понедељак, 02. јун 2008.

Saopštenje Inicijativnog odbora članova ULUS-a povodom Skupštine ULUS-a održane 31. maja 2008. godine

Saopštenje Inicijativnog odbora članova ULUS-a povodom Skupštine ULUS-a održane 31. maja 2008 godine

Članovi IO su pre početka Skupštine, koja je zbog sporog okupljanja umetnika započela sat vremena posle termina koji je zakazan za njeno održavanje, pokušali da upoznaju prisutne sa problemima u Udruženju. Kako je u Biltenu ULUS-a bilo onemogućeno objavljivanje informacija i činjenica koje nisu odgovarale krnjoj petočlanoj upravi, dve kopije uvećanih tekstova odgovora na informacije prezentirane u Biltenu zalepljene su na ulaz paviljona “Cvijeta Zuzorić”.
Na samom početku rada Skupštine predsednik UO je pokušao da nametne izjašnjavanje o predloženom dnevnom redu što je sprečeno tako što su članovi IO ukazali na neophodno sprovođenje procedure izbora radnog predsedništva, pre bilo kakve rasprave. Tim povodom, zbog već na samom početku iskazanih dilema u tumačenju pojedinih termina iz Statuta, sa pozicije članova IO istaknuto je da Skupština treba da se odredi prema nejasnim odredbama u Statutu ULUS-a i da se u svim takvim slučajevima Skupština proglašava autentičnim tumačem odredbi iz Statuta.
Pri izboru radnog predsedništva postalo je jasno da će preglasavanje biti metodologija za koju se opredelio ostatak Upravnog odbora koja upravlja udruženjem, jer su u radno predsedništvo od strane presedavajućeg ( Saše Pančića ) predložena dva člana iz aktuelnog krnjeg UO. Konstatovano je da nisu izabrani članovi verifikacione komisije, pa su izabrana dva člana za brojanje glasova i utvrđivanje prisustva kvoruma (104 člana).
Usledio je ponovni pokusaj da se prisutni izjasne o dnevnom redu bez otvaranja mogućnosti dopune. Iznet je predlog (Jovan Marinković) sa zahtevom da se dnevni red dopuni tačkom u kojoj bi se raspravljalo o radu Umetničkog saveta. Zatim su ponovo reagovali članovi IO insistirajući na dopuni dnevnog reda tačkom koja bi otvorila raspravu o poverenju UO, što je predsedavajući onemogućio sprečavanjem izlagača da obrazlože svoje predloge “jer to smatra gubljenjem vremena”. Reagovali su, pored Kočovića, Denkov, Ristivojević, Kamperelić, Krnajski i mnogi drugi, ističući da se jedino nesputanom demokratskom raspravom o problemima može naći izlaz iz krize Udruženja za koju je nepotpuni UO odgovoran.U ovoj, nesumnjivo konstruktivnoj, nameri članovi IO su konstantno ometani dobacivanjem, sprečavanjem da dobiju reč i zloupotrebom pozicije predsedavajućeg koji je, umesto da stavi na glasanje nove predloge za dopunu dnevnog reda, postavio zahtev da se Skupština izjasni o dnevnom redu ignorišući zahteve za dopunu.
U prebrojavanju glasova je konstatovano je od strane jednog od članova verifikacione komisije da je neophodno utvrđivanje kvoruma, jer se zbir glasova pri izjašnjavanju kreće ispod kvoruma. Prebrojavanjem je konstatovano prisustvo 85 članova ULUS-a. Predsedavajući je zatražio da se uračunaju i oni koji su se u tom trenutku nalazili izvan zgrade. Nakon toga je Predrag Kočović pozvao prisutne kolege koji podržavaju IO da napuste sednicu Skupštine. Od tog momenta (14 časova) Skupština više nije mogla da uspostavi kvorum, pa se nastavak njenog rada ne može smatrati legalnim.


01.06. 2008 . godine IO članova ULUS-a

Saopštenje Inicijativnog odbora članova ULUS-a povodom Skupštine ULUS-a održane 31. maja 2008. godine

Saopštenje Inicijativnog odbora članova ULUS-a povodom Skupštine ULUS-a održane 31. maja 2008 godine

Članovi IO su pre početka Skupštine, koja je zbog sporog okupljanja umetnika započela sat vremena posle termina koji je zakazan za njeno održavanje, pokušali da upoznaju prisutne sa problemima u Udruženju. Kako je u Biltenu ULUS-a bilo onemogućeno objavljivanje informacija i činjenica koje nisu odgovarale krnjoj petočlanoj upravi, dve kopije uvećanih tekstova odgovora na informacije prezentirane u Biltenu zalepljene su na ulaz paviljona “Cvijeta Zuzorić”.
Na samom početku rada Skupštine predsednik UO je pokušao da nametne izjašnjavanje o predloženom dnevnom redu što je sprečeno tako što su članovi IO ukazali na neophodno sprovođenje procedure izbora radnog predsedništva, pre bilo kakve rasprave. Tim povodom, zbog već na samom početku iskazanih dilema u tumačenju pojedinih termina iz Statuta, sa pozicije članova IO istaknuto je da Skupština treba da se odredi prema nejasnim odredbama u Statutu ULUS-a i da se u svim takvim slučajevima Skupština proglašava autentičnim tumačem odredbi iz Statuta.
Pri izboru radnog predsedništva postalo je jasno da će preglasavanje biti metodologija za koju se opredelio ostatak Upravnog odbora koja upravlja udruženjem, jer su u radno predsedništvo od strane presedavajućeg ( Saše Pančića ) predložena dva člana iz aktuelnog krnjeg UO. Konstatovano je da nisu izabrani članovi verifikacione komisije, pa su izabrana dva člana za brojanje glasova i utvrđivanje prisustva kvoruma (104 člana).
Usledio je ponovni pokusaj da se prisutni izjasne o dnevnom redu bez otvaranja mogućnosti dopune. Iznet je predlog (Jovan Marinković) sa zahtevom da se dnevni red dopuni tačkom u kojoj bi se raspravljalo o radu Umetničkog saveta. Zatim su ponovo reagovali članovi IO insistirajući na dopuni dnevnog reda tačkom koja bi otvorila raspravu o poverenju UO, što je predsedavajući onemogućio sprečavanjem izlagača da obrazlože svoje predloge “jer to smatra gubljenjem vremena”. Reagovali su, pored Kočovića, Denkov, Ristivojević, Kamperelić, Krnajski i mnogi drugi, ističući da se jedino nesputanom demokratskom raspravom o problemima može naći izlaz iz krize Udruženja za koju je nepotpuni UO odgovoran.U ovoj, nesumnjivo konstruktivnoj, nameri članovi IO su konstantno ometani dobacivanjem, sprečavanjem da dobiju reč i zloupotrebom pozicije predsedavajućeg koji je, umesto da stavi na glasanje nove predloge za dopunu dnevnog reda, postavio zahtev da se Skupština izjasni o dnevnom redu ignorišući zahteve za dopunu.
U prebrojavanju glasova je konstatovano je od strane jednog od članova verifikacione komisije da je neophodno utvrđivanje kvoruma, jer se zbir glasova pri izjašnjavanju kreće ispod kvoruma. Prebrojavanjem je konstatovano prisustvo 85 članova ULUS-a. Predsedavajući je zatražio da se uračunaju i oni koji su se u tom trenutku nalazili izvan zgrade. Nakon toga je Predrag Kočović pozvao prisutne kolege koji podržavaju IO da napuste sednicu Skupštine. Od tog momenta (14 časova) Skupština više nije mogla da uspostavi kvorum, pa se nastavak njenog rada ne može smatrati legalnim.


01.06. 2008 . godine IO članova ULUS-a

Saopštenje Inicijativnog odbora članova ULUS-a povodom Skupštine ULUS-a održane 31. maja 2008. godine

Saopštenje Inicijativnog odbora članova ULUS-a povodom Skupštine ULUS-a održane 31. maja 2008 godine

Članovi IO su pre početka Skupštine, koja je zbog sporog okupljanja umetnika započela sat vremena posle termina koji je zakazan za njeno održavanje, pokušali da upoznaju prisutne sa problemima u Udruženju. Kako je u Biltenu ULUS-a bilo onemogućeno objavljivanje informacija i činjenica koje nisu odgovarale krnjoj petočlanoj upravi, dve kopije uvećanih tekstova odgovora na informacije prezentirane u Biltenu zalepljene su na ulaz paviljona “Cvijeta Zuzorić”.
Na samom početku rada Skupštine predsednik UO je pokušao da nametne izjašnjavanje o predloženom dnevnom redu što je sprečeno tako što su članovi IO ukazali na neophodno sprovođenje procedure izbora radnog predsedništva, pre bilo kakve rasprave. Tim povodom, zbog već na samom početku iskazanih dilema u tumačenju pojedinih termina iz Statuta, sa pozicije članova IO istaknuto je da Skupština treba da se odredi prema nejasnim odredbama u Statutu ULUS-a i da se u svim takvim slučajevima Skupština proglašava autentičnim tumačem odredbi iz Statuta.
Pri izboru radnog predsedništva postalo je jasno da će preglasavanje biti metodologija za koju se opredelio ostatak Upravnog odbora koja upravlja udruženjem, jer su u radno predsedništvo od strane presedavajućeg ( Saše Pančića ) predložena dva člana iz aktuelnog krnjeg UO. Konstatovano je da nisu izabrani članovi verifikacione komisije, pa su izabrana dva člana za brojanje glasova i utvrđivanje prisustva kvoruma (104 člana).
Usledio je ponovni pokusaj da se prisutni izjasne o dnevnom redu bez otvaranja mogućnosti dopune. Iznet je predlog (Jovan Marinković) sa zahtevom da se dnevni red dopuni tačkom u kojoj bi se raspravljalo o radu Umetničkog saveta. Zatim su ponovo reagovali članovi IO insistirajući na dopuni dnevnog reda tačkom koja bi otvorila raspravu o poverenju UO, što je predsedavajući onemogućio sprečavanjem izlagača da obrazlože svoje predloge “jer to smatra gubljenjem vremena”. Reagovali su, pored Kočovića, Denkov, Ristivojević, Kamperelić, Krnajski i mnogi drugi, ističući da se jedino nesputanom demokratskom raspravom o problemima može naći izlaz iz krize Udruženja za koju je nepotpuni UO odgovoran.U ovoj, nesumnjivo konstruktivnoj, nameri članovi IO su konstantno ometani dobacivanjem, sprečavanjem da dobiju reč i zloupotrebom pozicije predsedavajućeg koji je, umesto da stavi na glasanje nove predloge za dopunu dnevnog reda, postavio zahtev da se Skupština izjasni o dnevnom redu ignorišući zahteve za dopunu.
U prebrojavanju glasova je konstatovano je od strane jednog od članova verifikacione komisije da je neophodno utvrđivanje kvoruma, jer se zbir glasova pri izjašnjavanju kreće ispod kvoruma. Prebrojavanjem je konstatovano prisustvo 85 članova ULUS-a. Predsedavajući je zatražio da se uračunaju i oni koji su se u tom trenutku nalazili izvan zgrade. Nakon toga je Predrag Kočović pozvao prisutne kolege koji podržavaju IO da napuste sednicu Skupštine. Od tog momenta (14 časova) Skupština više nije mogla da uspostavi kvorum, pa se nastavak njenog rada ne može smatrati legalnim.


01.06. 2008 . godine IO članova ULUS-a

Odgovor na navode iz najnovijeg Biltena

Predsedniče Upravnog odbora,

Poslednji Bilten ULUS-a njegovo je najsramnije izdanje otkad sam primio prvi broj, a biće da je tako i otkad je ustanovljen kao informator Udruženja. Kod svakog iole obaveštenog člana ULUS-a, siguran sam, njegov sadržaj izazvaće istu reakciju kao na onomašnje RTS-ove dnevnike iz „najslavnijih“ dana vladavine Slobodana Miloševića. Ista metodologa manipulacije i dezinformisanja: od zamena teza, apsurdnih inverzija, defokusiranja problema, do vulgarnih stigmatizovanja onih koji ne misle kao Vi i, konačno i pre svega, notornih neistina. Slobogovor, kojim se služite, nedostojan je i privatnog razgovora, a kamoli javnog govora u prvom licu predsednika jedne od najstarijih institucija kulture ove države. Da podsetim, ULUS je reprezentativno udruženje države Srbije, a Bilten je javni dokument. Ono što je kao problem – a to je, bez svake sumnje, kriza ULUS-a – trebalo da bude rešeno na demokratski i civilizovan način, u proceduri koju definiše Statut, Vi očigledno pokušavate da rešite klevetaški, „ad hominem“, jednim tabloidiotizovanim diskursom svojih saopštenja, pošto ste prethodno zaveli neku vrstu prinudne uprave nad Udruženjem i Bilten pretvorili u privatno glasilo. Posle više od 15 meseci angažovanja (zajedno sa kolegama iz Inicijativnog odbora) na problemima kojima ste se Vi i Vama privrženi deo UO bavili nevoljno, nedovoljno i nekompetentno, jednako koliko i na onima koje ste vi sami proizveli, priznajem da se osećam poniženo. Istina, ne zbog Vaših tvrdnji, koje su daleko od argumenata, već zbog činjenice da sam glasao za Vas, kao i da sam bar desetini kolega preporučio isto. Utoliko sam u većoj obavezi da Vam odgovorim na nekoliko navoda iz Biltena, gdekad ih poredeći sa nekim iz Vaših prethodnih obraćanja članstvu, istom se ne libeći da Vam i na ponečemu čestitam.

Vaš napor da nas vratite u devedesete vidljiv je već iz Poslovnika Skupštine koji predlažete. Radi se o doslovce prepisanom poslovniku koji su Milorad Tepavac i Zoran Vuković pokušali da nametnu Skupštini na kojoj je trebalo da budu smenjeni. Inicijator njihovog smenjivanja bio je Dragoslav Krnajski, kome su se među prvima pridružili Zoran Popović, Aleksandar Rafajlović, Vesna Marković (nekoga ću nepravedno ispustiti), a potom i ostali. Do njihove smene 1997. ULUS je tokom devedesetih bio ništa drugo do organ SPS-a, a od tada postaje u punom smislu autonomna organizacija. Vas se ne sećam iz tih vremena. Međutim, volšebno Vam je uspelo da se iz 2008. vratite u 1997. i da nam ponudite ovakav Poslovnik, iz kojeg ću navesti samo dva indikativna člana: Čl. 4 – Skupštinu otvara presednik UO i rukovodi njome u skladu sa Statutom – inače, prema Statutu, Skupštinu vodi predsednik UO samo do trenutka dok Skupština ne izabere radno predsedništvo, čime i započinje njen rad. Citiram: Skupštini ULUS-a predsedava Predsednik Upravnog odbora sa dva člana koje bira Skupština i to je radno predsedništvo Skupštine. Izigravanje ovog člana predstavljalo bi tešku povredu Statuta; zatim Čl. 6 – Diskutanti mogu govoriti samo o tački dnevnog reda i to najduže 3 minuta... – A zašto ne 3 sekunde? Da podsetim, Skupština je jedina prilika da članovi u celini iznesu svoje mišljenje i da budu saslušani, te da se razvije rasprava o svim pitanjima bez ograničenja. Predloženi član Poslovnika opstruiše najviši organ Udruženja i predstavlja još jedan primer Vaših autokratskih sklonosti.

Povodom dela Biltena pod naslovom „Izveštaj predsednika Upravnog odbora“ daću Vam neka objašnjenja, koja su Vam nesumnjivo preko potrebna, a nagovestiću i neke predloge izmena Statuta ULUS-a. Dakle, Upravni odbor nije nikakva počasna loža, niti prilika za ličnu promociju i berbu priznanja, već je odgovorno mesto na kojem se donose odluke koje su od dalekosežnog značaja za članove ULUS-a, profesiju i likovnu kulturu. Setite se Krasnojarska: iako ste ga pohodili za naš novac i polzu, u svojstvu predsednika Udruženja, o Vašoj radnoj poseti publika Rex-a zna sve a članstvo ništa. Dakle, ne „Sugar, Sweet & Honey“ nego „Blood, Sweat & Tears“. Dve godine. Prilike su se promenile i, za razliku od prethodnih decenija, često treba i dnevno reagovati, ne samo kada Inicijativni odbor podnese peticiju za vanrednu Skupštinu. Zbog toga bi predsednik, kome pripada najveći deo odgovornosti, morao da obavezama preuzetim za svog mandata podredi sve svoje lične i profesionalne ambicije. Ovo utoliko pre zato što nemamo profesionalni menadžment, tako da, nažalost, i taj deo posla pripada predsedniku. Za to bi trebalo da dobije i odgovarajuću materijalnu nadoknadu, ne samo zato što bi to bilo njegovo dvogodišnje radno mesto, sa podrazumevanim punim ili skraćenim radnim vremenom, već i da bi se Udruženje zaštitilo od korupcije, odnosno takozvanog „samonaplaćivanja“. Na osnovu izmena Statuta koje ćemo predložiti, makar kao prelazno rešenje, predsednik bi vodio Udruženje na onaj način na koji to čine upravnici institucija kulture, a odgovarao bi Upravnom odboru i, razume se, Skupštini. Zašto? U svom pismu „Posle sto dana“ pomenuli ste političke stranke i medije kao za ULUS najznačajnije društvene činioce i, kako rekoste, „dva strateška pravca“ delovanja UO. Niste se setili privrede i bankarstva. To su za nas, u perspektivi, najznačajniji izvori finansiranja. Navešću Vam samo jedan primer: 1998, kao predsednik organizacionog odbora „Prve godišnje izložbe samostalnih umetnika“, uspeo sam da, zajedno sa svojim saradnicima, obezbedim više od 20 000 maraka za nagrade učesnicima (gradski Sekretar za kulturu, moj prijatelj, ustupio nam je i opremio „25. maj“ za izložbu; Nikola Džafo je izdejstvovao druga sponzorstva u materijalnim dobrima; Vesna Marković je ponudila, kao jedan vid nagrade aktivistima Sindikata, gostovanje u koloniji „Rtanj“, itd.). Ako se prisetite tadašnje vrednosti ove valute, lako ćete zaključiti o kolikoj se vrednosti radi. Sada u ULUS-u umetnici dobijaju samo papire za nagrade. A gde su honorari za izlagače, fond solidarnosti, otkupi?... Šta bi tek uradio profesionalni menadžment, kada smo mi amateri tokom tri meseca angažovanja obezbedili ovolika sredstva za samo jednu izložbu, i to bez ikakvih uzvratnih obaveza sa naše strane. Vi se, međutim, hvalite krečenjem i zamenjenom rasvetom kao svojim učinkom posle 15 meseci predsednikovanja i pošto je prošlo 6 tradicionalnih izložbi ULUS-a. A obećavali ste toliko toga u svojim pismima članstvu. Možda Vas je opstruisao Inicijativni odbor? Uzgred, ugovor sa Telenorom nikada nije verifikovao UO, a biće i da nije tako povoljan za nas. Međutim, otkupili su Vaš rad i izložili ga, iako ga selektor, Umetnička asocijacija „Remont“, nije izabrala za izložbu. Čestitam.

U Vašem izveštaju kažete: Uspešno smo sproveli postupak po prvom i drugom konkursu za dodelu Nacionalnih penzija. Osim što i pored toliko proteklog vremena od raspisivanja kokursa ne znate da nisu dodeljivane „Nacionalne penzije“ nego „Nacionalna priznanja“ (konkursni uslov za kandidate bio je da su umetnici u penziji), Vi u ovom pasusu izgovarate dve neistine. Po prvom konkursu mišljenje o umetničkom doprinosu kandidata izdavala je nelegalna komisija formirana kao radno telo, usto na potpuno netransparentan način. Do današnjeg dana ne znamo kako su ocenjeni umetnici. Ovo naglašavam budući da u Vašem obraćanju članstvu u tekstu „Posle sto dana“ zaključujete da je „neophodno da svi potezi i procesi u ULUS-u budu transparentni i dostupni članovima“. Zbog ove skandalozne uzurpacije Umetnički savet je protestovao Saopštenjem koje je potpisalo sedam članova ovog tela, a u kojem se navodi član 62 Statuta, stav 12: obaveza je Umetničkog saveta da predlaže Upravnom odboru ULUS-a dodeljivanje priznanja članovima ULUS-a, kulturnim institucijama, i drugim organizacijama, kao i pojedincima koji su zaslužni za uspešno razvijanje ULUS-a i likovne umetnosti u našoj zemlji; kao i tekst stava13: da daje stručna mišljenja o svim pitanjima iz oblasti likovne umetnosti na zahtev Upravnog odbora ULUS-a, a za potrebe i zahteve organa i pojedinaca. U drugom navratu, valjda shvativši da biste morali bar malo da se obuzdate, Umetnički savet je verifikovao umetničke opuse kandidata – dakle, Umetnički savet a ne vi – i tada je ovaj posao okončan uspešno i transparentno. U Sekretarijatu će Vam gđa Natalija Cerović omogućiti uvid u sve naše kvalifikacije.

O sledećem pasusu biće reči kasnije, a za “izmirena 4 meseca neplaćenog staža” čestitam, ali ne Vama, već onima koji su se najzad smilovali posle višegodišnjeg preganjanja Koordinacionog odbora sa Gradskim sekretarijatom za kulturu. Jer teško da je ovaj saziv KO, zajedno sa Vama, išta razumeo i učinio vodeći pregovore sa gradskim Sekretarom za kulturu, budući da su vaši napori ishodovali minimalnim iznosima za doprinose, zbog čega ste i sami protestovali. Na kraju vam se i sam Darjan Mihailović podsmehnuo u izjavi za “Danas”, upitavši vas “pa, što niste tražili više ako vam je ovo bilo malo”. Za nastavak rečenice ne mogu da Vam čestitam, a odgovor ćete dobiti od člana koga optužujete za nestručno vođenje KO u prošlosti.

Da sam na Vašem mestu, bio bih veoma oprezan kada je reč o Bijenalu proširenih medija, čiji je možda jedini uspeh što je uspostavljen kao nova manifestacija. Budući da je prošao uz dva fizička napada, jednu slomljenu nogu naše koleginice invalida, krađu ličnih stvari, prijavu Sudu časti, korišćenje paralelnog računa… mislim da moj savet treba ozbiljno shvatiti.

O sledeća dva pasusa takođe ću kasnije nešto reći, a za Vaša hvalidbu da ste napravili “nov, savremeniji sajt koji odgovara dugoročnim potrebama članova” mogu da kažem da je besramna. Bacili ste u vodu višemesečni rad radne grupe za restituciju sajta i ne pročitavši materijal koji su pripremili. Ilija Krković je još u aprilu prošle godine podneo detaljnu analizu manjkavosti u sistemu organizovanja i dostavljanja materijala za sajt, a potom je i formirana radna grupa koju su činili Ilija Krković, Nina Todorović, Aleksandra Vasović i Mihailo Ristić. Umesto njihovog predloga, koji niste ni razmatrali, Vi ste doveli svog prijatelja i predali mu posao. Pa, makar da ste, kakav je nekada bio običaj u ULUS-u, zatražili više ponuda, sve da projekat naših kolega bude i odbačen, to bi imalo nekog smisla. Ovako, to je još jedan primer samovolje i nipodaštavanja kolega i njihovog rada. Sramotno.

Tvrdite da bi “razultati vašeg angažovanja u korist opšteg interesa Udruženja bili veći da određena grupa kolega (Inicijativni odbor čalanova ULUS-a) nije vršila neprestano ometanje i iscrpljivanje većine članova Upravnog odbora”. Time, zapravo, na sebi svojstven način, ipak priznajete da ste uradili malo (mada je bliže istini ništa, ili ništa dobro), ali biva da je za to kriv neko drugi (uvek su krivi drugi), tj. Inicijativni odbor, jer kažete da je „vršio opstrukcije“, „neprestana ometanja i iscrpljivanja UO“, i to kao „nelegitimno telo zvano Inicijativni odbor koje je svim mogućim lažima krenulo u napade na legitimno izabrani UO“, zatim da je „tzv. Inicijativni odbor“ „u cilju ostvarivanja ličnih i uskogrupnih interesa“ „omalovažavao sopstveno udruženje u Ministarstvu kulture, medijima...“. – Zvuči li Vam poznato: „Ova vlada učinila bi mnogo više da je nije ometala tzv. demokratska opozicija“, „grupa stranih plaćenika rukovođena ličnim interesima koja blati sopstvenu zemlju“, „sile mraka i haosa koje su krenule na legalno i legitimno izabranu vladu“... Kvintesencija slobističke propagande koju sjajno demonstrirate. Čestitam, ponovo moram, jer ste može biti i nadmašili Miloševićeve propagandiste. Nego, najpre nešto o legitimitetu i legalitetu Inicijativnog odbora: član 3 Statuta: Neotuđivo je pravo svakog člana ULUS-a da na osnovu svog članstva u ULUS-u: - odlučuje o uslovima i oblicima organizovanja, udruživanja i međusobne saradnje; zatim član 21: Prava i dužnosti člana ULUS-a su; stav 19. da učestvuje u obrazovanju radnih ateljea, sekcija ili drugih oblika udruživanja. Nešto i o opstrukcijama: naročito je „slatko“ da je UO zbog „opstrukcija“ IO, okupljajući se inače jednomesečno ili dvomesečno, u više navrata zasedao čak čitavih ŠEST SATI! Strašno! Kakva žrtva, kakva Golgota! Inače, za te „žrtve“ koje ste podneli sami ste krivi: trebalo je da se češće sastajete, da ne čekate da vam se nagomilaju problemi. Za to vam bar nije „kriv“ Inicijativni odbor. U nekim periodima – na primer, pošto je donesen Nacrt Zakona o kulturi – trebalo je da zasedate svakodnevno. Iako tvrdite da ste „aktivno i kreativno učestvovali u raspravi o Nacrtu Zakona o kulturi“ (što je zaista smehotresna tvrdnja), na prvom sastanku KO ovim povodom niste rekli ni reč, a na drugom niste ni bili. Sam Upravni odbor o Nacrtu nije vodio nikakvu raspravu, niti je doneo bilo kakve „kreativne“ zaključke (tek ako ne mislite na onu fingiranu „raspravu“ koju ste održali pošto je KO već zaključio i poslao svoje prigovore na Nacrt, a održali ste je kao pokriće za nerad posle kritike Inicijativnog odbora i održanog panela). Zaista blistavo zalaganje za interese umetnika i Udruženja. Zato će u pravcu povišene odgovornosti i većeg obima obaveza i predsednika i članova UO biti orijentisani neki naši predlozi statutarnih izmena. Ipak, Inicijativni odbor, koji je prema Vašim rečima „zloupotrebljavao Udruženje u cilju ostvarivanja ličnih i uskogrupnih interesa“ (taj divni slobogovor), izmenio je preko 20 članova i stavova Zakona. Među njima je jedna od najvažnijih izmena vraćanje ovlašćenja upisa u evidenciju samostalnih umetnika umetničkim udruženjima, odnosno donošenja rešenja o upisu, kao i da tzv. bliže uslove za upis utvrđuje Ministar na osnovu utvrđenih kriterijuma umetničkih udruženja. Ove izmene KO u svom izveštaju, koji ste objavili u Biltenu, uopšte ne pominje, već interpretira stav iz prvobitne verzije Nacrta. Mene to ni najmanje ne iznenađuje, jer ovakav KO ni posle 15 meseci rada ne može se premetnuti u nešto drugo i bolje, pa i dalje nije u stanju da razume tekst Zakona, a u ovom slučaju konačnu verziju nije ni pročitao (zvanično: Konačna prečišćena verzija nacrta Zakona o kulturi). Ponavljam: u Koordinacionom odboru 13 umetničkih udruženja nije se našla jedna suvisla i prilježna glava da ne učini ništa više nego da, eto, tek pročita tekst Nacrta. A evo šta ste u svom izveštaju o radu KO (16.10.2007.) naveli povodom ovog oduzetog ovlašćenja: To što su udruženja izgubila pravo da daju status samostalnog umetnika nas ne pogađa, JER POZITIVNO MIŠLJENJE UDRUŽENJA JE OBAVEZUJUĆE ZA ORGAN LOKALNE UPRAVE KOJA TO REŠENJE DONOSI, a svuda u svetu onaj koji daje pare ima pravo i da kontroliše njihovo trošenje. Briljantno razumevanje problema i sjajno zastupanje samostalnih umetnika. Ostaje samo pitanje koga zaista zastupate: njih (vlast) ili vas, nas samostalne umetnike svakako ne. Pardon, imam još jedno pitanje za Vas: hoćete li sada otići u Ministarstvo kulture i zahtevati da se vrati staro rešenje, kad ste njime bili tako oduševljeni i gorljivo ga branili? Toliko o tome koliko je IO radio u ličnom i uskogrupnom interesu, a vi u opštem i zajedničkom, tako altruistički. Tek, valja nešto reći i o tome da se IO, kako kažete, služio „svim mogućim lažima“ i „nijednim argumentom“ nije potkrepio napad na Upravni odbor, te da „reforme i imerativ vremena“ nije definisao. Ovde je, bar za razumnog čoveka, lako utvrditi ko ima kratke noge. Iako ste nas sprečili da članstvo o svojim aktivnostima informišemo putem Biltena, čime ste prekršili član 5, stav 2 Statuta, mi smo ipak uspeli da obavestimo deo članstva o našim argumentima poslavši preko 20 elektronskih pisama, iznoseći svoje stavove na dvama panelima, jednom skupu samostalnih umetnika i na vanrednoj Skupštini. I Vi ste dobili ta pisma i naši su Vam razlozi i te kako poznati. Ne mislite valjda da ih je sve trebalo navesti u preambuli Peticije? O predlozima reformi takođe ste mogli da čitate, a evo ih i ovde navodimo. A kad je reč o Vašoj opasci da je IO „omalovažavao sopstveno Udruženje u Ministarstvu kulture i medijima“, moram još jednom da zaključim da ćete sami sebi razlupati glavu ovakvim nonsensima. Naime, član 5 Statuta glasi: Rad ULUS-a je javan. A za iole demokratski pismenog čoveka to znači da je i podložan javnoj kritici. Pri tom mi nismo „omalovažavali Udruženje“, nego smo kritikovali rad Koordinacionog odbora i rad naših predstavnika, Saše Pančića, Vesne Marković i Leposave Milošević Sibinović, i to započinjući naše izjave rečima: „Nezadovoljni radom KO i naših predstavnika u ovom telu, članovi Inicijativnog odbora su...“ itd. Da li je to omalovažavanje Udruženja? Ako je iko ikog omalovažavao, onda ste to Vi kada ste Novici Antiću, sekretaru Ministarstva kulture, rekli da je Inicijativni odbor grupa članova koja je nekad bila na vlasti, pa pokušava da se na ovaj način vrati na stare pozicije. Na nesreću, Novica Antić je na sesiji u Novom sadu izjavio da Nacrt kritikuje samo jedna grupacija, a onda citirao Vas. Na sastanku u Ministarstvu Novica Antić nam se zbog ovoga izvinio, pravdajući se da je bio dezinformisan. Na kraju nam je i odao priznanje u izjavi za „Politiku“ rekavši da je najviše izmena izvršeno zahvaljujući Bibliotekarima Srbije i Inicijativnom odboru članova ULUS-a. Zbog ovakvih Vaših ispada (kao i zbog psihičkog maltretiranja nekih naših kolega, među njima i mojih prijatelja, inače uglednih umetnika i profesora) predložićemo još jednu izmenu Statuta: obavezu prilaganja uverenja o duševnom zdravlju kandidata za članstvo u telima i organima ULUS-a.

Kažete i „da je svima poznato da se u novijoj istoriji ULUS-a uvek ista imena pojavljuju u akcijama smenjivanja, blaćenja, izbacivanja članova“. I ovde ste me podsetili na uvodne reči paskvila Miloševićevih novinara: „Svima je poznato da ova grupa izdajnika...“ Međutim, ono što je ovde zanimljivo zapravo proizlazi iz komparacije sa Vašim pozivom iz „Posle sto dana“ da se pokrene aktivnost „uspavanih članova“. Naime, da li su ova „imena“ kriva što su budna, što blate ili što podnose prijave Sudu časti zbog malverzacija nekih članova, a potom ih Skupština isključi iz Udruženja na osnovu legitimne odluke ovog tela? Sami ćete se složiti da se u prvom i trećem slučaju radi o neotuđivim pravima članova Udruženja, ali za drugi slučaj Vam ne mogu dati za pravo. Niti je „svima poznato“, niti „uvek ista imena blate“, a evo i primera novog imena – Vašeg. Jer kako nazvati sve ovo što ste nakrcali u Vašem Izveštaju? Poslužio sam se Vašim izrazom, jer čini mi se boljeg i nema za sve optužbe koje ste izneli protiv Inicijativnog odbora i mene.

Zanimljiva je i Vaša samoodbrana da niste nikada imali izložbu u ULUS-u. Otkad ste predsednik UO izlažete na gotovo svim izložbama u Udruženju, uključujući i ovu Telenorovu. Iako sam kao član Umetničkog saveta imao pravo da izlažem bez žiriranja, nisam nijednom izlagao. Ne mislite li da je ipak malo neukusno izlagati kao predsednik Upravnog odbora? I još slagati da to ne činite? I, konačno, svrstavajući me među one koji interese Udruženja podređuju ličnim ambicijama, opet grdno grešite, jer posle ove Skupštine više se neću kandidovati ni za jedno telo ili organ – što sam, inače, prvi put učinio prošle godine – nisam na listi za ateljee, a jedini moj interes u ovoj stvari poklapa se sa interesom 500 članova ULUS-a, samostalnih umetnika, kao i sa interesom onih koji u Udruženju vide značajnu kulturnu tekovinu, a koje bi, uz određene reforme, moglo da pruži mnogo više i ovdašnjoj likovnoj sceni, i kulturi, i umetnicima. Dalje neka nastave drugi, posebno oni mlađi i samostalni umetnici, koji će imati najviše štete od Vašeg mandata, zapravo postati socijalni slučajevi ako se prihvati vaš famozni predlog izmena Zakona o doprinosima.

O tome i drugim Vašim zaslugama za ovakvo stanje u ULUS-u biće više reči na Skupštini, ali ćemo se pre svega baviti budućnošću Udruženja. Vi ste prošlost.

26.05.2008.
Predrag Kočović,
u ime Inicijativnog odbora članova ULUS-a

Komentar izveštaja KO 07-08.

Komentar izveštaja KO 07-08.
1. Prvi utisak koji se nameće je da je izvestaj poručen od strane UO i da je namenjen za internu upotrebu (manipulaciju članstvom).
2. Drugi utisak koji dominira ukazuje na autora koji u obradi teme pokazuje nerazumevanje problema koje obrađuje, a treći, koji proizlazi iz prethodna dva, odnosi se na formalnu proceduru koja prati ovaj dokument, ako ga uopste tako možemo zvati .
3. Izveštaj nije usvojen na KO jer su sve sednice od kada je prosleđen bile bez kvoruma .
4. Tri različite verzije teksta su bile u opticaju od njegovog obelodanjivanja (8. maj).
5. Dve su upućene putem elektronske pošte a treća je razmatrana na sednici KO bez kvoruma.
6. Potpuno konfuzno su interpretirani problemi i zakonska rešenja koja su im prethodila.
7. Netačne su informacije koje se odnose na zakon o PIO – godina donošenja, pocetak primene i visina osnovice koja se primenjivala do polovine 2004.
8. Netačne su informacije u vezi sa periodom u kojem je uplate doprinosa vršio Sekretarijat za kulturu i po kojim osnovicama.
9. Nije nam poznato gde i kada je zakonodavac plaćao doprinose jer se u tekstu nalaze takve formulacije .
10. Nije nam poznato da Zakon o doprinosima sprečava Grad da plaća doprinose fizičkim licima.
11. Tri osnovice koje je Grad prihvatio da plaća samostalnim umetnicima 2006. biće uplaćene umetniku ako realizuje odgovarajuću zaradu. Smisao različitih osnovica na kojima smo insistirali bitno se razlikuje od ovog koncepta jer predviđa uvećane osnovice i za umetnike koji nemaju zaradu a svojim kvalitetnim radom značajno doprinose kulturi Grada .
12. KO je zahvaljujući ličnim kontaktima ostvario nešto što uopšte nije bilo sporno u vezi sa uvećanim osnovicama, odustajući od poslednje kategorije bez ikakvog razloga.
13. Povodom plaćanja za 4 meseca napominjem da je dug izmiren krišom i da to nisu sprovela sva udruženja. Na osnovu konfuzije nastale na bazi haotičnih obračuna dugovanja koje su pripremile filijale poreske uprave, izvršene su uplate Grada po uvećanim osnovicama za 2006. i uvećanih sredstava u budžetu grada za 2007. ( 115 miliona ); provučena je obaveza duga uz ukupni dug bez saglasnosti Grada i jedino zbog neažurnosti i lenjosti gradskih birokrata ovaj obračun nije stopiran. Napominjem da ovakav vid neprincipijelnog delovanja nije u interesu umetnika i dugoročno može proizvesti samo negativne posledice.
14. Povodom nacrta Zakona o kulturi je sve već više puta rečeno, ali da ponovimo ponešto. Nije iskorišćena ponuda da se dva predstavnika KO priključe komisiji. Površno, nekompetentno i kozmetički su napravljene primedbe koje i nisu uzete u obzir pri pripremi nacrta.
Za umetnike i udruženja ključne odredbe iz Nacrta Zakona su zanemarene.
a) Reprezentativna udruženja nisu definisansana kao subjekt u kulturi.
Ovo KO nije ni prepoznao kao problem .
b) Nacionalni savet bez definisane strukture i pozicije udruženja u njemu.

U primedbama KO se samo pominje ravnomerna zastupljenost delatnosti.
c) Dva reprezentativna udruženja su prihvatljiva za KO.
d) Udruženja gube javno ovlašćenje za utvrđivanje statusa
Najveći problem je olako zanemaren.

e) Lokalna samouprava utvrđuje status i postupak plaćanja.
KO ne smatra ovo spornim.

15. Tačka pet u tri verzije izveštaja je prikazana potpuno suprotstavljenim formulacijama: od toga da udruženja utvrđuju status do verzija da ne utvrđuju. Izabrana je konačna verzija koja odgovara prethodnom stavu UO da udruženja ne utvrđuju status bez obzira na činjenicu što to nije istina. Konačan prečišćeni tekst Nacrta sadrži zahtev IO i prema njemu je zadržano rešenje koje predviđa da udruženja utvrđuju status kao povereno javno ovlašćenje. Izgleda da naši predstavnici nisu upoznati sa prećišćenim tekstom nacrta Zakona o kulturi koji je objavilo Ministarstvo kulture zato što se on ne uklapa u njihove predstave o stvarnosti.

16. Nije tačno da je podnet zahtev za izmenu Zakona koji se odnosi na subjekt plaćanja doprinosa. Podneta je inicijativa za izmenu Zakona u odnosu na primenu tri osnovice za plaćanje doprinosa prema godinama staža nezavisno od ostvarene zarade (35 % od prosečne zarade itd.).

17. U vezi sa uvećanjem iznosa sredstava za redovnu delatnost ističemo da je u periodu mart 2006. mart 2007. ostvareno uvećanje za 80 procenata, a da je do kraja 2007. iznos uvećan za još 20 % .

18. Povodom Komisije za nacionalna priznanja (pri Vladi Srbije) i hvalu da su 4 člana predviđena na predlog KO, ističemo da se KO bez ikakvog osnova odrekao petog člana komisije kako je prvobitno bilo predviđeno. Povodom smanjenja iznosa za Nacionalno priznanje KO nije reagovao pa tako istaknuti sportista ima za 1/3 veću nadoknadu u odnosu na istaknutog umetnika .

уторак, 13. мај 2008.

Pismo Predraga Kočovića

ODGOVOR PREDRAGA KOČOVIĆA POVODOM TEKSTA "POVETARAC NAD BAROM", AUTORA S. POPOVIĆA, OBJAVLJENOG U LISTU NOVOSTI, 12. 05. 2008.


Poštovani gospodine Popoviću,

Da ste ostali do kraja zasedanja Skupštine, čuli biste ono najvažnije, a to je da je ULUS udruženje kojem predstoje korenite reforme, za koje ćemo se mi, inicijatori sazivanja Skupštine, zalagati sve dok nas (ne)prilike ne uvere da je uzaludno. ULUS je jedna od najstarijih umetničkih asocijacija u svetu, a to bi za nas moralo biti posebno značajno budući da malo šta vredno u Srba traje duže od jednog političkog sistema, režima ili mandata partije na vlasti. Međutim, ukoliko ULUS nije u stanju da ispuni svoje obaveze ni prema društvu ni prema članstvu zato što je talac pet ljudi koji ne shvataju zahteve vremena (kao ni svoje statutarne obaveze) i rade tako što ne rade ništa ili rade loše, onda zaista nije problem samo u njima, nego i u načinu na koji je Udruženje organizovano. Naime, drugačije se ne može objasniti impresivna efikasnost UO u dezinformisanju članstva, javnosti, pa, nažalost, i Vas da se sve u osnovi može svesti na nezadovoljstvo koje je izazvala "smena Dragoslava Krnajskog sa mesta predsedavajućeg Koordinacionog odbora 13 umetničkih udruženja Srbije", kako ste naveli. Iz mog izlaganja to niste mogli da zaključite. Uostalom, imam 72 potpisana svedoka (ne “jedva nešto preko 60”, kako ste napisali), i još desetak nepotpisanih članova koji su bili prisutni. Posle blokade informisanja, hotimičnog stvaranja konfuzije kod članova u pogledu zakazanog termina Skupštine, te svojevrsnog mobinga (telefonski pozivi, pretnje sudom...) nad većim delom potpisnika peticije koji danima sprovodi aktuelni Upravni odbor, teško je zamisliti, složićete se, da se uprkos velikom broju potpisa (216) okupi više članova Udruženja. No, ono što je važnije od ovoga – jer i to će proći – jeste da se zalažem, kao i moje kolege, za modernizaciju Udruženja, pre svega kroz uključivanje u mrežu evropskih umetničkih asocijacija i uspostavljanje bliskih odnosa sa evropskim i svetskim galerijama i muzejima, uvođenje modernog menadžmenta (da više ne bismo prosili), zatim za odgovorno zastupanje umetnika pred organima vlasti kako bismo dobili ne više od onoga što našim kolegama pripada kao neupitno pravo u zemljama koje cene umetnost i kulturu (zadovoljavajući socijalni status i uslovi za rad, odgovarajuća zakonska rešenja koja bi stimulisala investiranje u kulturu, itd.). I u ovim (lošim) prilikama, u aktuelnom sistemu umetnosti ULUS zauzima mesto koje bi makar kulturna javnost mogla da prepozna kao značajno uprkos "glomaznosti" Udruženja o kojoj govorite. Drugim rečima, ako "Muzej savremene umetnosti" i galerije usko profilisanih programa predstavljaju vrh piramide tog sistema, onda je ULUS, sa svojih preko 2000 članova, svakako njegova baza. Nažalost, izložbe koje se održavaju u prostorima ULUS-a retko ko obilazi od onih "sa vrha", pa su time prikraćeni za potpun i redovan uvid u višekratne preseke likovne scene u Beogradu i Srbiji, već uglavnom reaguju kao MUP – po dojavi. Za Vas znam da redovno dolazite na izložbe Udruženja, pa se tim pre čudim da Vam ovo moje (naše) stanovište nije blisko.

Dakle, ovo je suština spora između Inicijativnog odbora i Upravnog odbora koji takođe drži da bi ULUS valjda trebalo da se stidi što postoji a ne da još i nešto zahteva (prigovor predsednika UO povodom uskraćivanja novca za projekte ULUS-a na konkursu za sufinansiranje projekata Ministarstva kulture ipak je izuzetak koji ga ne može iskupiti za sve dotadašnje i potadašnje propuste). Kao što se iz prethodnog dela teksta da zaključiti, na Skupštini sam mogao i da ne pomenem ime Dragoslava Krnajskog a da se ništa bitno ne promeni u razlozima za protest, a učinio sam to upravo zato da bih prisutnima predočio faktografiju događaja iz koje će, nadao sam se, svima biti jasno da u ovom sporu nema ničega personalnog niti neprincipijelnog kada je o nama reč. Samo jedan od prisutnih to nije shvatio – Vi.

I konačno, ne znam zašto ste otišli pre kraja zasedanja i propustili najvažniji, zaključni deo (ipak ste novinar), ali je Vaša opaska da je "najzanimljivije bilo psetancetu jedne umetnice", siguran sam, prava slika ne ove Skupštine i povoda kojim je sazvana, već tabloidiotizacije štampe koja je u neprekidnom napredovanju.

Predrag Kočović,
slikar i član Inicijativnog odbora članova ULUS-a

понедељак, 12. мај 2008.

Izveštaj sa vanredne skupštine ULUS-a, 10. 05. 2008.

VANREDNA SKUPŠTINA ULUS-A ODRŽANA 10.05.2008. U

UMETNIČKOM PAVILJONU “CVIJETA ZUZORIĆ”

Odluka o održavanju Skupštine je doneta na 26. sednici Upravnog odbora (UO), 16. aprila, na osnovu zahteva 216 članova ULUS-a, da bi potom na sednici održanoj 5. maja, odluka o održavanju Skupštine bila opozvana i doneta odluka o održavanju redovne Skupštine 31. maja. UO je osporio peticiju sa 216 potpisa, tako što su članovi UO zloupotrebom svog položaja, pozivanjem potpisnika i pretnjama obezbedili, pod sumnjivim okolnostima, da jedan deo njih povuče svoj potpis. U navedenim okolnostima, sa zakazivanjem dva termina i promenom karaktera Skupštine, stvorena je konfuzija koja je imala za cilj da se onemogući održavanje predviđene vanredne Skupštine i samim tim izbegne suočavanje s aktuelnim problemima.

Skupštini je prethodila opstrukcija Upravnog odbora koja se sastojala u onemogućavanju osnovnih radnji koje prate pripremu Skupštine: slanje pisanih poziva svim članovima, kao i obezbeđivanje tehničkih uslova za njenu realizaciju (ozvučenje, neophodno osoblje). Na Skupštini je konstatovano prisustvo 72 člana ULUS-a. Kako nije bilo kvoruma potrebnog za njeno validno odlučivanje (kvorum čini 100 članova ULUS-a), prisutni članovi su se dogovorili da Inicijativni odbor (IO) obrazloži svoje argumente za navode iznete u peticiji. Radno predsedništvo su činili Dobrica Kamperelić, Miško Petrović i Mirjana Denkov. Zapisnik je vodila Anica Vučetić.

Sednici nije prisustvovao nijedan član iz aktuelnog UO, čiji je rad bio predmet rasprave.

Prisutnim članovima pročitan je tekst IO u kojem su detaljno obrazloženi razlozi za osporavanje mandata članovima UO, što je i bio povod održavanja vanredne Skupštine. Prisutnima su se obratili Mirjana Denkov, članica UO koja je podnela ostavku na prethodno održanoj slikarskoj sekciji i Vladimir Ristivojević koji je svoju ostavku podneo još tokom prošle godine, a takođe je pročitana i ostavka Mihajla Ristića iz sekcije proširenih medija. Prisutni članovi su upoznati sa zaključcima sekcije proširenih medija održane 5. maja i slikarske sekcije održane 8. maja. U zaključcima slikarske sekcije je istaknut predlog da se opozovu članovi slikarske sekcije u UO, Saša Pančić i Vesna Marković, i stvore uslovi za raspisivanje izbora za organe i tela u celini. Ukazano je da su do sada četiri člana (od 9) podneli ostavke na funkciju u UO i da time sadašnji UO nema nužan legitimitet. U raspravi koja je usledila učešće su uzeli mnogi prisutni članovi.

Prisutni su podržali predlog IO u vezi s opozivom članova UO i zakazivanjem što hitnijih izbora za sve ograne i tela ULUS-a. Istaknuto je da bi pri izboru novih kandidata trebalo insistirati na predlozima programa koje će zastupati. Predloženo je da se ostvare sistemi kontrole efikasnosti rada kroz obavezu tromesečnih izveštaja koji bi bili razmatrani na nivou organa upravljanja i sekcija udruženja. Dogovoreno je da se prisustvom na sledećoj Skupštini omogući ostvarivanje ciljeva koje je postavio IO.

Povodom vanredne skupštine ULUS-a - Tekst Miška Petrovića

ULUS!

Prethodnih godina kao predsednik ULUS ali i pre toga, pišući, govoreći za štampane i elektronske medije, razgovarajući sa umetnicima, poznanicima, prijateljima i tek upoznatim osobama, svuda i na svakom mestu, u zemlji i inostranstvu, isticao sam i insistirao na ogromnom značaju koji sobom nosi Udruženje likovnih umetnika Srbije!

Otvarajući izložbe u Umetničkom Paviljonu Cvijeta Zuzorić, kao papagaj sam ponavljao

a to činim i sada, da je ULUS, računajući njegov kontinuitet postojanja i delovanja, jedna od najstarijih umetničkih asocijacija u Evropi i svetu! Osnovano1919 godine, imajući za članove eminentne umetnice i umetnike ne samo u Srbiji već i u svetu, od kojih su mnogi bili i danas su članovi SANU i mnogih prestižnih svetskih akademija, asocijacija....,

ULUS danas tavori zahvaljujući pre svega dugogodišnjoj nebrizi i marginalizaciji od strane vlasti, bez obzira koji ona predznak nosila. Čak je evidentna i poražavajuća činjenica da i tz demokratska vlast nema ni trunke „sluha“ za umetnost, umetnike, ULUS!

Često sam pominjao Lubardu kao eklatantan primer člana ULUS koji je (zasluženo) uživao svetsku slavu. 1937 godine na Internacinalnoj izložbi Moderne umetnosti u Parizu, uz žive i zdrave Pikasa, Mondrijana, Dišana, Ernsta, Brankuzija.... Lubardi dodeljuju Grand Prix, 1939 godine u Hagu takođe odnosi prvu nagradu, pa zatim Sao Paolo. Naravno pored Lubarde ULUS je imao još velikana slikara, grafičara, vajara.

I danas je ULUS „krcat“ odličnim umetnicama i umetnicima, dobitnicima značajnih domaćih i inostranih nagrada i priznanja.

Ali!

Mnogo godina je proteklo od kada sam shvatio/izrekao/napisao/ da pored neosporne činjenice da svi posedujemo sujetu, osobe koje ne umeju ili ne mogu da je kontrolišu, svedu u razumne okvire, štete i sebi i drugima oko sebe. Dakle, osoba koja ne kontroliše sopstvenu sujetu (koja ne retko prerasta u mržnju prema svima koji ne misle kao ona), po definiciji je sebična i samoživa i njena komunikacija (ako je uopšte ima?) sa okolinom se svodi na „Posle mene potop.“

Ove 2008 godine,ULUS se nalazi na prekretnici! Nije raskol u pitanju kako bi neki da predstave stvar/situaciju. Civilizovano sučeljavanje mišljenja i stavova, argumentovan dijalog (koji bi trebao/morao da kao rezultantu da najoptimalnije i najpozitivnije rešenje za obe/sve strane, za članstvo), zamenjen je isključivošću i svojevrsnom autističnošću.

Evidentno zatvoreno, „urovljeno i ukopano“, nedostupno i udaljeno od članova ULUS, što je protivno odredbama Statuta, funkcioniše sadašnji Upravni Odbor.

Vlast, osećaj vlasti-moći, jeste pijanstvo ali kada preraste u ovisnost/zavisnost, onda je to najblaže rečeno, opasno. A kada smo već kod „vlasti“, šta je vlast u ULUS, u Upravnom Odboru ULUS? Izabrani su od koleginica i kolega na Skupštini ULUS da bi ih što svrsishodnije i funkcionalnije zastupali pred strukturama vlasti ove države i borili se da se svim članovima Udruženja omoguće dostojanstveni uslovi za umetnički rad i život. Pa gde je tu vlast? Prirodno se nameće misao da su se „posla“ prihvatili iz isključivo ličnih i privatnih razloga ili potencijalnih dobiti na raznim nivoima i planovima. Veliko bi bilo moje zadovoljstvo da grešim! Ali kao i uvek ja stvari posmatram isključivo subjektivno na osnovu činjenica kojima raspolažem.

Apriorno odbijanje komunikacije makar i sa jednim jedinim članom ULUS, predstavlja kršenje odredbe Statuta .... koji govoreći o opozivu člana Upravnog Odbora pominje između ostalog:...“neodgovorno ponašanje...“ Odbijanje komunikacije, razgovora sa članstvom, pored kršenja i povrede Statuta (za koje su predviđene sankcije), istovremeno je znak slabosti, nedostatak argumenata i narodski rečeno:“pišanje uz vetar.“

Inicijativni odbor (čiji inače nisam član) umetnika članova ULUS je u želji da uspostavi normalno funkcionisanje Udruženja, ponudio a 216 umetnica i umetnika je svojim potpisom, brojem lične karte i JMBG verifikovalo peticiju i zatražilo (u skladu s odredbom Statuta o 10% članova) sazivanje Vanredne Skupštine ULUS sa dnevnim redom u kojem se traži opoziv članova Upravnog Odbora koji su svojim (ne)delovanjem

ugrozili ULUS i za dugi niz godina „ojadili“ svoje članove-samostalne umetnike.

Fotokopije peticije sa potpisima su uredno predate Upravnom Odboru (čini) mi se 15.Aprila.

Upravni odbor je pred članovima Inicijativnog Odbora aklamacijom prihvatio zahtev i datum održavanja Vanredne Skupštine, 10.Maj 2008 godine u 12 sati.

„Sabravši“ se za vreme spojenih praznika (Uskrs i 1.Maj), „krnji“ Upravni Odbor (tri

člana su ranije podnela ostavku a četvrti 8.Maja na sastanku Slikarske sekcije) se „konsolidovao“ i „izbrisao“ svoju prethodnu odluku po principu „pojela maca“ i zakazao redovnu Skupštinu ULUS za 31.Maj 2008 godine. Valjda da bi sebi dali „dovoljno“ vremena da nastave sa lobiranjem, raznovrsnim pritiscima (lično i telefonom!), neko je rekao (lično to nisam doživeo) i pretnjama potpisnicima peticije. Radeći sve vreme praznika „krnji“ Upravni Odbor je koristeći se pored gore navedenog i nenadano u sebi otkrivenim grafološkim znanjem i umenjem, uspeo da „ubedi“ (samo) 16 umetnika da povuku svoj potpis. U svakoj pravnoj državi sa nezavisnim sudstvom (čak i po našim važećim propisima) povlačenje potpisa sa sve brojem lične karte i JMBG, predstavlja

krivično delo. Pored ovih 16 povučenih potpisa, dvoje je bilo na dva spiska a četvoro nisu članovi ULUS. Ukupno brojem 22! Ako od broja 216 koji (ponavljam) predstavlja

10% članova oduzmemo tih 22 dobijamo broj 194. Pa zar im činjenica da 194 umetnice i umetnika i dalje stoje iza svog potpisa, ne govori dovoljno jasno da postoji evidentno nezadovoljstvo njihovim (ne)radom!

Podvlačim:

1. ULUS mora da opstane, da povrati dignitet koji je imao i zauzme mesto koje mu s pravom pripada u ovoj zemlji i ovom narodu.

2. To je dužnost svih članova ULUS, koja se mora ispuniti zbog generacija umetnika koji su nam prethodili, zbog nas samih i generacija koje će doći.

3. ULUS ne sme biti ogledalo u kojem će se ogledati raskoli i turbulencije sa političke scene ove države.

4. ULUS ni u kojoj situaciji ne sme biti manje važan od sujete pojedinaca i zauvek mora biti izbrisana umišljena ideja o nedodirljivosti, nezamenljivosti i bezgrešnosti pojedinaca ili grupa.

5. ULUS se mora reformisati i transformisati počevši od Statuta, usaglasiti sa vremenom i svetom u kojem živimo, uz korišćenje dokumenata i iskustava najdemokratskijih zemalja.

6. ULUS je naša zajednička kuća, naš dom u koji smo dobrovoljno stupili, te se moramo ponašati i delovati u skladu s tom činjenicom. Ponašajmo se, mislimo i delajmo pozitivno.

Miško Petrović, 10.Maj 2008 godine u Beogradu

петак, 09. мај 2008.

Povodom teksta "Podelili se likovni umetnici", objavljenog u Politici 09. 05. 2008.

Молимо редакцију културе листа „Политика“ да, поводом текста под насловом „Поделили се ликовни уметници“, на истој страници и без скраћивања објави наш коментар, као и делове разговора са новинарком Биљаном Лијесковић који су изостављени а представљају његов најважнији и суштински део.

Кључни разлози за оснивање Иницијативног одбора и за сазивање ванредне скупштине су следећи:

Чланови УЛУС-а које је изабрао актуелни Управни одбор за представнике у Координационом одбору уметничких удружења Србије подржали су предлог измене Закона о доприносима према којем би, уколико се прихвати, самостални уметници који сада заснивају радни стаж остварили пензије на нивоу социјалне помоћи. За такав предлог је Координациони одбор, према извештају наших представника, добио подршку и Министарства културе и Министарства финансија. Овакво виђење „коначног решења социјалног статуса самосталних“ и остварену подршку представили су чланству као велики успех. Уколико се предлог не повуче, а у Републичком парламенту остане исти однос снага, нема сумње да ће предложена измена бити прихваћена, а самостални уметници за дуги низ година бити „збринути“ понижавајуће ниским пензионим основицама. После вишемесечне преписке и две панел-дискусије, Управни одбор је ипак увидео своју грешку и обећао да ће амандманима покушати да је исправи (?).

На позив Министарства културе да придружи своја два представника радној групи за израду нацрта Закона о култури, Координациони одбор („због годишњег одмора“) није одржао састанак са том тачком дневног реда, чиме је пропустио прилику да утиче на коначну верзију нацрта већ током његове припреме. Наши представници нису нашли за сходно да на овоме инсистирају, очигледно не схватајући колико је важан и сам „кровни“ Закон о култури и њихово заступање интереса Удружења, уметника и професије.

Пошто је отворена јавна расправа о нацрту Закона о култури, Координациони одбор је одржао два састанка на којима је формулисао своје, иначе површне и ни на шта суштинско односеће, примедбе и предлоге измена. Иако је ова верзија нацрта, у основи једног партократског концепта закона који до максимума сузбија утицај јавног сектора, за нас, и културу уопште, била неприхватљива (Национални савет не бира парламент, у структури управе институција културе влада има апсолутну већину и апсолутна права, репрезентативна удружења су искључена из класе субјеката у култури, а одузета су им овлашћења додељивања статуса самосталног уметника и вођење њихове евиденције, итд.), Координациони одбор је нацрт подржао готово еуфорично. Осим што нису присуствовали другом састанку КО, наши представници нису имали никаквих приговора на овакав став Координационог одбора. Чланови Удружења су због свега овога морали да се самоорганизују и, делујући кроз Иницијативни одбор, припреме своје предлоге измена и допуна нацрта Закона. Захваљујући нашој активности нацрт је измењен у преко двадесет чланова и ставова. Сам секретар Министарства, Новица Антић, у својој изјави „Политици“ потврдио је да су најактивнији били библиотекари и Иницијативни одбор чланова УЛУС-а, који су, према његовим речима, заслужни за највећи број измена.

Поводом објављеног кокурса за доделу националних признања Управни одбор је (у нерегуларној процедури) формирао Комисију која је преузела ингеренције Уметничког савета и на тај начин неовлашћено издавала потврде о доприносу уметника националној култури. Осим што је на тај начин прекршено више чланова Статута, Удружење је изложено ризику да га с пуним правом уметници који нису добили национално признање туже за изгубљену добит јер је мишљење о њиховој уметничкој активности донео ненадлежан орган.

Имајући у виду све ове пропусте и злоупотребе УО, четири члана овог тела поднела су оставке.

Одустајући од даљег навођења примера неодговорног рада Управног одбора, осврнућемо се још само на изјаву председника УО УЛУС-а и једну омашку новинара, госпође Лијесковић. Колега Панчић каже: „Све је почело у септембру (лапсус: све је почело у априлу) када је смењен Драгослав Крнајски... [до тада] председник (лапсус: „преседавајући“) КО уметничких удружења. Чланство УО (лапсус: ИО) није успело да оствари већину и тако контролише удружење.“ Прва иницијатива Одбора била је да Драгослав Крнајски остане у представничком тиму КО још једну годину ради континуитета и упућивања колега у, иначе веома комлексну, проблематику којом се бавио годинама. Личи ли то на покушај преузимања контроле над Удружењем? Све остало, досад наведено, одвијало се под апсолутном контролом УО. Затим: „Поводом петиције... људи су почели да зову, долазе и дају изјаве да су преварени.“ Било је сасвим обрнуто, чланови УО су позивали чланове, узнемиравали их, претили им судом, као и самом чињеницом да то чине са позиције власти у Удружењу, те практично изнудили њихово потписивање (већином) већ припремљених изјава. Нека г. Панчић каже како су им одговорили Чедомир Васић (ректор Универзитета уметности), Зоран Поповић, Мишко Петровић... Преседник УО такође каже: „Комплетан УО је састављен од самосталних уметника... не верујем да би они радили нешто на своју штету.“ Довољно је прочитати трећи пасус овог текста па јасно увидети да то није питање „веровања“ или „неверовања“ већ чињеница. И на крају, мала исправка дела текста из атрфилеа под насловом „Конференција у кафеу“: састанак са новинарима није одржан у кафеу због постављања изложбе „Теленорове“ колекције, већ зато што су слике са претходне изложбе одложене у сали за састанке а не у депоу, где се иначе одлажу. У односу на ту чињеницу показали смо извесно подозрење, а не због постављања изложбе.

С поштовањем,

Иницијативни одбор чланова УЛУС-а