tom osnovu imaju povećane materijalne troškove.

23. U članu 96. dodati novi stav 2. koji glasi: „Fondove mogu osnivati i druga pravna i fizička lica“.
Ovim se omogućava da umetnička udruženja i druge institucije u kulturi i umetnici mogu osnivati
Fondove, što u pojedinim udruženjima već funkcioniše.

24. U članu 102. dodaje se novi stav 2. : „Izvori sredstava su: procenat od državne lutrije i
igara na sreču, procenat od javnih priredbi, prihodi od donatora, sponzora, pokloni,
zaveštanja, naknade od autorskih prava i drugo. „


25. Posle člana 103. dodaje se novo poglavlje koje glasi:
„V a Poreske i finasijske olakšice u kulturi
Član 103 a.
Radi ostvarivanja javnog interesa u kulturi posebno se stimulišu donatorstvo,
sponzorstvo i drugi oblici finansijske podrške pojedinim kulturnim projektima,
kulturniom manifestacijama, kao i nagrađivanja lica angađovanih u kulturi koja
obavljaju kulturnu delatnost.
Prilikom izrade godišnjeg budžeta Republike Srbije, utvrdiće se stope i visine poreskih i drugih poreskih olakšica za lica koja imaju status donatora ili sponzora u kulturi, a po predlogu Ministarstva kulture, po prethodno pribavljanju mišljenja Nacionalnog saveta za kulturu.“
(ove odredbe su bile definisane u ranijem Nacrtu Zakona).
24. Posle člana 119. dodaje se novi član 119 a.:
„Član 119 a
Udruženja iz člana 3 Zakona o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture (Sl. Glasnik RS 39/93 i 42/98) nastavljaju da rade kao reprezentativna udruženja u skladu sa članovima 69. i 70 ovog zakona.“

Sada važećim zakonom pomenuta udruženja utvrđuju svojstvo lica koja obavljaju
umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, te zbog decenijskog kontinuiteta treba da
nastave rad ispunjavajući uslove iz članova 69. i 70. ovog Nacrta.

26. Predlažemo da se u Prelaznim i završnim odredbama unese član kojim bi se utvrdilo
za koje kulturne delatnosti treba da se donesu posebni zakoni.


Molimo Vas da naše predloge i primedbe pažljivo razmotrite i unesete u konačni tekst Nacrta Zakona o kulturi, a spremni smo da bliže obraložimo gore navedene predloge i primedbe kod končnog utvrđivanja teksta.
Molimo, takođe, da nam tekst Nacrta Zakona o kulturi blagovremeno dostavite radi organizovanja javne rasprave u našim udruženjima.

S poštovanjem,

Za KOO UMETNIČKIH UDRUŽENJA SRBIJE
Ljiljana Đurić, predsedavajuća, s. r.

PRILOG I

Дефиниције основних термина

Појам уметника У смислу овог закона, уметник је физичко лице које ствара или изводи дела из области уметничког стваралаштва независно од образовања, правног статуса, регистрације, држављанства или другог вида припадности .
Појам самосталног уметника Самостални уметник је уметник који обавља делатност из члана 56. став 1 овог закона у виду занимања, а који је уписан у евиденцију самосталних уметннка.

I

4. Национални савет за културу
Образовање
Скупштина Републике Србије, на предлог Владе, образује Национални савет за културу као независан орган који усмерава националну стратегију развоја културе, као стручно тело које пружа сталну стручну подршку Министарству културе у очувању, развоју и ширењу културе, и које доноси одређене одлуке из своје надлженсоти везане за очување, развој и ширење културе.
Састав и начин избора
Национални савет за културу састоји се од 17 чланова, угледних и афирмисаних стручних и научних радника и стваралаца у култури.
Чланове Националног савета за културу предлаже Влада а именује Скупштина РС. Чланови Националног савета су угледни културни посленици из свих домена културних делатности, из најзначајнијих националних установа културе, из професионалних и уметничких удружења, као и владини представници из различитих министарстава која су на одређен начин укључена у културне делатности Републике Србије.
Мандат чланова Савета траје четири године .Половина чланова Националног савета за културу именују се на период од четири године, а половна на период од две године.
Чланови Савета за културу бирају председника из својих редова.
Савет има следећу структуру :
1Министарство културе
2Министарство просвете и спорта.
3Министарство трговине и туризма.
4Министарство за мањине.
5 Министарсво науке и заштите животне средине
6 Представник верских заједница
7 Конференција градова
8 Установе културе
9 Установе културе
10 Установе културе
11 Установе кулtuре
12 Установе културе
13 Установе кулуре
14 Уметничка удружења
15 Уметничка удружења
16 Уметничка удружења
17 Уметничка удружења
Уметничких удружења / на предлог Заједнице уметничких удружења /
Овлашћени предлагачи делегирају дупло више представника од броја који се бира .

Послови и задаци
Национални савет за културу:
1) прати и оцењује стање у култури у Републици,
2) даје предлоге за развој и унапређење културних делатности,
3) учествује у креирању културне политике,
4) учествује у изради предлога дугорочне стратегије развоја културе и у изради краткорочних програма развоја,
5) израђује годишњу процену успешности реализације програма културног развоја,
6) разматра нацрте закона и других прописа у области културе, као и предлоге других закона и прописа који се тичу културе и о њима даје мишљење,
7) доноси одлуке из домена своје надлежности за одређена значајна питања очувања, развоја и ширења културе,
7) даје сугестије и предлоге за уређење других питања у области културе.
Влада и надлежни органи скупштине расправљају о мишљењима, иницијативама и предлозима Националног савета и достављају своје мишљење Савету у року од 30 дана.
Национални савет за културу јавно износи ставове и мишљења када одређена активност у области културе нарушава добре обичаје и морал, заговара насиље, шунд, порнографију, расну, полну, религиозну или националну нетрпељивост.
Национални савет за културу брине се о очувању, развоју и ширењу високих квалитета културних делатности.
Организација и начин рада
Влада гарантује административну и техничку подршку, као и средства за рад Националног савета.
Савет за културу доноси пословник о свом раду.
Извештај о раду
Савет за културу подноси Влади извештај о раду најмање једном годишње.
6. Стручни савети за културу
Министарство образује експертске групе и стручне савете као стручно-саветодавна тела за различита подручја културних делатности: истраживање, заштита и промоција културне баштине; књижевност и преводилаштво; библиотекарство и издаваштво; музика (стваралаштво, продукција, интерпретација); сценске делатности; филм и кинематографија; ликовне и визуелне уметности и архитектура; медијска култура и дигитално стваралаштво; музеологија и архивистика; научно - истраживачке делатности у култури, и друге делатности.
Састав, задатке и начин рада експертске групе, односно стручног савета, утврђује Министарство актом о њиховом образовању.
Стручни савети су саветодавна тела Министарства културе.
Стручни савети састоје се од седам чланова, угледних и признатих стручњака из својих области.
Стручне савете именује Министар културе на рок од четири године.
Стручни савети одржавају седнице најмање једном месечно.
Институционалну, финансијску и логистичку подршку стручним саветима пружа Министарство културе.
Стручни савети прате развој појединих области у складу са краткорочним и дугорочним програмима развоја културе. Они дају предлоге за унапређење реализације програма, врше надзор и евалуацију реализације пројеката и програма.


II

Статус уметничког удружења од јавног интереса


Уметничко удружење може стећи статус удружења од јавног интереса одлуком министра на предлог Стучне комисије у складу са правилником који доноси министарство .
Статус удружења од јавног интереса се додељује на пет година .
Удружење од јавног интереса може конкурисати за средства за редовне месечне дотације за рад удружења током трајања петогодишњег статуса у складу са правилником за утврђивање висине месечних дотација .
Министарство води евиденцију удружења од јавног интереса . .

ПРАВИЛНИК

Уметничка дружења od јавног интереса

Уметници се могу удруживати у своја професионална удружења у складу са овим законом , ради:
1) обављања уметничког стваралаштва односно културне делатности,
2) професионалног удруживања, посебно ради заштите ауторских односно сродних права .
3) утврђивања критеријума за стицање својства самосталног уметника ,
4) вођење евиденције лица за које су утврдили да се баве уметничком или другом делатношћу у области културе ,
5) бављења стручннм питањима на одређеним подручјима културе,
6) додељивања награда и признања ,
7) вршења дугих послова и овлашћења утврђених законом .

Заједнице уметничких удружења од јавног интереса

Уметничка удружења од јавног интереса удружују се у Заједницу уметничких удружења од јавног интереса на основу споразума као оснивачког акта са статусом правног лица .
Статутом заједнице из претходних ставова утврђују се њена делатност и задаци , органи и њихов састав , надлежности и начин одлучивања у заједници , као начин и услови пријема нових удруњжења , као и друга питања од значаја за рад заједнице .
Заједнице се уписују у регистар код Министарства културе .





Стицање статуса уметничког удружења од јавног интереса


Уметничко удружење из тачке 1. и 2. може да стекне статус удружења од јавног интереса ако испуњава следеће услове :
1) Да активности удружења превазилазе личне интересе његових чланова и претежно и непосредно следе јавне интересе на пољу рада удружења ,да је удружење отворено за учлањење .
2) Да удружење има одговарајућу организацију и да по упису у регистар удружења, по Закону о удруживању грађана, најмање дванаест месеци обавља своје активности . / пет година /
3) Да се имовина удружења употребљава искључиво за остваривање статутом предвиђених циљева. Статут удружења одређује титулара који стиче имовину у случају престанка рада удружења.
4) Да удружење најмање једанпут годишње извештај о свом раду и о начину стицања и коришћења средстава објави у средствима јавног информисања и истакне на огласној табли у пословним просторијама удружења као и да тај извештај достави органу из члана 2 . став 1 .овог закона .
5 ) Да Статут удружења одређује титулара који стиче имовину у случају престанка рада удружења.

Остваривање права

На захтев уметничког удружења Министарство културе утврђује да ли су циљеви и активности удружења у складу са критеријумима за стицанје статуса удрућења од јавног интереса .
Удружење уз образложени захтев подноси министарству копију решења о упису у регистар који се води на основу Закона о удруживању грађана, копију статута и извештај о раду у претходној години . / претходних пет година /
У поступку утврђивања статуса удружења од јавног интереса прибавља се писмено мишљење стручног савета , именованог од стране Министра културе . .Чланови стручног савета именују се на пет година , из реда истакнутих стручњака и представника постојећих удружења од јавног интереса у области културе .
Решење по захтеву из става 1. овог члана министарство доноси е у року од петнаест дана од дана пријема уредног захтева .
Против решења Министарства културе може се изјавити жалба Влади Републике Србије, у року року од петнаест дана од дана достављања решења .

Ревизија статуса

Удружење од јавног интереса пријављује Министарству културе сваку промену података од значаја за статус удружења од јавног интереса.
Испуњавање услова за одржавање статуса удружења од јавног интереса Министарство културе проверава сваке пете године .
Решење о стицању статуса удружења од јавног интереса укида се ако се утврди да је удружење престало да испуњава услове из члана 1 . став 2. овог закона или ако обавља активност у супротности са законом и статутом .
Пре доношења одлуке да је удружење престало да испуњава прописане услове или обавља активности супротно закону и статуту Министарство ће писмено указати конкретном удружењу на утврђене неправилности и оставити му рок да испуни прописане услове ,осим у случају грубог кршења услова одређених овим законом за стицање статуса удружења од јавног интереса .
Против решења о укидању статуса удружења од јавног интереса може се изјавити жалба Влади Републике Србије , у року од петнаест дана од дана достављања решења .

Прелазна одредба

Уметничка удружења у области културе из из члана 3 . Закона о самосталном обављању уметничке и друге делатности у области културе( Сл . гл. 39/93 и 42 / 98.) настављају са радом као удружења од јавног интереса , и усагласиће своју организацију и општа акта у складу са овим законом у року од шест месеци од дана доношења подзаконског акта .

Остваривање права самосталних уметника на плаћање доприноса за социјално осигурање

Самостални уметник на основу свог уметничког рада има право на пензијско –инвалидско и здаравствено осигурање по одредбама овог Закона у складу са важећим законом о пензијском и здравственом осигурању.
Самостални уметник има право да поднесе захтев да му се доприноси за социјално осигурање плаћају из буџета Републике Србије из дела намењеног култури .
Поступак и критеријуми за остваривање права на плаћање доприноса су регулисани правилником који доноси Министар културе
Министарство води евиденцију самосталних уметника за које је преузело обавезу плаћања доприноса.

ПРАВИЛНИК
Поступак и критеријуми за остваривање права на уплату доприноса

Министар културе доноси правилник о условима , критериумима и поступку преузимања обавеза уплате доприноса за социјално осигурање а на усаглашени предлог Заједнице уметничких удружења Србије .
Министар културе именује комисију од девет чланова која одлучује о остварењу права из социјалног осигурања појединачних уметника по правилнику из става 1. овог члана .
Комисија има следећи обавезни сасатав ;
1) Из реда културних и јавних стваралаца четири члана ,
2) На предлог уметничких удружења – Заједнице уметничких удружења од јавног интереса четири члана ,
3) Једног променљивог члана из реда уметничких удружења који учествује у раду комисије када она одлучује о захтевима самосталних уметника којима је то удружење утврдило својство .

Комисија се именује на мандат од четири године .
Комисија доноси одлуке када седници присуствује већина њених чланова и то већином од укупног броја чланова комисије .
Самосталнни уметник има право жалбе Министарству културе на одлуку комисије у року од петнаест дана од дана достављања одлуке .
Примењују се правила о управном поступку .

Услови за остваривање права на плаћање доприноса

Уметник остварује право на плаћено социјално осигурање ако испуњава посебне услове из правилника и следеће опште услове :
1) ако обавља делатност из члана 2. ( старог закона ) као једино или главно занимање, а није уживалац пензије,
2) ако му је од стране одговарајућег уметничког удружења утврђено својство лица које обавља самосталну уметничку делатност
3) ако није власник предузећа или радње
4) ако му обављање делатности није забрањено правоснажном судском одлуком,
5) ако има пребивалиште у Републици и ако је држављанин Републике .

Централна евиденција самосталних уметника за које је преузета обавез уплата доприноса за социјално осигурање из републичког буџета

Министарство води централну евиденцију самосталних уметниказа које преузело обавезу уплате доприноса за социјално осигурање на основу одлуке комисије .
Самостални уметник је дужан да сваку насталу промену у вези са условима за остваривање права и упис у складу са правилником пријави органу који води евиденцију најкасније у року од петнаест дана од дана настанка промене .
Самостални уметник брише се из евиденције на лични захтев или када надлежни орган који води евиденцију решењем у поступку по службеној дужности утврди да исти више не испуњава услове , односно на захтев удружења .

PRIMEDBE NA TEKST NACRTA ZAKONA O KULTURI

Primedbe na tekst Nacrta Zakona o kulturi
sa pozicije Umetničkih udruženja i Samostalnih umetnika



Više od deset godina stručna javnost insistira na donošenju Krovnog zakona o kulturi. Više sektora u delatnosti kulture neuređeno je i neobuhvaćeno postojećim zakonom koji je donet 1992. To je posebno važno stoga što se niz odredbi iz navedenog zakona derogira novim zakonskim rešenjima, iz raznih oblasti, donetim poslednjih goduna.
Promenjeno je društveno-ekonomsko uređenje, izvršene su značajne političke promene, u tri navrata je država u kojoj živimo prošla kroz promene svojih granica i, konačno, donet je novi ustav. Aktuelni zakon ne odgovara ovom turbulentnom vremenu tranzicije, koja je nezaobilazna, i što pre to shvatimo, brže ćemo iz nje izaći. Suštinske primedbe u vezi sa neaktuelnošću zakona iz ‘92. odnosile bi se na njegovu nedemokratičnost u smislu procedura i netransparentnost u procesu odlučivanja, pri kojem se u opredeljenjima ministarstvo pre svega oslanja na državnu administraciju, a ne na civilni sector.
U navedenom procesu kultura uopšte, umetnička udruženja, a naročito samostalni umetnici, pretvoreni su u slepe putnike tranzicije. Posebno motivisani nagomilanim problemima u ovoj oblasti, koji nastaju zbog nerazumevanja neukih, stranački opredeljenih birokrata, trebalo bi da budemo izuzetno zainteresovani za rešavanje našeg statusa u novom zakonu o kulturi.
Izuzetno je važno da se ovom prilikom učini sve kako bi se došlo do Zakona koji bi trebalo da bude adekvatan izraz potreba, funkcionisanja i organizovanja u delatnosti kulture naše države na svim nivoima.
Više ministarstava kulture se do sada prihvatalo ove odgovorne i neizbežne obaveze ali ni jedno do sada nije imalo kapaciteta da ovaj posao iznese do kraja (2002, 2004. i 2006.).

Šta donosi aktuelni Nacrt Zakona o kulturi?

Moramo da konstatujemo da početni korak nije najsrećnije sproveden. Delom je odgovornost na ministarstvu, ali u većoj meri na našim predstavnicima koji su propustili priliku, koja im je ponuđena, da se uključe u pripremu Nacrta (Koordinacioni odbor umetničkih udruženja Srbije nije priključio dva člana Radnoj grupi za izradu Nacrta iako im je Ministarstvo to omogućilo). Sada se suočavamo sa posledicama te neodgovornosti i pred sobom imamo tekst koji nije u skladu sa zahtevima više od 15 000 umetnika i drugih građana potpisnika Peticije.
Tekst zakona je neujednačen u uređenju oblasti koje definiše: predetaljan u pojedinim (ustanove kulture), a nejasan i nedovoljno precizan u mnogim segmentima, posebno u odredbama koje se odnose na umetnička udruženja i samostalne umetnike. Tekst Nacrta je nedosledan i konfuzan (član 70. i 81.).

Šta su udruženja morala prvo da učine
s obzirom na to da je učešće u pripremi nacrta propušteno

1. Da od Ministarstva i autora teksta zatraže obrazloženje i razloge za definisanje pojedinih članova u zakonu.
2. Da dogovore pregovore na kojima bi se razrešila načelna pitanja koncepcije Zakona, jer su ona neprihvatljiva, a posebno u delu koji se odnosi na udruženja i samostalne umetnike.
3. Da obezbede dostupnost javnosti informacije u vezi sa autorima i učesnicima u pripremi nacrta.
4. Da lobiranjem u javnosti i svim parlamentarnim strankama ostvare podršku za sopstvenu inicijativu .

Kako su postupila udruženja?

Predstavnici Udruženja su na dva sastanka KO, dva dana pre objavljivanja Nacrta razmatrali prednacrt zakona i, sledeći odredbe prednacrta, konfuzno, neadekvatno ih tumačeći, dopunjavajući ih poželjnim sadržajima (sa stanovišta Zakonodavca, a ponegde i sa stanovišta neprincipijelnih interesa) a zaobilazeći ključna pitanja, učinili su inače problematičan tekst Nacrta još problematičnijim. Drugim rečima, ponuđene su ovlašne, „kozmetičke“ izmene.

Šta su negativne posledice predloženih odredbi u zakonu?

1. Nacrtom se ozakonjuju zatečene nepovoljne okolnosti u oblasti kulture, a posebno u sferi plaćanja doprinosa samostalnim umetnicima i u delokrugu finansiranja rada umetničkih udruženja.
2. Nacionalni savet nije u pravom smislu nacionalni, nego je praktično vladino savetodavno telo. Nije definisana ni njegova struktura, a ovo telo je od izuzetnog značaja za utvrđivanje buduće kulturne politike i dugoročno planiranje kulturnog razvoja. Ostvarivanje većine zahteva umetničkih udruženja iz sfere stimulativne poreske politike i međuresorne saradnje ministarstava zavisiće od ovog tela, a zastupljenost predstavnika udru­ženja u njemu je od suštinske važnosti.
3. Reprezentativna udruženja nisu subjekt u ovom Zakonu. Pominje se samo udruživanje umetnika kao mogući oblik povezivanja umetnika (član 70.).
4. Neodbranjiva je odredba da dva udruženja u istoj umetničkoj oblasti mogu steći status reprezentativnog udruženja. Ukoliko se ova mogućnost prihvati, u tom slučaju će se samo na osnovu jednog politički motivisanog presedana (UKS i SKD) stvoriti nepotreban zakonski preduslov, koji će generisati krizu jedinstvenih kriterijuma, podstaći cepanje udruženja i, dupliranjem udruženja iz iste oblasti, biti dobar argument Ministarstvu za ionako planirano obustavljanje finasiranja rada reprezentativnih umetničkih udruženja.
5. Udruženja gube javno ovlašćenje da utvrđuju status i vode evidenciju samostalnih umetnika. Reprezentativna udruženja će kao povereni posao u postupku ostvarivanja statusa samostalnog umetnika samo izdavati obrazložene povoljne ocene umetnicima, a izdavati potvrde o svojstvu istaknutog umetnika, za konkurisanje za plaćanje doprinosa pri Ministarstvu kulture odnosno jedinici.
6. Nije predviđeno finansiranje reprezentativnih udruženja.
7. Status samostalnog umetnika utvrđuje lokalna samouprava, vodi evidenciju i izdaje rešenja na osnovu uslova koje propisuje ovaj zakon i bližih uslova (kriterijuma) upisa koje propisuje Ministar kulture (član 76.) po pribavljenom mišljenju reprezentativnih udruženja za teritoriju Republike Srbije. Umetnici će rešenja o statusu dobijati u Sekretarijatu za kulturu gradova odnosno u nadležnim službama u opštinama u Srbiji.
8. Centralnu evidenciju samostalnih umetnika vodi Ministrstvo kulture i pred­stavlja drugostepeni organ u žalbenom postupku.
9. Razdvaju se izvori fininansiranja doprinosa: a) Doprinosi istaknutim umetnicima plaćaju se iz budžeta Ministarstva na osnovu uslova koje propisuje ovaj zakon, a postupak i uslove sticanja prava isplate doprinosa bliže uređuje Ministar.b) Doprinose samostalnim umetnicima plaća lokalna samouprava po uslovima i postupku koji ona propisuje.
10. Udruženja vode evidenciju umetnika umesto članova. Prema odredbama iz člana 73. umetnik će moći da bude samo ono fizičko lice koje evidentiraju umetnička udruženja i izdaju mu uverenje da je umetnik.
11. Predviđena je kateogorija samostalni umetnik-preduzetnik. Imajući u vidu pojam samostalnog umetnika, ovakva formulacija je nemoguća – ukoliko se nije mislilo na „umetnika samostalnog preduzetnika“?

Šta je važno a nije obuhvaćeno zakonom?

Državna infrastruktura koja se koristi za delatnost kulture.
Ovom odredbom bi se preciznije regulisali uslovi ustupanja objekata u državnom vlasništvu drugim pravnim subjektima i pojedincima koji se bave delatnošću kulture, uslovi korišćenja, uslovi pokrivanja materijalnih troškova, investicija /galerije, prostori za rad udruženja, ateljei umetnika i prostori za druge umetničke delatnosti /.
Zakonom treba definisati obavezu finansiranja rada reprezentativnih udruženja, ne samo kroz eventualnu nadoknadu materijalnih troškova u iznosu do 45%, već putem utvrđenih mesečnih iznosa na osnovu višegodišnjih ugovora (do 5 godina).

Ključne dileme koje moraju biti razrešene

Pronalaženje za samostalne umetnike najpovoljnijeg rešenja u vezi sa plaćanjem dopri­nosa. Predviđeni model u Nacrtu nije odgovarajući.
Bez obzira što rešenje za koje se zalažu udruženja deluje centralistički, u primeni takvog rešenja efekti koji se ostvaruju na lokalnom nivou su u skladu sa poželjnom decentralizacijom kulture i omogućuju povoljniji status umetnika i umetnosti.
Neophodno je da se osmisli tehničko rešenje u smislu fiskalnog postupka koje će stvoriti obavezu lokalne samouprave, a neće joj oduzeti pravo da utiče na realizaciju.
Kako će se sprovesti plaćanje / republički nivo, lokalni nivo, ili oba / to ne mora biti presudno pod uslovom da se utvrde jedinstveni kriterijumi i postupak. Udruženja moraju biti bitan činilac u sistemu utvrđivanja kriterijuma. Uloga udruženja je nezaobilazna u Hrvatskoj gde predstavnici udruženja većinom čine komisije i za Sloveniju gde je civilni sektor većinski zastupljen u stručnim telima ministarstva i Vlade. Primer je slovenački model Vladinog saveta u kome 2/3 čine predstavnici nevladinog sektora.

Napomena: Postoji neusklađenost između predloga KO za izmenu zakona o doprinosima i odredbi ovog zakona. Umetnicima bi bile plaćene nepovoljne osnovice .

Predlozi za dopunu u prvoj fazi
(Šta je Koordinacioni odbor propustio da istakne)

Član 4. Opšti interes
9. Podsticanje rada reprezentativnih umetničkih udruženja
Obrazloženje za navedenu dopunu je sadržano u doprinosu koji su ova udruženja davala u podizanju nivoa vrednosti u oblastima kulture unutar kojih deluju, afirmaciji delatnosti koju obuhvataju na domaćem i međunarodnom planu, zalaganju za unapređenje društveno-ekonomskog položaja stavralaca i obezbeđivanju povoljnijih uslova za njihov rad kao i delovanju na planu ostvarivanja programske aktivnosti koja nije obuhvaćena programima ustanova kulture.


Član 5. Opšti interes u kulturi ostvaruje se (dodati stavove):
9. Obezbeđivanjem sredstava za rad reprezentativnih umetničkih udruženja
10. Obezbeđivanjem sredstava za plaćanje doprinosa samostalnim umetnicima.

Član 8. Budžetska sredstva
Neophodno je i u ovom delu potvrditi dopunu iz člana 5., posle rednog broja 9. dodaje se stav 10. Sredstva za rad reprezentativnih umetničkih udruženja i 11. Plaćanje doprinosa samostalnih umetnika.
Član 19. Nacionalni Savet /Obrazovanje/ O značaju ovog najstručnijeg tela za oblast kulture i za njen budući razvoj je već prethodno ponešto rečeno. Pomenimo ovom prilikom da udruženja moraju imati uticaj na predlaganje članova za NS i zagarantovan broj svojih predstavnika u njemu.
Jedino ukoliko NS bude biran od strane parlamenta on će imati značajniji uticaj na Vladu i ministarstva u cilju poboljšanja položaja kulture u našem društvu. Njegove inicijative i predlozi će imati obavezujući, a ne samo savetodavni karakter.

Član 20. Sastav
Parlamentarno telo. Struktura sa najmanje 4 predstavnika udruženja. Članove delegiraju institucije po strukturi, a predlaže ih Vlada. Polovina članova se bira svake dve godine. Predlog KO iz 2005.

Član 32. Vrste subjekata
Posle ustanova kulture dodati reprezentativna umetnička udruženja.

Član 70. Nadnaslov pre navedenog člana umesto „Udruživanje umetnika“ treba da stoji Reprezentativna umetnička udruženja.
Dopuna stava pod rednim brojem 4 . “evidencija članova” umesto “umetnika”./ dopuna po ostalim stavovima koju je dao KO je prihvatljiva / uz dopunu kojom će se istaći specifična uloga ovih udruženja u ostvarivanju javnog interesa. Obrazloženje za naredni član ukazuje na moguće šire sagledavanje javnog interesa u postojanju i delanju umetničkih udruženja..

Član 71. Neprihvatljivo je uvođenje mogućnosti da dva udruženja budu reprezentativna. Nema opravdanog razloga da se dva ili više udruženja iz iste oblasti tretira reprezentativnim po pitanju utvrđivanja statusa. Kriterijumi ne mogu biti različiti za ostvarivanje statusa u jednoj oblasti umetničkog delovanja.
Utvrđivanje statusa bi trebalo da bude samo jedan od kriterijuma za sticanje statusa reprezentativnog udruženja. Kriterijumi za ostvarivanje statusa reprezentativnog udruženja moraju biti prošireni.
Pored broja članova potrebno je potvrđivanje doprinosa javnom interesu u kulturi koji proizlazi iz delatnosti kojom se bavi udruženje, a predstavlja dopunu doprinosa kulturi uporedivu sa doprinosom ustanova kulture ./ Pogledati Minimum zahteva KO iz 2005, deo o Sticanju statusa Udruženja od javnog interesa ./

Član 72. Ukoliko se utvrđivanje statusa samostalnog umetnika kao javno ovlašćenje ne oduzima reprezentativnim udruženjima ovaj član se mora potpuno izmeniti . Osnovni zahtev u vezi sa ovim pitanjem mora biti upućen Ministarstvu u smislu pitanja: šta su razlozi za oduzimanja javnog ovlašćenja za utvrđivanje statusa samostalnog umetnika udruženjima?

Utvrđivanje statusa
Član 73. Sporna je evidencija umetnika, i ukoliko se ne precizira da se odnosi na članove ona postaje neprihvatljiva sa pozicija osnovnih ljudskih prava, budu}i da iz nje proizlazi da onaj ko nije evidentiran nije umetnik.
Član 75.Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja, jer utvrđuju status.
Član 76 Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja jer utvrđuju status
Član 77 Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja jer utvrđuju status
Član 78 Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja jer utvrđuju status
Član 79 Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja jer utvrđuju status

Plaćanje doprinosa
Članovi 80, 81 i 82 moraju biti preformulisani u smislu objedinjenog obezbeđivanja plaćanja iz Budžeta republičkog Ministarstva kulture za sve kategorije samostalnih umetnika i pod uslovima i postupku koji su predviđeni u Minimumu zahteva iz 2005.
Član 87. Neophodno je preciziranje i pojašnjenje ove mere u smislu povezivanja sa uredbom o Nacionalnim penzijama i ulogom umetničkih udruženja u komisiji.
Član 94. Finansiranje materijalnih troškova
Posle ustanova kulture dodati reprezentativna udruženja

Prilozi

Prilog 1
Minimum zahteva KO iz 2005.
Nacionalni savet (parlament, strultura, predlagači, polovina se bira svake dve godine)
Umetnička udruženja od javnog interesa ( status, ciljevi, status samostalnog umetnika, finansiranje)
Doprinosi samostalnih umetnika (plaćanje na republičkom nivou, uslovi i postupak)


(dokument 2)
Predlozi i primedbe KO

(dokument 3)
Uredba o nacionalnim penzijama

( prilog 4 )
Predlozi i primedbe Koordinacionog odbora
i šta u njima nije dobro

Bilo bi poželjno da predstavnici ministarstva, u cilju dostupnosti informacija od javnog značaju, obrazlože na koji se način odvijala procedura priprema teksta Nacrta i ko je učestvovao u radu radne grupe, kao i ko će doneti odluku o konačnoj verziji teksta, posle okončanja javne rasprave.

Inicijativni odbor članova ULUS-a za izmenu i dopunu Nacrta Zakona o kulturi