четвртак, 08. новембар 2007.

ZATRAZENA IZMENA POZIVA ZA POSEBNA PRIZNANJA - preuzeto sa SEECULT.org

ZATRAZENA IZMENA POZIVA ZA POSEBNA PRIZNANJA
Preuzeto sa: seecult.org
Wednesday, November 07, 2007 - 05:28 AM CET

BEOGRAD (SEEcult.org) - Inicijativni odbor clanova ULUS-a zatrazio je od Ministarstva kulture da u najkracem roku koriguje javni poziv za predlaganje umetnika koji bi dobili posebna priznanja na osnovu nedavno donete uredbe. IO odbor ULUS-a naveo je da je u clanu 8 Uredbe o dodeli posebnih priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Srbiji predvidjeno da se u roku od 15 dana od njenog stupanja na snagu objavi javni poziv u Sluzbenom glasniku i nekom od dnevnih javnih glasila. Uredbom se, medjutim, ne predvidja kako ce se nadalje vrsiti javno pozivanje, naveo je IO odbora ULUS-a, dodajuci da se, na osnovu jedinog javnog poziva, ciji je rok 12. novembar, stice utisak da druge prilike nece ni biti, jer ni Ministarstvo kulture u najavi javnog poziva nije ukazalo na mogucnost ponavljanja konkursa u narednoj godini. Konkurs bi, imajuci u vidu tekst Uredbe, mogao biti trajnog karaktera, naglasio je IO odbora ULUS-a u saopstenju, smatrajuci da postavljenim rokom i uslovima drzava “ponizava umetnike kojima je odlucila da dodeli zasluzeno priznanje”. “Nedopustivo je da umetnici u godinama (radi se o penzionerima) idu od saltera do saltera trazeci dokumenta koja su lako proverljiva, kao i da sakupljaju dokumentaciju o nagradama i priznanjima koju nisu imali obavezu da cuvaju. Smatramo da se sve ovo moglo resiti prijavnim listom koji bi bio tretiran kao izjava”, naveo je IO ULUS-a. IO ULUS-a ocenio je i da ce posebno veca udruzenja biti onemogucena da ispune kvalitetno i u predvidjenom roku obavezu koja proizlazi iz Uredbe, u smislu davanja obrazlozene ocene vrednosti umetnickog doprinosa. Ocenjeno je i da je nedopustiva i restriktivna odredba kojom je predvidjeno da se prijave dostavljaju obavezno napisane na personalnom racunaru.

среда, 07. новембар 2007.

Predstavnicima ULUS-a u Koordinacionom odboru umetničkih udruženja Srbije – komentari –

Predstavnicima ULUS-a
u Koordinacionom odboru umetničkih udruženja Srbije
– komentari –



1. Počnimo od čudnog naslova vašeg izveštaja „O radu Koordinacionog odbora KOO umetničkih udruženja Srbije“. Da li to znači da nas vi sada predstavljate u nekom novom telu, paratelu „Koordinacionom odboru“, koje koordiniše „KOO umetničkih udruženja Srbije“? Ako je to slučaj, red je bio da članove Udruženja najpre o tome obavestite, a potom i zatražite izglasavanje novih mandata, te, što je najvažnije, objasnite koga ili šta s Koordinacionim odborom koordinišete. Ili vi to, prosto, ne znate u kom ste telu naši predstavnici? Nemojte misliti da u ovome ima i zrna šale, jer ko nije u stanju ni logičan naslov da sroči, kako bi znao da odgovori na mnogo složenije izazove kakvo je valjano zastupanje umetnika i Udruženja pred najvišim instancama Države i Grada.

2. Kažete da je uvidom u zapisnike KOO evidentno da nijedan sastanak nije otkazan zbog nedostatka kvoruma što je ranije bio čest slučaj. Istina je da nijedan sastanak nije otkazan zbog nedostatka kvoruma, ali se tim prilikama, kada nije bilo kvoruma (a bivalo je da ga ne bude), nisu mogle donositi kvalifikovane odluke. Na primer, nije bilo kvoruma na sastanku kada vas je Ljilja Đurić izvestila o tome da Ministar očekuje da KO delegira dva svoja člana u Radno telo za izradu Nacrta Zakona o kulturi. Istini za volju, ako mislite na našu primedbu da nije bilo kvoruma na sednici kada je trebalo i doneti odluku o pridruživanju ova dva člana, onda vam veoma malo nedostaje da budete u pravu – KO nikada nije održao sastanak sa tom tačkom dnevnog reda, NIKADA! Ima li kvoruma na neodržanim sednicama? U tom periodu vaša je predsedavajuća bila „zauzeta“, a vi niste našli za shodno da je prizovete pameti i date joj do znanja koliko je važno da se sednica održi, odnosno da KO učestvuje u izradi Nacrta. Zato i imamo ovakav Nacrt. Ruku na srce, možda bi bio i gori da ste priključili ljude iz vaših redova. Nije vam zgoreg ni skrenuti pažnju na to da ste toliko retko zasedali da bi, povrh te sramote, bilo zaista previše i da ste češće radili bez kvoruma.

3. Kažete i da član koji dostavlja podatke sa sastanaka KOO je u 99 odsto slučajeva glasala za Odluke KOO i to se takođe vidi iz zapisnika. (Inače, može se jedino reći da je „član glasao“ a nikako „član glasala“.) Uprkos neverici da se u svom izveštaju i time bavite, odgovorićemo vam. Zbog vaše sprečenosti da nas informišete – sa sastanaka u Ministarstvu i Gradskom sekretarijatu kada vas je predsedavajuća isključila iz delegacije – zbog vaše nesposobnosti da tačno prenesete informacije koje su vam bile predočene posle ovih sastanaka – kada ste brkali različite odluke – zbog toga što niste u stanju da razumete pitanja kojima se bavite, pa, samim tim, ni da nas valjano obavestite, te, konačno, zato što NEĆETE da nas informišete, ni članstvo, a često ni UO, morali smo da pribegnemo alternativnim izvorima informisanja. Da li na bilo koji način mogu biti problematični naša želja i naše pravo da budemo informisani? Ili je nevolja u tome što smo dobro informisani? Isuviše dobro? Isuviše dobro da bi nam sve vaše brljotine, nesposobnosti, povodljivosti ostale nepoznate? Vašu, mora se priznati, fascinantnu znatiželju ipak ćemo zadovoljiti: nas informiše ravno ŠEST članova Koordinacionog odbora. Čak ćemo vam dati indikaciju: MTRBDL, kako biste mogli da nastavite dalje sa istražnim radnjama a da cela stvar ne izgubi draž potpunim otkrivanjem identiteta „doušnika“.

4. U tački 1, pak, opet se potvrđuje da je vaš, a time i naš, najveći problem što niste u stanju da razumete ni sami sebe, a kamoli ono čime se bavite, jer ne biste hvalili onoga koga napadate. Dakle, kažete: Što se tiče Zakona o doprinosima, posle potpisivanja peticije, dakle 2005.g dostavljeni su amandmani Skupštini. Samo je jedan prihvaćen, a ostali su odbijeni. Prihvaćeno je da Sekretarijat za kulturu MOŽE, dakle može, a ne mora da plaća doprinose samostalnim umetnicima. Iz predloga amandmana se vidi da nije predloženo da najniža osnovica bude prosečna zarada do 10 godina staža, preko 10 dupla prosečna, a deset godina do penzije trostruka. Takve su osnovice postojale ranije za vreme SFRJ i posle ukidanja KOO je zahtevao da se one vrate ali je zahtev odbijen. Da zaključimo: Koordinacioni odbor, na čelu sa Dragoslavom Krnajskim, zahtevao je da se vrate osnovice koje i sada zahtevamo, a to su, da vas citiramo, prosečna zarada do 10 godina staža, preko 10 dupla prosečna, a deset godina do penzije trostruka. Šta je inače trebalo da uradi: da traži da se vrati SFRJ? Dragoslav Krnajski može samo da vam bude zahvalan na ovolikom laskanju. Uz to, bilo bi veoma zanimljivo čuti zašto autor teksta tako često koristi pasiv – „dostavljeni“, „prihvaćeno“, „predloženo“ – inače veoma pogodan za izbegavanje imenovanja subjekta (autoru čestitamo na stilu: izbegao je rogobatno „od strane“). Možda naprosto ne zna ko su bili ovlašćeni subjekti ili se, hm, ipak radi o potcenjivanju inteligencije čitaoca, koji bi mogao da zaključi (oh, kako bi to bilo dobro!) da je Dragoslav Krnajski bio dužan da „podnese“ amandmane na deo Zakona koji se odnosi na osnovice, ali je to propustio, nije hteo ili nije smeo? Da je možda i bio vlasan da ih „prihvati“ – on, a ne Skupština – ali to nije uradio jer je želeo da umetnicima napakosti? Ili nešto, ko zna šta, što bi „glupi“ čitalac mogao da zaključi a tako je zgodno? Ova se mutnež, na sreću, da vrlo lako razbistriti. Cilj amandmana[1] iz 2005. bila je izmena kojom bi se osnovice utvrđivale u Fondu PIO samostalnih delatnosti uz saglasnost Vlade, što bi obavezivalo Grad da po njima vrši plaćanje. Prema tadašnjoj proceni, KO je smatrao da se povoljnije osnovice mogu postići u dogovoru sa Fondom PIO. Smisao ovakve akcije bio je, dakle, u tome da se iz postupka utvrđivanja osnovica isključi Grad. Inače, i za vas ovog časa veoma problematičan nivo uprave. Samom podnošenju amandmana prethodio je niz pregovora sa Gradom koji je, što i danas čini, pokušavao ili da izbegne obavezu plaćanja doprinosa umetnicima ili da je redukuje u za nas neprihvatljivoj meri. Tako se desilo da početkom 2005. predstavnici Grada ponude Nacrt odluke u kojem se, pored minimalne osnovice, predviđa uplaćivanje uvećane osnovice u iznosu od 50% prosečne zarade samo za istaknute umetnike. Otud i ovakvi amandmani jer su članovi KO smatrali da bi temelj svakog budućeg rešenja morao da se potraži na nivou Republike, odnosno u Fondu PIO. Da još nešto preciziramo, osnovice koje je “KOO zahtevao da se vrate”, kako se u ovom delu teksta navodi, iznete su u Sugestijama i primedbama[2] na tekst Rešenja za plaćanje preko umetničkih udruženja putem Ugovora sa Gradom za 2006. godinu. U tom periodu postignuta je saglasnost umetničkih udruženja o nultom nivou zahteva po ovom pitanju, u smislu visina osnovica za tri kategorije osiguranika, kao sledeći korak u osvajanju prava na bolje uslove života i rada samostalnih umetnika, a ispod kojeg bi svako rešenje bilo neprihvatljivo. Vi tu odluku niste poštovali i vratili ste nas milju unazad vašim predlogom o izmenama Zakona o doprinosima, za koji se hvalite da je već u proceduri, a koje će naneti taman toliko štete da se samostalni umetnici ili odreknu svog poziva ili hrabro prihvate ponižavajući društveni tretman koji sledi socijalnim slučajevima.
Uopšte uzev, nije problem jasno odgovoriti na vaše pokušaje da diskreditujete Dragoslava Krnajskog i njegov rad u KO; ono što, naime, ostaje veliki problem jeste vaša opsednutost Dragoslavom, ili uporno recikliranje manevra fiksiranja pažnje članstva na „slučaj Krnajski“, čime biste se, smatrate vi, našli dovoljno van fokusa zainteresovanih za vaš rad. Čini vam se, valjda, da time uspešno prikrivate vlastite nepodopštine umesto da bar deo na to utrošene energije usmerite na korist svojim kolegama i esnafu. Hoćete li da Dragoslava isključimo iz Inicijativnog odbora? Da ga ubijemo? Da li biste vi istog časa postali bolji a sve vaše loše odluke bile izbrisane kao gumicom? Ali šta biste vi bez njega, dok svi prigovori na vaš (ne)rad ostaju kao grad Smederevo? Jer vi niste samo izneverili naše poverenje izglasavši katastrofalni predlog izmena Zakona o doprinosima (a nema sumnje da će ga Ministarstvo finansija zdušno prihvatiti) i niste samo ponizili samostalne umetnike i obesmislili njihov rad bednim penzijama koje ih čekaju (do 14000 dinara), vi ste proneverili stotine miliona dinara koje ste uzeli od nas da biste ih dali Ministarstvu, Gradu i opštinskim činovnicima Srbije.
Kažete da je vaš predlog baziran na osnovicama koje je i Dragoslav Krnajski podržao u pregovorima s Gradom dok je bio predsedavajući – podržao? Notorna neistina! Navešćemo vam samo drugu tačku Sugestija i primedbi koje je KO 2006. uputio tadašnjem gradonačelniku:
2. Posebno ocenjujemo da je minimalna (najniža) mesečna osnovica za doprinose samostalnih umetnika sa stažom do 15 godina (40 odsto od prosečne zarade) neprimerena umetničkom doprinosu ove kategorije samostalnih umetnika pa se predlaže da se ova osnovica uveća na prosečnu zaradu u Srbiji u vanprivredi. Proporcionalno ovom uvećanju treba izvršiti povećanje i druge dve kategorije osnovica, odnosno, dvostruka i trostruka prosečna zarada i uskladiti sa ograničavajućim limitom prihoda.
Ukazujemo, takođe, da prihod umetnika treba da bude deljen na izdržavane članove domaćinstva.
Dakle, ako vam i dalje nije jasno, Krnajski je navedeno predložio i zahtevao a Grad je to odbio i po svome odlučio – ni u kom slučaju, pa bili i najmaliciozniji na svetu, ne možete reći da su osnovice „koje je i Dragoslav Krnajski podržao u pregovorima sa Gradom dok je bio predsedavajući, poslužile da promena zakona uopšte uđe u proceduru“. Ili hoćete da kažete da su minimalne osnovice za tekuću godinu koje vam je Grad ponudio po sistemu „uzmi ili ostavi“ one koje podržavate? Ili vas Grad svojom drskošću stavlja pred svršen čin, izgovarajući se zakonskim ograničenjima, a koja su se, uzgred budi rečeno, mogla izbeći da ste zahtevali finansiranje doprinosa kroz fondove dopunskog osiguranja? Da, ali niste hteli da se „ponizite“ i konsultujete se sa kolegom, a ni da malo prelistate istorijat predloga i inicijativa prethodnog sastava KO. Ipak, niko vam ne bi zamerio da ste učinili sve što možete i na jednu, ovu godinu potpisali ugovor koji predviđa minimalne osnovice. Ali da predlažete onakve zakonske izmene koje će biti trajnog karaktera i koje će biti na snazi za ceo radni vek većine nas?! To je apsolutno suludo! Na to vas niko nije prisiljavao, a pogotovo vas za to nije ovlastio. A odgovor da su samo takve izmene mogle da uđu u proceduru i da ćete se „amandmanima u Skupštini“ izboriti za veće osnovice, nije dostojan ni trogodišnjeg deteta. U Skupštini imaju većinu upravo oni koji su vas pohvalili za „racionalnost“ takvog predloga izmena Zakona.

5. Nastavljate: Što se tiče „snishodljivog „ odnosa predsedavajuće prema Ministarstvu, treba istaći da je za nepunih 5 meseci rada ovog ministarstva, a samo 6 meseci rada KOO u ovom sastavu, ministar lično dva puta primio predstavnike KOO, ministarstvo podržalo predlog zakona o doprinosima, i uputilo zahtev ministarstvu finansija i omogućilo da izmena zakona uđe u proceduru. Pa, vi se hvalite onim čega treba da se stidite! Podršku za takav predlog izmena Zakona dobili biste od svakog našeg neprijatelja. Uostalom, ovo je u prethodnoj tački dovoljno obrazloženo da se više nema šta dodati.

6. Iz nastavka Izveštaja može se zaključiti da je zahvaljujući ovom KO Ministarstvo podržalo predlog zakona o pomeranju starosne granoce za baletske umetnike. Smehotresno! Jer, kada je reč o baletskim umetnicima, izmena Zakona je pripremljena i razmatrana u Odboru za kulturu u prethodnom sazivu. Prethodno Ministarstvo je bilo predlagač izmena. Tome što je procedura razmatranja predloga izmena Zakona u Parlamentu bila usporena, tome i samo tome, i ovo Ministarstvo i ovaj sastav KO može da zahvali što usvajanje izmene koincidira sa vašim mandatima. A da ste u toj stvari imali ikakvog uticaja, treba li reći, nema ni govora.

7. Tvrdite da je Ministarstvo prihvatilo sugestije (aktuelnog) KO i OBEZBEDILO SIGURNU i REDOVNU UPLATU DOPRINOSA ZA SAMOSTALNE UMETNIKE. Potpuna neistina! Ništa od ovoga ne možete upisati sebi u zaslugu. Još kako niste učestvovali u izradi Nacrta kroz Radnu grupu, možete samo da odate priznanje delovanju prethodog sastava KO, koji je na ovom pitanju insistirao godinama i predlagao rešenja od kojih su neka primenjena i na ovaj akt. A to će reći da ključni članovi zakona koji će, nadamo se, obezbediti sigurno plaćanje doprinosa nisu ni u kakvoj vezi sa vašim mandatima u KO, već zasluga aktivnosti Koordinacionog odbora tokom poslednji pet godina i baziraju se na nizu akcija koje je KO organizovao uz podršku članstva, što je u javnosti stvorilo pozitivnu sliku o ovom telu i omogućilo mu respektabilnu poziciju pred instancama vlasti. To je ono telo koje ste vi, da podsetimo, u početnim bauljanjima koje nazivate upravljanjem smatrali potpuno suvišnim i štetnim za ULUS. Kako se desilo da ste naprečac počeli da se zaklanjate iza ovog tela i u njemu vidite jedini izlaz za sve vaše probleme, teško je objasniti. Zašto i dalje ne radite na njegovom ukidanju ne biste li “povratili stari sjaj Udruženju”, kako ste obećali navodeći razloge za izbor novih predstavnika u KO? Sada, kada ste, uz pomoć istomišljenika, od Koordinacionog odbora napravili, praktično, vladin organ, ovo telo više “nije nikakva smetnja ULUS-u i autentičnom zastupanju interesa umetnika”. Zar ovaj obrt, najblaže rečeno, nije čudna pojava u svesti naših predstavnika – vas?
Uprkos svemu, još smo daleko od sigurne i redovne uplate doprinosa, sve dok se definitivno ne reši pitanje potpunog prenošenja ovlašćenja utvrđivanja statusa i vođenja evidencije na reprezentativna umetnička udruženja (kakva je to sigurnost ako prethodno nije obezbeđen ovaj preduslov?), a Zakonom o doprinosima ne bude ostvareno jedinstveno rešenje za sve u Srbiji, mimo (samo)volje jedinica lokalne samouprave kojima je ovim Nacrtom poveren posao uplaćivanja uvećane osnovice ili određene nadoknade (pored minimalne osnovice)... pod uslovima i u postupku koje uređuje jedinica lokalne samouprave. Podvučeni deo teksta je izbačen iz Nacrta na insistiranje Inicijativnog odbora. S tim da ostaje naš zahtev da minimalna osnovica bude već ovim Zakonom garantovana u iznosu prosečne mesečne zarade u Srbiji, kao i da se finansiranje doprinosa u celini realizuje iz republičkog budžeta.

8. Takođe tvrdite da je zahvaljujući vašim sugestijama PRVI PUT U ISTORIJI (Ministarstvo) UVELO POJAM ISTAKNUTOG UMETNIKA U DRŽAVNE AKTE. Neistina! Pojam istaknutog umetnika, trebalo bi da znate, nije izmislio Voja Brajović. “Istaknuti umetnik”, kao termin i kategorija umetnika, u ovoj je državi i mnogim njenim aktima prisutan dugi niz godina.

9. Zatim: OBEZBEDILO REDOVNO FINANSIRANJE REPREZENTATIVNIH UDRUŽENJA ŠTO RANIJE NIJE BILO ZAKONOM PRECIZIRANO, A NE NJIHOVO UKIDANJE. Neistina! Vi čak niste od Ministarstva zahtevali izmenu člana koji navodi subjekte u kulturi, u smislu navođenja i reprezentativnih udruženja. Na insistiranje IO reprezentativna udruženja su uvedena u klasu subjekata u kulturi. Ovim su reprezentativna udruženja stekla tek pravo na sufinansiranje troškova u iznosu do 45%, a nikakvo pravo na „redovno finansiranje“. O redovnosti sufinansiranja se može govoriti, budući da bi se sklapao trogodišnji ugovor, koji bi zbog jednogodišnjeg fiskalnog ciklusa morao biti obnavljan svake godine. Naš zahtev je da se umesto sufinansiranja troškova obezbedi redovno budžetsko finansiranje RADA reprezentativnih udruženja. Kako je i bilo rešeno Zakonom iz 1992. u kom je jasno precizirano finansiranje rada republičkih umetničkih udruženja, odnosno da se ono vrši iz budžeta Republike Srbije. U tom smislu ovaj je Nacrt Zakona korak unazad za nas. (Pa, vi ste zaista izgubili kompas, a onaj što vas navigava potopiće vas.) Što se tiče ukidanja, za to zaista niste krivi. Ali da se nismo izborili za status subjekata u kulturi, zaista bi udruženjima zapretilo gašenje, budući da ne bi imala pravo ni na sufinansiranje. Ipak ovo „izborili“ primite s rezervom, jer svako se obećanje političara kod nas sutra može okrenuti u lagariju.

10. Kažete da je na osnovu vaših sugestija Ministarstvo ZAKONSKI REGULISALO NACIONALNE NAGRADE ZA NAJZASLUŽNIJE UMETNIKE. Nacionalna priznanja su ponajmanje posledica vašeg doprinosa budući da su nam poznati vaši stavovi u vezi sa ovim pitanjem u vreme kada je ono bilo naročito aktuelno. Koordinacioni odbor je 2005. bio jedan od inicijatora modela za raspodelu sredstava namenjenih u budžetu za ove svrhe. Vaš udeo se može oceniti i u ovom slučaju negativno, jer je tokom vašeg mandata Vlada izvršila izmenu uredbe kojom se naše, do tada većinsko, učešće u Komisiji za utvrđivanje predloga za dodelu posebnih priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi RS umanjilo; odnos članova je promenjen u korist Vlade: 5 prema 4 – da li na našu štetu ili korist? Da li ste u dilemi? Jeste li to primetili i pružili Vladi ma kakav otpor? Zamerili joj bar, diskretno? Osim toga, niste se izborili za dostojanstvenije uslove konkursa: starci će morati da u veoma kratkom roku pribave potvrdu o državljanstvu, dokaze da su penzioneri, fotokopije nagrada i priznanja… umesto da im se omogući prijava izjavom, koja bi kasnije mogla biti podložna proveri. Ali čemu to, vi niste penzioneri.

11. Zatim smelo tvrdite: To što su udruženja izgubila pravo da daju status samostalnog umetnika nas ne pogađa, JER POZITIVNO MIŠLJENJE UDRUŽENJA JE OBAVEZUJUĆE ZA ORGAN LOKALNE UPRAVE KOJA TO REŠENJE DONOSI, a svuda u svetu onaj koji daje pare ima pravo i da kontroliše njihovo trošenje. Kakav nonsens! Da Zakonopredlagač nije imao u vidu pojmovnu razliku između „povoljne ocene“ i „dodeljivanja“, ne bi ih uvodio u Zakon koji definiše proces sticanja statusa samostalnog odnosno samostalnog istaknutog umetnika. Ali, ne brinite, IO je povratio to pravo reprezentativnim udruženjima – razume se, ako Ministarstvo održi dogovor. U svim referentnim članovima stajaće da reprezentativna udruženja utvrđuju kriterijume za sticanje svojstva samostalnog i istaknutog samostalnog umetnika, odnosno dodeljuju status ovim dvema kategorijama. Vas to ne pogađa jer niste u stanju da razumete problematiku u koju ste se upustili: morate napraviti distinkciju između evidencije samostalnih umetnika i evidencije osiguranika. Evidencijom osiguranika i, zašto ne, kontrolom primene kriterijuma utvrđenih od strane reprezentativnih udruženja, koju bi vršio „onaj ko daje pare“, kako vi kažete, država bi u dovoljnoj meri štitila sebe ali se ne bi uplitala u posao koji nije u stanju da obavlja na način kompetentniji od strukovnih asocijacija. Da vas podsetimo, evidencija samostalnih umetnika nije tehnički ili mehanički posao. Zamislite činovnicu Ministarstva koja radi ono što je radila naša gospođa Vera, a tek neku drljavu opštinsku referentkinju, koju je „ni krivu, ni dužnu“ zapalo ovo zaduženje, dok sravnjuje priložene dokaze o umetničkoj aktivnosti i dostavljene joj kriterijume. Koliko je tu opasnog prostora za manipulaciju, zlonamernosti, greške, sve neka se i primenjuju naši kriterijumi, kada treba doći po potvrdu (koju su dosad izdavala udruženja), a gospođa nervozna.

12. Kažete: Što se tiče učešća članova ULUSA u radu KOO, iz zapisnika se može videti da je na svakom sastanku, izuzev jednom, bio bar jedan član ULUSA. A šta ćemo sa sednicama o kojima nema zapisnika? Takva je ona druga na kojoj se raspravljalo o Nacrtu Zakona o kulturi, a kojoj niste prisustvovali. Zato ovako i sipate bisere. A šta ćemo o vremenu provedenom na sastancima? Kad ste stizali i kad ste odlazili?

13. Navodite: Takođe nije nevažan i podatak da je posle jednoglasne odluke KOO da se Sporazum sa gradom za 2007. onakav kakav je ponuđen ne potpisuje i da se ode na razgovor u terminu određenom za potpisivanje, jedino pojavilo udruženje umetničkih prevodilaca i tražilo da se potpiše Sporazum, iako je njihova predstavnica na sastanku podržala stav KOO. Taj stav, kako smo obavešteni na sastanku u Sekretarijatu, nije prenela. Taj podatak zaista „nije nevažan“.

14. Vaš zaključak glasi: Da li je moguće da su sva ostala udruženja zadovoljna radom KOO i postignutim rezultatima u jako kratkom periodu, a samo naš inicijativni odbor sa bivšim predsedavajućim misli suprotno. Pre nego što vam konačno odgovorimo, moramo teška srca zaključiti da vi ama baš nikakav pozitivan rezultat niste postigli od kad ste ušli u KO. Ono čime se kitite postigao je ili Zakonopredlagač ili prethodni sastav KO. Vaši su rezultati isključivo NEGATIVNI ili ništavni (šminkerski prigovori Nacrtu). A što se tiče zadovoljstva ostalih udruženja radom KO, nemojte misliti da će ono još dugo da potraje, sigurno ne duže od vremena potrebnog da se verodostojno informišu. I da znate, kada su nemačke trupe ušle u Austriju ’38, devedeset posto Austrijanaca je klicalo, da bi ’45. kukalo. Kako će samo neki zakukati kada shvate šta ste im zakuvali. A za njima i vi.


04.11.2007. Inicijativni odbor

[1] Sadržaj dokumenta PREDLOZI AMANDMANA NA PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE nalazi se u prilogu Amandmani_05.doc

[2] Sadržaj dokumenta “Sugestije Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije na predlog Rešenja za 2006. godinu o učešću Grada Beograda u plaćanju doprinosa samostalnim umetnicima“ nalazi se u prilogu Sugestije na Rešenje 2.doc.


1. AMANDMANI
07- 343
08.04.2005.g.



Narodna Skupština Republike Srbije
Poslanička grupa DSS


Koordinacioni odbor umetničkih udruženja u sastavu / Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez dramskih umetnika Srbije (SDUS), Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna Srbije (ULUPUDS), Udruženje muzičkih umetnika Srbije (UMUS), Udruženje filmskih umetnika Srbije (UFUS), Udruženje književnih prevodilaca Srbije (UKPS), Udruženje kompozitora Srbije (UKS), Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), Udruženje orkestarskih umetnika Srbije (UOUS), Udruženje književnika Srbije (UKS), Udruženje filmskih glumaca Srbije (UFGS), Udruženje dramskih pisaca Srbije (UDPS), Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS)

Predlaže da se prihvate sledeći

PREDLOZI AMANDMANA
NA PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE
( dostavljenog odVlade RS Narodnoj Skupštini Srbije 22.03.2005 g.)
I.

U članu 4. Predloga Zakona zadržati predloženi stav 1. člana 25. a umesto stava 2. (izborne akontacione osnovice) dodati sledeće stavove 2,3 i 4 , koji glase :

( 2 ) » Izuzetno za samostalne umetnike koji obavljaju umetničku delatnost Republika, Pokrajina, Grad, Opština ili drugo pravno lice( u daljem tekstu : preuzimalac obaveze) može zakonom ili uredbom ili opštim aktom utvrditi kriterijume i uslove za preuzimanje obaveze plaćanja doprinosa za njihovo obavezno socijalno osiguranje » .
(3) » Za samostalne umetnike koji obavljaju umetničku delatnost za koje preuzimalac obaveze iz stava 2. ovog člana plaća doprinose osnovice osiguranja se utvrđuju opštim aktom nadležne organizacije za obavezno socijalno osiguranje ( fondovi ), uz saglasnost Vlade Republike Srbije«.
(4) »Preuzimalac obaveze uplate doprinosa za samostalnog umetnika iz stava 2. ovog člana uplaćuje iznos razlike doprinosa između iznosa doprinosa koji je uplatio isplatilac prihoda na ugovornu naknadu do visine doprinosa utvrđenog na osnovicu osiguranja iz stava 3. ovog člana«.

O b r a z l o ž e n j e

Ovim amandmanom predlaže se unošenje odredbi o preciziranju pravnog osnova za donošenje odgovarajućih propisa odnosno odluka za utvrđivanje osnovica i uslova i kriterijuma o preuzimanju obaveza od strane Republike , Pokrajine , gradova ili opština ili drugih pravnih lica uplate razlika doprinosa za socijalno osiguranje samostalnih umetnika. Osnovice osiguranja bi kao i do sada utvrđivali organi i fondovi socijalnog osiguranja / penziono i zdravstveno / uz saglasnost Vlade Republike Srbije .

Ovaj predlog je pravno moguć prema sadašnjim zakonskim propisima po kojima je do sada bilo regulisano ovo pitanje ;
Zakonom o obligacionim odnosima omogućeno je pravo na preuzimanje uplate obaveza (duga) doprinosa .
· Zakonom o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture ( Sl. galsnik RS br. 39/93 i 42/98) odredbom člana 5. se utvrđuje da u obezbeđivanju sredstava za zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje za samostalne umetnike mogu učestvovati pravna lica
· Zakonom o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture ( Sl. glasnik RS broj 49/92) prema članu 10. tačka 6. pojedini gradovi i opštine u Srbiji donose odluke o plaćanju doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih umetnika na osnovu kojih preuzimaju obavezu plaćanja doprinosa za samostalne umetnike po utvrđenim uslovima i kriterijumima na osnovice utvrđene odlukom Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti .
· Odredba člana 160. stav 3. važećeg penzijskog zakona ( april 2003.god.) predviđa da Upravni odbor Fonda : »utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa za pojedine kategorije osiguranika, uz saglasnost Vlade Republike Srbije« .
· Po članu 29 Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje doneta je slična Odluka o utvrđivanju osnovica na koje se plaća doprinos za penzijsko i ivalidsko osiguranje za lica uključena u obavezno socijalno osiguranje (Sl . Gl. RS . br 98/2004 .) pa se takva može doneti i za samostalne umetnike .

Ako se zadrži predloženo rešenja osnovica u vidu visine autorsko – izvođačkih ugovora veliki broj samostalnih umetnika zbog objektivno smanjene umetničke produkcije u sadašnjem periodu tranzicije i teškoća u kojima se nalaze institucije kulture koje angažuju samostalne umetnike doći će u poziciju da budu osigurani na minimalnu zakonsku osnovicu ( 9.186,oo dinara ) , naročito oni umetnici koji imaju 5 – 10 godina pred penziju, a nesporno je da su dali veliki doprinos našoj kulturi i umetnosti .
Prihvatanjem našeg predloga objektivnije bi država vrednovala umetnički doprinos za oko 1800 samostalnih umetnika u Srbiji dok se ne steknu uslovi za veću umetničku produkciju .
Prihvatanjem ovog amandmana došlo bi do bitnijeg smanjenja iznosa u budžetu gradova i opština za ove namene jer bi se plaćala samo razlika doprinosa do utvrđenih osnovica jer i isplatilac honorara uplaćuje doprinos za umetnika na ostvareni honorar .

II


Član 10. Predloga Zakona se briše .

Obrazloženje


Ovim amandmanom predlažemo da se zadrži sadašnji zakonski način obračuna, obustave i uplate doprinosa za socijalno osiguranje na autorsko – izvođačke honorare samostalnih umetnika od strane isplatioca prihoda od autorskih i srodnih prava ( iz člana 57 stav 1 navedenog Zakona )
Neshvatljivo jer da se zadržava obaveza isplatioca prihoda od autorskih i srodnih prava da obračunava, obustavi i uplati porez po odbitku u ime i za račun samostalnog umetnika a ne i za doprinose i ako su porez i doprinos po Ustavu i Zakonu imaju istovetni tretman javnih prihoda te smatramo da ne treba praviti predloženu razliku po ovom osnovu .
Smatramo da treba zadržati sadašnje zakonske odredbe u vezi sa obračunom, obustavi i uplati doprionosa prilikom isplate ugovorene naknade od strane isplatioca naknade iz člana 57. stav 1 .zakona jer je ovo rešenje racionalno, omogućuje efikasniju kontrolu kod isplatioca prihoda, ne uvodi se preterano admistriranje za koje samostalni umetnici nisu vični, a predstavljaće i dodatnu teškoću u prikupljanju dokaza o isplatama kod raznih isplatilaca u različitim mestima u Srbiji .
Ovakvo rešenje zadržava se za umetnike i druga lica koja ostavaruju ugovorenu naknadu a nisu samostalni umetnici ( zaposleni , druga profesionalna delatnost , penzioneri i dr. ), te ne vidimo razloga da se pravi razlika između samostalnih umetnika i radnika u kulturi i onih koji obavljaju dopunski delatnost odnosno ostvaruju ugovorene naknade a sistem i visina osnovica za oporezivanje i utvrđivanje doprinosa je isti .

III

U Članu 11 predlog reči : »samostalni umetnici» se brišu

Obrazloženje


Samostalni umetnici ostvaruju prihod - naknadu od autorskih odnosno srodnih (interpretatorskih ) prava a ne prihod od obavljanja samostalne delatnosti ( kao preduzetnici ), te im isplatilac prihoda obračunava poreze i doprinose po odbitku te ne treba prihvatiti član 11 predloga izmena Zakona da se umetnici svrstavaju u kategoriju sa preduzetnicima jer nisu lica koja imaju registrovanu preduzetničku , zanatsku ili drugu radnju tj . vode evidencije prihoda i troškova kao i obračuna i uplate poreza i doprinosa po osnovu obavljanja samostalne delatnosti . U Zakonu o porezu na dohodak građana ( član 26 ) autorski honorari tretiraju se kao prihod od autorskih honorara , prava srodnih autorskom pravu a ne kao prihod od obavljanja samostalne preduzetničke delatnosti iz glave III navedenog zakona .
Samostalni umetnici nemaju registrovanu umetničku radnju već su angažovani u umetničkim programima i projektima od stane institucija kulture i dugi subjekata po osnovu autorsko – izvođačkih ( interpretatorskih ) ugovora shodno Zakonu o autorskom i srodnim pravima .

IV
U članu 12 Predloga Zakona ( odnosno u članu 58a stav 1 ) brišu se reči: » obaveštenja koja joj dostavljaju umetnička udruženja i prijave za utvrđivanje obaveza doprinosa koju dostavljaju ti osiguranici » .
Brišu se i stavovi 3,4,5 i 6.
Briše se član 58 b
Obrazloženje
Prema članu 71 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje utvrđeno je da Poreska uprava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja su dužni da međusobno razmenjuju informacije o obveznicima doprinosa , obveznici obračunavanja i plaćanja doprinosa ( isplatioci prihoda ) osnovicama doprinosa ,iznosima zaduženih i naplaćenih doprinosa kao i druge službene podatke vezane za doprinose .
Nadalje , isplatilac prihoda dostavlja podatke poreskoj upravi o prihodima od autorskih i srodnih prava , visini oporezivog prihoda i visini poreza i doprinosa na obrascu PP OPJ - 2 zatim godišnju poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku / obrazac PPP /. Udruženja umetnika i radnika u oblasti kulture kao organizacije osiguranika u skladu sa članom 132. tačka ( 4 ) podnosi fondu penzijskog osiguranja prijavu na osiguranje i odjavu osiguranja a taj fond o tome obaveštava poresku upravu , kao i o podacima iz prijave o uplati doprinosa po osnovu ugovorene naknade ( obrazac M – UN ) koju dostavlja isplatioc nakanade za svakog samostalnog umetnika odnosno radnika u oblasti kulture sa upisanim jedinstvenim matičnim brojem osiguranika . Udruženja dostavljaju prijave i fondovima zdravstvenog osiguranja .
Preuzimalac obaveza doprinosa za samostalnog umetnika u smislu odredbi predloženog člana 4 . nacrta takođe bi bio obavezan da dostavlja fondovima osiguranja i poreskoj upravi podatke o preuzetoj obavezi i visini osnovce za osiguranje za koju je doneo odluku da plaća doprinos za umetnike .
Za samostalne umetnike za koje peuzimalac uplate doprinosa ne preuzme obavezu plaćanja doprinosa i za samostalne radnike u oblasti kulture primenjuje osnovica doprinosa iz člana 25 . stav 1 ( član 4 . nacrta ) - oporezivi prihod na koji se plaća porez na dohodak građana ostvaren u godini za koju se utvrđuju i plaćaju doprinosi o čemu obračun i podatke dostavlja isplatilac prihoda na napred navedenim obrascima ( a mogu se ako je potrebno uvesti i novi ) .

V

Član 16 Predloga Zakona se briše .
.
Obrazloženje

Ako se prihvati amandman IV i briše član 12 Predloga Zakona ( član 58a i 58b ) ova odredba člana 16 je bezpredmetna .


VI

Učlanu 18 Predloga Zakona izraz: «član 58 a stav 3» se briše .

Obrazloženje

Ako se prihvati amandman IV i briše član 12 Predloga Zakona ( član 58a ) ova odredba je bezpredmetna .

VII

Član 19 . Predloga Zakona se briše .

Obrazloženje
Ako se prihvati amandman IV i briše član 12 Predloga Zakona ( član 58a ) ova odredba je bezpredmetna .

VIII
Član 20 Predloga Zakona se briše .
Obrazloženje
Ako se prihvati amandman IV i briše član 12 Predloga Zakona ( član 58a ) ova odredba je bezpredmetna .




Za Koordinacioni odbor umetničkih udruženja Srbije
Dragoslav Krnajski, predsedavajući



2. SUGESTIJE NA RESENJE

07-72
02.02.2006

СКУПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА
Господин Ненад Богдановић, градоначелник

Предмет : Сугестије Координационог одбора уметничких удружења
Србије на предлог Решења за 2006. годину о учешћу Града Београдау плаћању доприноса самосталним уметницима

Поштовани господине Богдановићу,

Координациони одбор 13 уметничких удружења Србије у саставу: Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС), Савез драмских уметника Србије (СДУС), Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајна Србије (УЛУПУДС), Удружење музичких уметника Србије (УМУС), Удружење филмских уметника Србије (УФУС), Удружење књижевних преводилаца Србије (УКПС), Удружење композитора Србије (УКС), Удружење балетских уметника Србије (УБУС), Удружење оркестарских уметника Србије (УОУС), Удружење књижевника Србије (УКС), Удружење филмских глумаца Србије (УФГС), Удружење драмских писаца Србије (УДПС), Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС), је на седницама одржаним 31.01. и 2.02. 2006. године разматрао Предлог наведеног Решења и усвојио следеће:

СУГЕСТИЈЕ И ПРИМЕДБЕ

Средства предвиђена у буџету града Београда за плаћање доприноса за самосталне уметнике треба увећати сразмерно повећању целокупног буџета за 2006. годину а не вршити умењење са 90 на 75 милиона динара.

Посебно оцењујемо да је минимална (најнижа) месечна основица за доприносе самосталних уметника са стажом до 15 година ( 40 одсто од просечне зараде) непримерена уметничком доприносу ове категорије самосталних уметника па се предлаже да се ова основица увећа на просечну зараду у Србији у ванпривреди. Пропорционално овом увећању треба извршити повећање и друге две категорије основица, односно, двострука и трострука просечна зарада и ускладити са ограничавајућим лимитом прихода.
Указујемо, такође, да приход уметника треба да буде дељен на издржаване чланове домаћинства.

Сматрамо да лимит прихода (421.176,00 динара ) мора да се третира у складу са одредбама Закона о порезу на доходак грађана којим су при исплати ауторских хонорара обрачун и плаћање доприноса и пореза ограничени само на опорезиви део прихода. Самосталним уметницима се признају законски нормирани трошкови у три категорије (40, 50, и 60 процената од исплаћеног ауторског хонорара). Зараде запослених које се финансирају из буџета градова и општина у Србији нису оптерећене трошковима те је сасвим логично да се предложени износ увећа за законом утврђене нормиране трошкове.

Констатовано је да Решењем нису обухваћени уметници који су статус стекли након закључења Градског конкурса из 2003. године или су пропустили Конкурс или су пак одбијени због рестриктивних услова наведеног конкурса. Конкурс није расписан 2004. и 2005. године и према нашој евиденцији око 300 уметника је остало без права да им се доприноси плате од момента стицања статуса. Ову групу уметника већином чине најмлађи ствараоци. Предлажемо да се једним чланом у Решењу регулише и ово питање и омогући ретроактивно плаћање доприноса и за ове уметнике.

Предвиђено Решење подразумева да ће Скупштина града првих 6 месеци вршити уплате предвиђених основица а потом обуставити плаћање и сачекати крај године када Пореска управа треба да изврши коначни обрачун задужења уметника у односу на остварену зараду. Уколико је овај модел усаглашен са Министарством финансија и Пореском управом сматрамо да задужења за другу половину године не би требала да буду оптерећена каматама која ће пасти на терет уметника. У том смислу предлажемо да Град и надлежна управа прихода закључе споразум у писаној форми. Споразум би утврдио да Град достави пореској управи списак уметника за које је преузео обавезу плаћања доприноса, тако да уметник може, уз гаранцију , да оверава здравствену књижицу, користи боловање, закључује стаж због заснивања радног односа или одласка у пензију и др, без обзира да ли је Град фактички извршио уплату доприноса.

Предлажемо да се самосталним уметницима којима недостаје „ до пет година до стицања услова за старосну пензију „ ( редни бр. 2 алинеја 4) број година увећа.

Предлажемо да се јасно прецизира одредба редни број 5 алинеја 3 да ће град Београд уплатити опредељене аконтације из Решења од 1. јула до 31. децембра 2006. године за све самосталне уметнике који нису остварили приход преко утврђеног лимита.

Предлажемо да у складу са нашим до сада упућеним захтевима примите председнике и овлашћене представнике уметничких удружења како би Вам детаљније образложили оправданост наведених сугестија.

С поштовањем ,

За Координациони одбор
Драгослав Крнајски , председавајући

KRAJ RASPRAVE O NACRTU ZAKONA O KULTURI - preuzeto sa SEECULT.org

KRAJ RASPRAVE O NACRTU ZAKONA O KULTURI
Izvor: seecult.org on Monday, November 05, 2007 - 12:56 PM CET


BEOGRAD (SEEcult.org) - Predstavnici Ministarstva kulture Srbije ponovili su danas da je prihvatljiva vecina primedbi i sugestija iznetih na Nacrt zakona o kulturi, koje su ponovljene i danas na kraju javne rasprave, ali su naveli i da se veliki deo njih odnosio na pitanja koja nisu u nadleznosti tog ministarstva, te da ce neke biti baza za posebne zakone koji bi trebalo da uslede posle tog krovnog zakona.
U zavrsnoj raspravi u Zavodu za proucavanje kulturnog razvitka u Beogradu, koja je trajala vise od dva sata i izazvala veliko interesovanje strucne javnosti i medija, predstavnici kulturnih institucija i umetnickih udruzenja pozdravili su usvajanje prvog sistemskog zakona o kulturi u Srbiji posle 15 godina, ali je bilo i ocena da nacrt ostavlja prostor za manipulacije i da bi odredjene odredbe trebalo precizirati, izmeniti i/ili dopuniti.
Buduci da je rasprava vodjena o izvornom tekstu Nacrta zakona, ponovljena je vecina primedbi iznetih do sada, a pravni strucnjaci ce, kako je najavljeno, utvrditi koje ce od njih biti unete u finalnu verziju.
Ministar kulture Vojislav Brajovic rekao je da je vecina primedbi i sugestija iznetih u dosadasnjoj raspravi “s radoscu prihvacena” i izrazio uverenje da ce novi zakon postaviti “stvari na svoje mesto” i obezbediti da kultura dobije odgovarajuci status u drustvu.
“Na drzavi je da kaze sta je ono sto nas vodi u Evropu i svet, a jedan od najznacajnijih koraka je krovni zakon o kulturi”, rekao je Brajovic.
Kao posebno vazno, Brajovic je istakao utvrdjivanje cetvorogodisnjeg plana razvoja kulture, uvodjenje sistema konkursa ne samo za programe, vec i za direktorska mesta, privatizaciju u kulturi, ugovore na tri godine za zaposlene u institucijama kulture, socijalni status slobodnih umetnika, negovanje kulture nacionalnih manjina i decentralizaciju kulture.
Prema njegovim recima, privatizacija u kulturi znacice da “svako moze da kupi, ali ne i da promeni namenu institucije”, kao sto se desilo u kinematografiji koja je ugrozena privatizacijom bioskopa.
Ugovori na tri godine za zaposlene u institucijama kulture bice stimulativni za one koji hoce da rade i predstavljace prostor za kreativne ljude od kojih drustvo ima koristi, rekao je Brajovic, dodajuci da ce time biti sprecena praksa “radio, neradio - svira ti radio”.
Brajovic je posebno naglasio vaznost regulisanja socijalnog statusa slobodnih umetnika, isticuci da drzava mora da ih zastiti kroz socijalno i penziono osiguranje, koje je stavka koja ne opterecuje budzet.
Navodeci da su umetnici bili decenijama zapostavljani i zanemarivani od drustva, Brajovic je podsetio i da je Ministarstvo kulture zato i napravilo uredbu o posebnim priznanjima umetnicima, koju je vlada nedavno usvojila, a podrazumeva dozivotnu mesecnu naknadu od 50.000 dinara penzionisanim umetnicima koji ce biti odabrani na osnovu ispunjenosti predvidjenih uslova.

Drzavni sekretar Ministarstva kulture Ivana Stefanovic, koja je Nacrt zakona o kulturi ocenila samo sa dve reci - kao “razvojni i demokratski”, najavila je da ce ubrzo poceti definisanje konacne verzije na osnovu primedbi i sugestija iznetih u javnoj raspravi, u kojoj je ucestvovalo vise od hiljadu ljudi predstavnika institucija, gradskih uprava, udruzenja…
I sekretar Ministarstva kulture Novica Antic, kao zakonopisac, rekao je da ce vecina primedbi biti prihvacena, ali je naglasio i da moraju biti uskladjene sa drugim zakonima, da je deo primedbi bio u vezi sa pitanjima koja nisu u nadleznosti Ministarstva kulture, poput poreza i autorskih prava, te da ce deo primedbi biti baza za posebne zakone, kao sto su zakon o nepokretnim dobrima, arhivima, zadrugama i fondovima, izdavastvu i izdavackoj delatnosti…
Antic je rekao da je potreban i novi zakon o biblioteckoj delatnosti, umesto sadasnjeg iz 1994. godine, kao i mali, ali precizan zakon o amaterizmu, te zakon o kinematografiji, ciji nacrt vec postoji.
Svi ti zakoni bi, kako je naveo, trebalo da udju u proceduru do proleca, a Ministarstvo ocekuje da se u proces izrade ukljuce i strucnjaci iz razlicitih oblasti.
Antic je kao jednu od najvaznijih prihvacenih primedbi u dosadasnjoj raspravi naveo da ce Nacionalni savet imenovati Skupstina Srbije, a ne vlada, kako je prvobitno predvidjeno.
Izmedju ostalog, istakao je da ce se rad Ministarstva kulture odvijati velikim delom preko strucnih timova i komisija kako bi se “sprecila proizvoljnost trosenja budzetskih sredstava”, a isticuci i mogucnost osnivanja privatnih ustanova kulture, naveo je i da je Nacrtom zakona predvidjena jaca uloga upravnih odbora (UO) javnih ustanova, te da ce imenovanje direktora biti na osnovu obaveznog konkusa.
Upravnik Srpskog narodnog pozorista u Novom Sadu Milivoje Mladjenovic rekao je da Nacrt zakona tezi da bude egzaktan, da ne ostavlja prostor za nedoumice i da sacuva natpoliticnost, ali je ocenio i da pojedine odredbe ukazuju na mogucnost manipulacije.
Mladjenovic je, izmedju ostalog, naveo da nije jasno po kom osnovu ce Ministarsrvo obrazovati Nacionalni savet, a naveo je i da se boji mogucnosti manipulacije u delu koji se odnosi na UO javnih ustanova kulture, zbog cega je ocenio da je potrebno blize odrediti ko predlaze clanove UO i precizirati njihove i nadleznosti upravnika.
Izmedju ostalog, Mladjenovic je naveo i da clan 10 “prilicno labavo definise da autonomne pokrajine mogu da donose programe kulturnog razvoja” i ocenio da ta neodredjenost ostavlja prostor za “rasomonijadu u pogledu sredstava za kulturu”.
“Ako to ostavimo, imacemo poplavu festivala, manifestacija…”, kazao je Mladjenovic, na sta je sekretar Ministarstva rekao da i pojedini pokrajinski sekretarijati smatraju da bi donosenje programa kulturnog razvoja trebalo da bude obaveza, dok bi ista odredba, koja se odnosi na lokalnu samoupravu, morala da vodi vise racuna o realnosti, s obzirom na nedostatak kadrova i mogucnosti gradova i opstina.
Upravnik SNP-a ocenio je i da bi clan 18 Nacrta zakona, koji se odnosi na republicku nagradu, trebalo da se preimenuje u podsticanje kulturnog stvaralastva, jer bi zakon bio obavezujuci da podstice kulturu.
Pomocnica gradonacelnika Beograda Gorica Mojovic, koja je usvajanje zakona o kulturi nazvala “istorijskim trenutkom”, i sama je iznela par primedbi na nacrt, ocenjujuci da u definisanju kulturne politike nedostaju korisnici programa, te da bi uslovi koje propisuju umetnicka udruzenja za evidenciju umetnika trebalo da dobiju bar saglasnost Nacionalnog saveta.
Sekretar Ministarstva rekao je da drzava, medjutim, ne moze da se mesa u taj “prvi sloj udruzivanja” i podsetio da ce novim zakonom o nevladinim organizacijama moci samo tri osobe, cak i 16-godisnjaci, da osnuju udruzenje.
Pitanje statusa umetnickih udruzenja pokazalo se kao jedno od najspornijih u Nacrtu zakona.
Predstavnik Inicijativnog odbora clanova ULUS-a za izmenu i dopunu Nacrta zakona Dragoslav Krnajski ponovio je protivljenje odredbi prema kojoj bi postojala dva reprezentativna umetnicka udruzenja, a istakao je i potrebu da se utvrdi njihov status subjekata kulture, uzimajuci u obzir doprinos kao u slucaju ustanova kulture.
Izmedju ostalog, rekao je i da utvrdjivanje statusa samostalnih umetnika treba da ostane na nivou udruzenja, a da bi kriterijumi za placanje doprinosa trebalo da budu utvrdjivani u saradnji sa udruzenjima, slicno resenjima u Hrvatskoj i Sloveniji.
Prema njegovoj oceni, u Nacrtu zakona uocava se i tendencija podrzavljenja niza funkcija, a ono sto je dato subjektima u nacelu nije propraceno na odgovarajuci nacin u nastavku teksta zakona - u uslovima za njihovo funkcionisnje.
Krnajski je rekao i da minimalna osnovica za placanje doprinosa ne bi trebalo da bude najniza moguca, kao kod nekvalifikovanih radnika.

U raspravi je ukazano i na problem placanja poreza na donacije, uz zahteve Ministarstvu kulture da izdejstvuje olaksice u tom pogledu.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenovic naveo je kao primer montazni sto koji je Kinoteka dobila od japanske vlade i za koji je trebalo da plati cak 960.000 dinara na ime poreza na promet.
“Tri nedelje smo se raspravljali i oslobodjeni smo na kraju…”, rekao je Zelenovic, navodeci da Zakon o donacijama ne funkcionise i da su pojedinci i kulturne institucije potpuno nezasticene u tom pogledu.
“Hocu svoj zakon, nase ministarstvo da nas zastiti”, rekao je Zelenovic, koji je dobio odgovor da Ministarstvo finansija ne dozvoljava da se bilo koji zakon unose poreske olaksice.
I profesorka Milena Dragicevic Sesic, koja je ucestvovala u izradi zakona, rekla je da je pitanje donacija - kulturno poltiicko pitanje, navodeci da je i nju Univerzitet umetnosti sprecio par puta zbog ogromnih poreza da dobije donaciju koju je tesko izdejstvovala u inostranstvu.
Upravnik Narodnog pozorista u Beogradu Dejan Savic pohvalio je Ministarstvo kulture, ocenjujuchi da do sada nije bilo tako “dobro i ozbiljno zamisljen zakon o kulturi koji bi trebalo da resi niz osetljivih pitanja”, a naveo je i da je Narodno pozoriste dalo tokom javne rasprave doprinos i da ocekuje da ce deo sugestija poslatih Ministarstvu uci u finalnu verziju. Pritom je naglasio da su doprinos primedbama dala a i cetiri reprezetativna od ukupno 12 sindikata u Narodnom pozoristu.
Sekretar Saveza slepih Srbije Dragisa Drobnjak pozvao je nadlezne da iskoriste priliku i ugrade u Nacrt zakon odredbe konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, koju Srbija jos nije ratifikovala.
Takodje, predlozio je i da se, pored predvidjenog podsticanja stvaralstva osoba sa invaliditetom, uvede i odredba o njihovoj dostupnosti programima.
U raspravi je ukazano i na potrebu uvodjenja beneficiranog radnog staza za pojedine kategorije umetnika, kao sto su balerine i igraci, cija je profesionalna karijera bioloski vremenski ogranicena.
Direktorka Muzeja istorije Jugoslavije Ljiljana Cetinic ocenila je da bi u Nacrtu zakona trebalo precizirati razloge za ukidanje ustanove kulture kako bi se izbegli subjektivnost i politicki uticaj.
“Prolazimo kroz period u kojem je potrebna zastita od politicke samovolje i ideoloske ostrascenosti”, rekla je ona, dodajuci da je potrebno precizirati i uslove za sticanje statusa nacionalnih ustanova kulture.
U javnoj raspravi o Nacrtu zakona o kulturi ucestvovalo je u pet gradova u Srbiji tokom oktobra vise od hiljadu ucesnika, a odrzani su i posebni sastanci s predstavnicima umetnickih udruzenja, asocijacija, reprezentativnih sindikata u kulturi, direktorima ustanova, predstavnicima saveta nacionalnih manjina, umetnicima, kulturnim i naucnim radnicima.

уторак, 06. новембар 2007.

SAOPSTENJE IO ULUS-a POVODOM JAVNOG POZIVA

S A O P Š T E NJ E
Inicijativnog odbora članova ULUS-a

U članu 8 Uredbe o dodeli posebnih priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji predviđeno je da se u roku od 15 dana od stupanja na snagu Urede objavi javni poziv u Službenom glasniku i nekom od dnevnih javnih glasila. Konstatujemo da se Uredom ne predviđa kako će se nadalje vršiti javno pozivanje. Na osnovu jedinog javnog poziva, čiji je rok 12. novembar, stiče se utisak da druge prilike neće ni biti, jer ni Ministarstvo kulture u najavi javnog poziva nije ukazalo na mogućnost ponavljanja konkursa u narednoj godini. Konkurs bi, imajući u vidu tekst Urede, mogao biti trajnog karaktera.

Mnogi problemi s kojima se sada suočavamo, a koji su posledica suviše kratkog roka (12. novembar), mogli su biti izbegnuti.

Smatramo da postavljenim rokom i uslovima država ponižava umetnike kojima je odlučila da dodeli zasluženo priznanje. Nedopustivo je da umetnici u godinama (radi se o penzionerima) idu od šaltera do šaltera tražeći dokumenta koja su lako proverljiva, kao i da sakupljaju dokumentaciju o nagradama i priznanjima koju nisu imali obavezu da čuvaju. Smatramo da se sve ovo moglo rešiti prijavnim listom koji bi bio tretiran kao izjava.

Takođe smatramo da će udruženja, naročito veća, biti onemogućena da obavezu koja proizlazi iz Uredbe, u smislu davanja obrazložene ocene vrednosti umetničkog doprinosa, ispune kvalitetno i u predviđenom roku.

Nedopustiva je i restriktivna odredba kojom je predviđeno da se prijave dostavljaju obavezno napisane na personalnom racunaru.

Zahtevamo da se u najkraćem roku koriguje Javni poziv sa predloženim preciziranjima i izmenama kako bi se izbegle negativne posledice koje će nužno proisteći iz ovako formulisanog akta.

06.11.2007.

Inicijativni odbor članova ULUS-a