понедељак, 28. децембар 2009.

2009. – KONAČAN OBRAČUN S KULTUROM

Saopštenje Inicijativnog odbora članova ULUS-a

2009. – KONAČAN OBRAČUN S KULTUROM

Protekla godina u Srbiji, u sferi kulture, biće upamćena po munjevitom usvajanju dramatično lošeg, i u netransparentnoj proceduri pripremljenog, Zakona o kulturi. Uprkos predlozima i prigovorima izrečenim u javnoj raspravi, a pre svega dogovorima koje je IO ostvario sa zakonopredlagačem, zaključen je i Skupštini predat tekst Zakona koji je u ponečemu i gori od prvobitne verzije. Nada de će se u skupštinskoj proceduri desiti čudo i zakon biti radikalno izmenjen, bila je nada očajnika – ništa nije izmenjeno ni za jotu.

Umesto da uredi oblast kulture i uvede je u višedecenijski period neometanog i plodotvornog rada kulturnih poslenika, usvojeni će zakon samo indukovati nove probleme možda i na duži period. (Upućujemo zainteresovane na saopštenja IO).

Isticali smo tokom procesa priprema Predloga Zakona o kulturi da aktuelno Ministarstvo kulture nema stručni kapacitet neophodan za oblikovanja ove osetljive i važne materije. Posle četiri meseca (rok je 6 meseci) od usvajanja zakona, naša ranije izneta konstatacija ponovo se potvrđuje uvidom u radne verzije desetak podzakonskih akata koji su prezentovani na sajtu navedenog ministarstva.

· Nije formirana radna grupa za pripremu podzakonskih akata

· Nije nam poznato ko stoji iza predloženih tekstova sa sajta Ministarstva

· Tekst Pravilnika o merilima i kriterijumima za utvrđivanje statusa samostalnog umetnika prepisan je doslovno iz Pravilnika HZSU (Hrvatske zajednice samostalnih umetnika), bez ikakvog razloga i bez pravog promišljanja o problematici ove oblasti

Posle svega navedenog pitamo se dokle će se ponavljati isti problemi, praviti iste greške i koliko smo svi odgovorni što smo prepustili da se o oblasti kulture na svim nivoima brinu neodgovorni i nestručni, stranačkim merilima probrani kadrovi.

Pozivamo predstavnike Ministarstva kulture da javno obrazlože ovaj besmislen postupak.

Zahtevamo hitno formiranje stručne radne grupe koja će uobličiti tekstove podzakonskih akata uzimajući u obzir sve postojeće pravilnike reprezentativnih umetničkih udruženja u Srbiji.

Kao naredni korak predlažemo ogranizovanje okruglog stola ili tribine na kojima bi se razmotrili predlozi novih podzakonskih akata.

Istaći ćemo još neke karakteristične negativne primere u ovogodišnjoj kulturnoj praksi:

· Ove godine otkup umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti na gradskom nivou prećutno je ukunut (bez konsultacija sa stručnom javnošću i bez javnosti uopšte), ali je zato Madonin koncert izdašno finansiran.

· Grad nije formirao komisiju za pitanja korišćenja umetničkih ateljea, usled čega upražnjeni ateljei ne mogu biti dodeljeni budućim korisnicima.

· Bez ikakvog objašnjenja nije realizovan raspisani konkurs Ministarstva kulture za finansiranje izdavanja kapitalnih dela iz književnosti.

· Otkup knjiga za biblioteke na nivou Ministarstva kulture obustavljen je na pola realizacije, radi mera štednje, ali se zato Ministarstvo ističe u putnim i restoranskim troškovima.

· Izostalo je finansiranje pojedinih tradicionalnih nagrada Umetničkih udruženja bez objašnjenja kako je izvršena selekcija odnosno koje će dosadašnje nagrade biti finansirane (podržane), a koje ne.

Gradonačelnik Dragan Đilas je na kraju ove godine odlučio da se obračuna sa kulturom tako što je rešio da likovnim umetnicima, odnosno ULUS-u otme polovinu Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić. Pozivamo sve kojima je do kulture stalo da ga spreče u tome.

Gradski službenici podvaljuju samostalnim umetnicima uplaćujući niže iznose nego što je akontacionim zaduženjem Poreske uprave predviđeno, na taj način gomilajući kamate koje na kraju godine neće izmiriti oni nego samostalni umetnici.

U ovoj godini smo imali priliku da odgledamo kratki poučni igrokaz u izvođenju Ministarstva finansija i Ministarstva kulture povodom ukidanja, pa polovičnog vraćanja, poreskih olakšica za honorarno angažovanje.

O vraćanju dostojanstva samostalnoj umetničkoj profesiji izmenama zakona koji samostalne umetnike izjednačava sa nekvalifikovanim radnicima (pre svega, uplata doprinosa prema najnižim osnovicama: 35% od prosečne zarade), nema ni pomena u godini koja je na izmaku.

26. 12. 2009. Inicijativni odbor članova ULUS-a

Anica Vučetić

Mirjana Denkov

Nina Todorović

Dobrica Kamperelić

Vladimir Ristivojević

Predrag Kočović

Dragoslav Krnajski

петак, 27. новембар 2009.

Upravnom odboru ULUS-a, članovima i javnosti

Upravnom odboru ULUS-a, članovima i javnosti

Zahtevamo u skladu s odredbama Statuta (član 4. i 5.) koje afirmišu javnost rada da se:

1. Članstvo najvećeg udruženja u Srbiji putem Biltena informiše o rezultatima održane Izborne skupštine iz aprila i maja ove godine.

2. Izveštaji za bilten sa Skupštine dopune informacijama o konstituisanju organa i tela ULUS-a, kao i verifikaciji od strane nadležnog državnog organa za organ upravljanja.

3. Članstvo izvesti o problemima u radu Upravnog odbora koji su doveli do ostavke predsednika Upravnog odbora i izboru novog predsednika.

4. Upravni odbor upozna javnost o razlozima koji su posle više od šest meseci rada doveli udruženje u stanje potpune informativne blokade.

5. Hitno utvrde razlozi za devastiranje sajta ULUS-a .

6. Članstvo upozna sa svim aktuelnim problemima u sferi zakonodavne aktivnosti i nerešenih socijalnih pitanja, kao i predstojećim aktivnostima u vezi sa razrešenjem aktuelnih problema.

7. Odgovori na pitanja postavljena u više navrata koja se odnose na netransparentnost u finansijskom poslovanju ULUS-a (ugovori o ustupanju objekata koje koristi ULUS, raspolaganje prihodom ostvarenim od aukcije Zvona Metohije) i razjasne sve sporne procedure u donošenu odluka o korišćenju ateljea.

U Beogradu

27.11.2009.

Inicijativni odbor članova ULUS-a

Predrag Kočović
Anica Vučetić
Vlada Ristivojević
Dobrica Kamperelić
Mirjana Denkov
Nina Todorović
Dragoslav Krnajski

среда, 24. јун 2009.

Problemi u ULUS-u povodom Predloga zakona o kulturi

Hronologija relevantnih događaja

27.05. Poziv upućen svim prethodnim učesnicima u radu KO da predlože amandmane na
Predlog zakona o kulturi
01.06. Sednica KO, prisutni Ćirić i Vučković
02.06. Sednica UO posvećena amandmanima na Predlog zakona o kulturi
05.09. Tribina u UP Cvijeta Zuzorić povodom zakona u kulturi, u organizaciji UO
09.06. Informacija za članove ULUS-a u vezi sa usvojenim predlozima amandmana
09.06. Sednica Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije
15.06. Dopis upućen Upravnom odboru

Pozivno pismo UO
UPRAVNI ODBOR ULUS-a
Beograd, 27.5.2009. godine


Leposava Milošević Sibinović, vajar
Vesna Marković, slikar
Saša Pančić, slikar
Divna Jelenković, slikar
Ljiljana Mićović, slikar
Dragoslav Krnajski, slikar
Miodrag Miško Petrović, slikar

Poštovane kolege,

Obraćamo vam se kao članovima koji su u ime ULUS-a učestvovali u radu KOO umetničkih udruženja Srbije i pozivamo vas da se uključite u proceduru rasprave povodom Predloga zakona o kulturi, koji je Vlada Srbije utvrdila i podnela Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sekretar Odbora za kulturu i informisanje Skupštine obavestio je KOO da će se posle 8. juna 2009. godine održati sednica Odbora posvećena Predlogu zakona o kulturi (dopis u prilogu). Na sednicu će biti pozvani predstavnici umetničkih udruženja i nevladinih organizacija, a cilj sednice je upoznavanje poslanika sa mišljenjem i stavovima umetničkih udruženja o odredbama Predloga zakona o kulturi.
Upravni odbor je na svojoj sednici održanoj 26.5.2009. godine doneo odluku da pozove sve kolege koje su učestvovale u radu KOO i tako bili uključeni u razmatranje Prednacrta i Nacrta zakona o kulturi, da Upravnom odboru dostave KONKRETNE PREDLOGE AMANDMANA (IZMENA I DOPUNA) ODREDBI PREDLOGA ZAKONA O KULTURI.
Vaši predlozi treba da budu koncizni i konkretni, uz pozivanje na određeni član Predloga zakona na koji se i odnose, kako bi Upravni odbor mogao da precizno definiše konačni predlog amandmana na Predlog zakona o kulturi. Rok za dostavljanje je 31.5.2009. godine, poželjno na e-mail adresu: ulus@verat.net kako bi se prosledio članovima Upravnog odbora.
U utorak 2.6.2009. godine u 12 sati održaće se sednica Upravnog odbora posvećena Predlogu zakonana na kojoj će prisustvovati svi nekadašnji predstavnici ULUS-a u KOO koji dostave predloge do 31.5.2009. godine.
U petak 5.6.2009. godine u 12 sati u “Cvijeti Zuzorić” će se održati tribina povodom rasprave o Predlogu zakona o kulturi, na koju se pozivaju svi članovi Udruženja.

S poštovanjem,

Predrag Ćirić, predsednik Upravnog odbora


Komentar
Na poziv je pored mene odgovorio Miško Petrović . Mogu da razumem odluku Divne Jelenković i Ljilje Mićović da se ne odazovu pozivu, jer mi je tokom njihovih mandata a u periodu kada sam predsedavao KO bilo povereno da organizujem aktivnosti vezane za probleme sa zakonodavstvom .
Ono što je simptomatično i što članovi ULUS-a treba da znaju je činjenica da nijedan pozvani predstavnik UO iz prethodnog mandata ( Pančić, Marković i Sibinović ) nije odgovorio na poziv da dostavi predloge amandmana na Predlog Zakona o kulturi . Komentar na ovu činjenicu, koja sama za sebe govori, nije neophodan, ali ipak ne mogu da se delimično ne osvrnem na tu okolnost. To očigledno pokazuje sa koliko su se neodgovornosti odnosili prema svojim mandatima i koliko su bili zainteresovani da brinu o zaštiti interesa umetnika i udruženja i samo potvrđuje sve navode koje smo kao IO istakli u pogledu njihovog nestručnog, nesavesnog , a samim tim i štetnog delovanja .


Prilog 1. dokument . Primendbe i amandmani na Predlog Zakona o kulturi. D. Krnajski

Primedbe na Predlog Zakona o kulturi i predlog amandmana
1. Jun 2009 godine



Moje angažovanje na poslovima vezanim za Zakon o kulturi odnosi se na period 2002 – 2007, kada sam predsedavao Koordinacionim odborom umetničkih udruženja Srbije i potom od 2007. u Inicijativnom odboru članova ULUS-a za izmenu i dopunu nacrta zakona čiji sam član. Upućujem vas na dokumentaciju koja se na navedeno odnosi .
1. Dokumentacija o KOO u arhivi ULUS-a
2. Dokumentacija u prilozima. Blog Inicijativnog odbora

Kontekst 1.

Lutanja prisutna u ovoj oblasti tokom poslednjih desetak godina su posledica politizacije, primitivizma i afirmacije nestručnosti. Uzroci problema leže u okolnostima koje definišu naš društveni ambijent kao nestabilan i urušen u svakom smislu: društvo u tranziciji i bez jasnih uporišta (država i institucije), duhovno ruinirano, sa izrazito zasenčenim etičkim principima.
Pred nama je potreba za redefinisanjem vrednosnih kriterijuma, što je najvažniji ali i najteži zahtev koji se mora sprovesti. Preduslov za savladavanje ovog odgovornog poduhvata je podrobna analiza stanja, otvorena debata i, naravno, i iznad svega, stručnost za šta u poslednjih deset godina nije bilo kapaciteta niti spremnosti.
Zakon koji uređuje odnose u oblasti kulture je bez svake sumnje neophodno uskladiti sa stepenom razvoja demokratizacije društva, i rasteretiti od socio-ekonomskih kategorija koje su proizvod vremena u kojem je prethodni zakon nastao.
Da li smo mi danas kao društvena zajednica spremni za ovaj projekat?


Kontekst 2.

Zemlje u okruženju, mislim na pozitivne primere, su u periodu posle raspada Jugoslavije dinamično razvijale zakonodavnu aktivnost u oblasti kulture. Slovenija i Hrvatska su kontinuirano u navedenom periodu uređivale ovu oblast i na njoj efikasno rade paralelno sa svim ostalim obavezama koje kao društvo realizuju.
Naš zakon, ili tačnije rečeno, dva koja tangiraju umetnike i umetnička udruženja ostala su gotovo netaknuta od momenta donošenja 1992. i 1993 godine. Ono što je specifičnost naše situacije jeste poražavajuća činjenica da se pojedine odredbe iz ovih zakonskih rešenja ne primenjuju.
Ukazao bih na značaj pojedinih odredbi u važećem Zakonu o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture, s obzirom da one treba da nam označe startnu poziciju u analizi aktuelnog predloga zakona .
Izdvajam Članove: 2 (redni broj 3 i 13), 3, 5, 10 (redni broj 6).


Kontekst 3.

Inicijativu za donošenje novog zakona o kulturi pokrenula su umetnička udruženja 2002 godine, u periodu kada je sa pozicije gradskih i republičkih organa državne uprave započelo osporavanje statusa samostalnog umetnika i umetničkih udruženja, u smislu negiranja s jedne strane prava na plaćanje doprinosa, a sa druge prava na redovno finaniranje rada umetničkih udruženja iz Budžeta. Moja aktivnost u Koordinacionom odboru umetničkih udruženja Srbije je značajnim delom bila posvećena radu na naleženju rešenja za navedene probleme.
Tadasnje ministarstvo angažovalo je radnu grupu, koja je pripremila prvu verziju teksta na koji su se oslanjale sve potonje po uzoru na slovenački Zakon o javnom interesu u kulturi. Ta prva vezija nikad nije javno objavljena.
Krajem 2004, posle protesta zaposlenihu kulturi koji su podržala i umetnička udruženja, ispunjen je jedan od zahteva koji je obavezao Ministarstvo kulture da pristupi formiranju radne grupe za izradu nacrta zakona. KO je imao svoje predstavnike u radnoj grupi. Rad na zakonu je prekinut usled nezainteresovanosti Ministarstva.
Tek posle formiranja nove Vlade, krajem 2006, nastavlja se rad na zakonu, koji se javno promoviše u proleće, a okončava zaključnom javnom raspravom u oktobru 2007. Prečišćen tekst Nacrta zakona sa promenama koje su nastale kroz proces javne rasprave i posle usklađivanja sa primedbama koje su dala druga ministarstva i zakonodavne komisije je objavljen na sajtu Ministarstva u aprilu 2008.
Formiranjem nove Vlade, sredinom 2008, započinje misteriozni period rada na tekstu, van dosega javnosti, koji rezultira objavljivanjem nove verzije nacrta u aprilu ove godine.
Inicijativni odbor se u vise navrata obratio javnosti ( blog IO ) ukazujuci na sporne izmene koje su nastale u Nacrtu zakona tokom poslednje godine. Najvise promena u proceduri pripreme Nacrta zakona pretrpeli su segmenti: 1. Opste odredbe (opsti interes u kulturi, finansiranje i budzetska sredstva); 2. Ostvarivanje kulturne politike (Nacionalni savet i strategija kulturnog razvoja); 3. Subjekti u kulturi (svi clanovi koji se odnose na utvrdjivanje statusa samostalnog umetnika i postupak ostvarivanja tog prava, reprezentativna udruzenja i status istaknutog umetnika).



Konkretne primedbe i amandmani:
1.
U clanu 6. se u nastavku recenice pod rednim brojem 17. dodaje: “uplata doprinosa za obavezno penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje samostalnim umetnicima”.

U istom clanu, pod rednim brojem 21. uvodi se nova odredba: “Podsticanje trzista umetnickih dela i drugih kulturnih tvorevina”.
U istom članu, pod rednim brojem 22.uvodi se nova odredba : “Podsticanje rada reprezentativnih umetnickih udruzenja”.
U istom članu, pod rednim brojem 23.uvodi se nova odredba : “Podsticanje donatorstva, mecenarstva i sponzorstva u kulturi”.

Obrazloženje:

Preciziranje pojedinih odredbi je od izuzetnog značaja kasnije u primeni zakona. Vraćanje izostavljenih odredbi ima za cilj da obezbedi afirmaciju određenih oblasti delovanja u kulturi.

2.
U clanu 8. se u tacki 5. termin “Vizuelne umetnosti” zamenjuje terminom “Likovne, primenjene umetnosti”.

Obrazloženje:
Ovo nije samo pitanje obuhvatnosti termina već i pitanje porekla termina u našem jeziku .

3.
U članu 13. uvodi se novi stav koji glasi
Ministar, odnosno Sekretar predlažu Vladi kandidate nakon savetovanja sa stručnom komisijom iz člana (18.a.) za oblast u kojoj kandidati deluju.

Obrazloženje:
Neophodno je već u zakonu naznačiti obavezujuće odredbe za podzakonske akte. Stručne komisije pri ministarstvu mogu obavljati poslove i za Vladu.


4.
U članu 14. uvodi se novi stav koji glasi:

Ministar, odnosno Sekretar predlažuVladi kandidate nakon savetovanja sa stručnom komisijom iz člana (18.a.) za oblasti ukojoj kandidati deluju.

Obrazloženje:
Neophodno je već u zakonu naznačiti obavezujuće odredbe za podzakonske akte. Stručne komisije pri ministarstvu mogu obavljati poslove i za Vladu .


5.
U članu 16.
Izmena u stavu dva. Briše se od 1. do 11. i prva rečenica posle toga. Zamenjuje se novim tekstom:
“Savet ima predsednika i osamnaest članova.
Predsednika i šest članova imenuje Skupština na predlog Vlade iz redova istaknutih umetnika i stručnjaka u kulturi (Ustanove kulture...).
Šest članova imenuje Skupština na predlog Koordinacionog odbora reprezentativnih umetničkih udruženja (4) i udruženja u kulturi (2).
Šest članova imenuje Skupština na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti (2), Univerzitet umetnosti (2), Predstavnici nacionalnih manjina (2).”

Obrazloženje:
Predložene izmene imaju za cilj da povećaju efikasnost rada, a jasna struktura afirmiše značajniji upliv civilnog sektora u planiranju i evaluaciji kulturnog razvoja.


6.
U članu 17.

Brišu se tačke 4. i 5. i zamenjuju novim.

4) “daje sugestije prilikom izrade predloga strategije kulutrnog razvoja i daje godisnju ocenu njenog izvrsavanja”
5) “prati rad strucnih komisija Ministarstva i daje misljenja o njihovom radu”

Novi stav u istom članu posle poslednje tačke:

“Vlada i nadležni radni organ Skupštine raspravljaju o mišljenjima, inicijativama i predlozima Nacionalnog Saveta i nakon razmatranja dostavljaju svoje mišljenje Nacionalnom Savetu u roku od 60 dana.nakon primanja istog.

Obrazloženje:
Savetu se vraćaju smislene funkcije jer je nemoguće u jednom tako po strukturi disperznom telu baviti se kriterijumima za status istaknutog umetnika, a posebno utvrđivanjem predloga kandidata za status istaknutog umetnika.
Novi stav afirmiše dinamičan odnos između parlamenta, Vlade i Nacionalnog Saveta.


7.
U članu 18.a.

Uvodi se novi član .

Stručne komisije Ministra

Za raspravu o najznačajnijim pitanjima koja se odnose na zakonsku regulativu, organizovanje subjekata u kulturi, dodelu sredstava i priznavanje prava iz ovog zakona Ministar ima stručne komisije.
Stručne komisije su savetodavna tela Ministra za pojedine delatnosti i oblasti u kulturi.

Obrazloženje:

Bez stručnih komisija za svaku oblast ne mogu se adekvatno i transparentno rešavati pitanja Statusa samostalnog i istaknutog umetnika, nacionalnih priznanja i nagrada, respodele sredstava, reprezentativnosti udruženja u kulturi i mnoga druga za koje je neophodan najviši stepen stručnosti i poznavanje specificnih oblasti u kulturi. Na Nacionalni Savet ne mogu se prenositi poslovi koje on zbog svoje strukture ne može da obavlja.

8.
U članu 19. zamenjuje se prvi stav novim stavom.

“Strategiju razvoja kulture Republike Srbije donosi Skupština Srbije na predlog Vlade.”

U istom članu se u drugom stavu reč “tri” zamenjuje sa reci “pet”.

Obrazloženje:

Da bi Strategija zaista imala karakter nacionog programa za kulturu ona mora biti dugoročnija. Transparentnost procedura razmatranja i usvajanja u parlamentu obezbediće neophodan javni karakter ovog za nacionalnu kulturu značajnog dokumenta.


9.
Naziv poglavlja 2 se menja i glasi: Umetnik ,Samostalni umetnik, samostalni stručnjak u kulturi ,smostalni sradnik u kulturi , reprezentativna udruženja u kulturi

U istom poglavlju 2. pre člana 53. uvodi se novi član

Pojam umetnika

Umetnik, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje stvara autorska dela iz oblasti umetničke delatnosi ili izvodi umetnička i autorska dela iz oblasti umetničke delatnosti definisane tačkama 3-8 stava 1. člana 8. ovog zakona.

Naslov istog poglavlja se menja i glasi :

Obrazloženje:
Ako je u zakonu umetnik naznaznačen kao subjekt kulture neophodno je definisanje pojma.


10.

U članu 54.

Prvi stav se zamenjuje novim stavom:
“Ukoliko u jednoj od oblasti kulturne delatnosti postoji više registrovanih udruženja, status reprezentativnog udruženja u kulturi, na predlog komisije iz Člana 18a. za utvrđivanje reprezentativnosti udruženja u kulturi, rešenjem utvrđuje Ministar.”

U istom članu briše se drugi stav.

Obrazloženje:
Kako se ne bi na veštački način sužavao prostor koji određuje raznovrsnost organizovanja u kulturi neophodno je definisanje oblasti kulturnih delatnosti.
II
Neprihvatljivo je uvođenje mogućnosti da dva udruženja budu reprezentativna. Nema opravdanog razloga da se dva ili više udruženja iz iste oblasti tretira reprezentativnim po pitanju utvrđivanja statusa. Kriterijumi ne mogu biti različiti za ostvarivanje statusa u jednoj oblasti umetničkog delovanja.
Utvrđivanje statusa bi trebalo da bude samo jedan od kriterijuma za sticanje statusa reprezentativnog udruženja. Kriterijumi za ostvarivanje statusa reprezentativnog udruženja moraju biti prošireni.
Pored broja članova potrebno je potvrđivanje doprinosa javnom interesu u kulturi koji proizlazi iz delatnosti kojom se bavi udruženje, a predstavlja dopunu doprinosa kulturi uporedivu sa doprinosom ustanova kulture . (Pogledati Minimum zahteva KO iz 2005, deo o Sticanju statusa Udruženja od javnog interesa).


11.
U članu 55.
Posle prvog stava dodaje se novi stav:

“Udruženja u kulturi koja su stekla status reprezentativnosti, dok obavljaju poverene poslove, u finansiranju se tretiraju u skladu sa Članom 76 zakona.

Obrazloženje:
Neophodno je jasno definisanje odnosa izmedu prenošenja javnog ovlašćenja i prava na finansiranje iz Budžeta.

12.
U članu 56.
U prvom stavu se posle između reprezentativno i udruženje dodaje umetničko.
U istom stavu se na kraju rečenice posle reči umetničku, briše deo ("ili drugu"), a nastavak ostaje nepromenjen.

Obrazloženje:
Afirmisati koncept da jedino Reprezentativna umetnička udruženja mogu utvrđivati i voditi evidenciju samostalnih umetnika.


13.
U članu 57.
U prvom stavu pri kraju rečenice se briše deo posle reči “obavlja” (“umetničku ili drugu”), nastavak ostaje nepromenjen.

Obrazloženje:
Stručnjaci za kulturu mogu ostvarivati svoja prava preko matičnih udruženja. Ako se nova mogućnost otvara onda ona treba da pomogne da se ova oblast preciznije uredi.


14.
U članu 58.
U prvom stavu na kraju rečenice briše se deo posle reči “obavlja” (“umetničku ili“), nastavak ostaje nepromenjen.

Obrazloženje:
Uređivanje ove oblasti ne bi trebalo nepotrebno da se opterećuje .


15
U članu 59.
U prvom stavu tačke 6. menja se početni deo rečenice, to jest umesto “ako ima obrazloženu ocenu”, treba da stoji “ako ima pozitivno obrazloženo mišljenje”.

Obrazloženje:
Posto mišljenje ili ocena može biti i negativna neophodna je odrednica pozitivno.

16.
U članu 60.
U prvom stavu pojam “obrazložena ocena” zamenjuje se pojmom “obrazloženo mišljenje”.

Drugi stav u istom članu se briše.
U slučaju da se drugi stav zadržava, imeđu reči “jedne” i “kulturne” dodaje se termin “oblasti”.

Obrazloženje:
Kako se ne bi na veštački način sužavao prostor koji određuje raznovrsnost organizovanja u kulturi neophodno je definisanje oblasti u kulturnim delatnostima.

17.
U članu 66.

Posle drugog stava uvodi se novi:

“Kada se na reprezentativno udruženje prenose poslovi koje ova udruženja obavljaju u skladu sa ovim zakonom kao poverene poslove, udruženja stiču pravo na finansiranje rada.”


18.
U članu 67.

U naslovu i u prvom stavu svuda gde se koristi odrednica “istaknuti” dodaje se odrednica “samostalan”.

Drugi i treći stav se brišu i umesto njih se uvode novi:
“Status istaknutog samostalnog umetnika odnosno istaknutog samostalnog stručnjaka u kulturi utvrđuje Ministar na predlog komisije za svaku oblast kulturnih delatnosti iz Člana 18.a.
Kriterijume za sticanje statusa istaknutog samostalnog umetnika i istaknutog samostalnog stručnjaka u kulturi na predlog reprezentativnih umetničkih udruženja i udruženja stručnjaka u kulturi propisuje Ministar.
Evidenciju istaknutih samostalnih umetnika i samostalnih stručnjaka vodi Ministarstvo kulture.”

Obrazloženje
Neophodno je preciziranje odrednice samostalni jer je apsurdno i suprotno zakonu koji reguliše ovu materiju da pravo na plaćanje doprinosa stiče zaposleni umetnik. Kategorija “istaknuti” je samo posledica kategorizacije unutar statusa samostalnog umetnika.
Kako Nacionalni savet kao disperzno telo po svojoj strukturi nema kapacitet za stručno sagledavanje svake oblasti kulturne delatnosti, a posebno za utvrđivanje statusa i kriterijuma za istaknutog umetnika, neophodno je ovaj delikatan posao poveriti usko stručnim komisijama iz člana 18.a. koje bi do kriterijuma došle u saradnji sa reprezentativnim udruženjima.
Može se reći da isticanje udruženja kao predlagača i nije neophodan ukoliko umetnik ispunjava propisane uslove.
Važno je ovom prilikom pomenuti da sve ovo ima smisla jedino pod uslovom da uplata doprinosa znači uplatu uvećanih osnovica za ovu kategoriju osiguranika, a to podrazumeva pokretanje procedure za hitnu izmenu Zakona o doprinosima koja bi bila usklađena sa početkom primene Zakona o kulturi.


19.
U članu 68.

U prvom stavu se posle svake odrednice “istaknuti” dodaje odrednica “samostalni”, a nastavak ostaje nepromenjen.

Obrazloženje
Neophodno je preciziranje odrednice samostalni jer je apsurdno i suprotno zakonu koji reguliše ovu materiju da pravo na plaćanje doprinosa stiče zaposleni umetnik. Kategorija “istaknuti” je samo posledica kategorizacije unutar statusa samostalnog umetnika.


20.
U članu 69.

U prvom stavu briše se: “samostalno obavlja umetničku ili drugu delatnost u kulturi” i zamenjuje sledećim tekstom: “samostalno obavlja umetničku delatnost ili delatnost samostalnog stručnjaka u kulturi”.
U stavu dva briše se tačka na kraju recenice, a rečenica se nastavlja: “po pribavljenom mišljenju KOO reprezentativnih umetničkih udruženja i reprezentativnih udruženja stručnjaka u kulturi”.

Obrazloženje
Izmena je neophodna jer definiše delatnosti za koje se preuzima obaveza plaćanja doprinosa. Do sada država nije preuzimala obavezu plaćanja doprinose samostalnim saradnicima tj. rednicima u kulturi već su oni to radili sami. Otvaranjem prostora u zakonu za samostalne stručnjake u kulturi omogućeno je da se napravi jasno razdvajanje unutar oblasti kulturne delatnosti, koja se do sada vodila pod odrednicom “druge delatnosti u kulturi” .
Pribavljanje mišljenja je pravni osnov koji uključuje reprezentativna udruženja u proces oko utvrđivanja bližih uslova i načina sticanja prava na plaćanje.


21.
U članu 75.

Drugi stav se briše i zamenjuje novim : “ Za stručnu presudu i procenu predloga kulturnih programa i kulturnih projekata nadležne su komisije iz člana 18 a. ovog zakona“

Obrazloženje

Komisije iz člana 18a. su odgovarajuće i za procenu programa i projekata iz oblasti za koje su formirane .Komisije mogu da broje tri do pet članova izabranih iz redova istaknutih umetnika i stručnjaka .Rad komisija je javan.




Ako uzmemo u obzir obim i karakter izmena koje su predlažu amandmanima svrsishodnije bi bilo vraćanje Predloga zakona Vladi na doradu. Ovo opredelenje može biti potkrepljeno i primedbama koje su iznete na prvoj sednici Odbora za kulturu i informisanje Skupštine srbije održanoj 28.05.2009. kao i netransparentnim procedurama koje su tokom prethodnih godinu dana dovele do suštinske izmene teksta koji je od Zakona u kulturi transformisan u Zakon o državnoj upravi u kulturi.



Napomena:
Predstojeci razgovor u organizaciji Skupstinskog odbora za kulturu podrazumeva raspravu o Predlogu zakona u prisustvu razlicitih subjekata u kulturi. Nivo ove rasprave podrazumeva primedbe na Predlog zakona, a ne razmatranje amandmana na Predlog zakona, buduci da se amandmani podnose u pisanoj formi i njih mogu podneti poslanici, Odbor za kulturu i nadlezno Ministarstvo, odnosno Vlada. Podnosenje amandmana je poslednji korak, koji podrazumeva lobiranje u Parlamentu na nivou Poslanickih klubova i poslanika koji ce amandmane podneti.


Dragoslav Krnajski
Prilog, dokument 1. Kako se Predlogom zakona reguliše status samostalnog umetnika i udruženja
Prilog, dokument 2. Primendbe na tekst Nacrta zakona o kulturi koje je podneo Inicijativni odbor članova ULUS-a

Komentar
Na sednici UO sam pored nekoliko uvodnih napomena predstavio amandmane koji su bazirani na principima za koje se IO zalagao u dokumentu koji je sačinjen u formi Predloga za izmenu i dopunu nacrta Zakona o kulturi i koji je dostavljen Ministarstvu kulture tokom Javne rasprave o zakonu tokom 2007 godine.

Na tribini koja je istim povodom održana u UP Cvijeta Zuzorić, odziv članova bio je poražavajući. Pred desetak kolega, od kojih je polovina bila iz IO, ponovljena je moja prezentacija sa sednice UO. Jedina izmena bila je u dopuni koja je podrazumevala nekoliko amandmana koje je KO usvojio na predlog Udruženja književnih prevodilaca.

Dopis sekretarijata ULUS-a upućen članstvu

postovani clanovi ulus-a,

u prilogu dostavljamo stavove koje je upravni odbor usvojio u pogledu predloga zakona o kulturi. stavovi su usvojeni na osnovu predloga pojedinih clanova udruzenja, iznetih na sednici upravnog odbora i na tribini odrzanoj u petak 5. juna u Cvijeti Zuzoric. ove stavove ce pred odborom za kulturu skupstine srbije izneti predrag ciric, predsednik upravnog odbora.

Radmila Adzic, sekretar ulusa
Београд, 9. јуни 2009. године


Предмет: Ставови УЛУС-а о решењима предвиђеним у Предлогу Закона о култури

Чл. 6.
1. У ставу 1. тач. 17. иза речи „стваралаштва“ додати: „првенствено плаћањем доприноса за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање самосталних уметника“;
2. Додати нову тачку, тачку 17а, која гласи: „ подстицање тржишта уметничких дела, спонзорисања, меценства и донаторства у култури“.

Чл. 8.
1. У ставу 1. тачку 5. треба заменити текстом који гласи: „ ликовне и примењене уметности, визуелне уметности и архитектура“.

Чл. 14.
1. У ставу 1. иза речи „примања“ додаје се реч „пензионисаном“.
2. У ставу 3. бришу се речи „утврђује Влада“ а уносе се „утврђују се посебним законом“.

Чл. 16.
1.У ставу 2. брише се тачка 5. и уноси се нова тачка 5. која гласи: „ по један представник сваког репрезентативног удружења у култури“.

Чл. 17.
1. У ставу 1. тач. 4. на почетку текста, испред речи „предлаже“, додаје се:
„на основу договора са репрезентативним уметничким удружењима“.

Чл. 19.
1. У ставу 1. брише се реч „Влада“, а уноси се „Народна скупштина“;
2. У ставу 2. брише се реч „три“, а уноси се реч „пет“.

Чл. 54.
1. У ставу 2. на крају текста, иза речи „удружења“ додаје се: „ по територијалном принципу, односно друго удружење је надлежно за територију аутономне покрајине“.
2. У ставу 4. бришу се речи: „прописује Министар“ а уносе се речи: „утврђују се посебним законом“.


Чл. 60.
1. У ставу 3. брише се реч: „Министар“, а уносе се речи: „ посебан закон“.

Чл. 61.
1. У ставу 3. брише се реч „Министар“, а уносе се речи: „посебан закон“.

Чл. 66.
1. Додаје се нови став, став 3. који гласи: „ За вршење поверених послова из
става 1. овог члана, репрезентативним удружењима у култури се исплаћују финансијска средства из републичког буџета, као и из буџета локалне управе“.

Чл. 67.
1.У ставу 1, на почетку текста, испред речи „уметник“ и испред речи „стручњак“ додаје се: „самостални“.
2. У ставу 2, иза речи „Савет“ бришу се речи: „на предлог удружења у култури“, а додаје се: „ на основу спроведеног поступка по јавном конкурсу, уз образложено мишљење репрезентативног удружења у култури“.
3. У ставу 3. бришу се речи: „прописује Министар“, а уноси се:“посебан закон“.

Чл. 69.
1. Став 2. брише се, а уноси се нови став 2. који гласи: „Право на уплату доприноса из става 1. овог члана имају сва лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе уколико су уписани у регистар репрезентативних удружења у култури, а поступак за остваривање тог права прописује надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
2. Иза става 2. додаје се нови став, став3, који гласи: „Прописивањем поступка од стране надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе не може да се ограничи или укине право утврђено у ставу 2. овог члана“.


За УЛУС

Предраг Ћирић, председник УО



Šta je UO usvojio u naše ime :

1. Pored prepisanog i sažetog teksta nekoliko amandmana opredelili su se za besmisleno povećanje broja članova Saveta, koji je preglomazan i bez njihove nerazumne dopune kojom je predviđeno da sva reprezentativna udruženja u kulturi imaju po jednog predstavnika u Savetu , što bi u najmanju ruku dupliralo broj njegovih članova sa (37 na više od 70 članova).
2. Za njih nije sporno što će takvo jedno mastodontsko telo bezuspešno utvrđivati status istaknutog umetnika.
3. Insistiranje na zahtevu da podzakonski akti budu samostalni zakoni je takođe posledica amaterizma u promišljanju problema. Princip krovnog zakona kao zakonodavna metodologija podrazumeva podzakonska akta. Struktura ove zakonske koncepcije je logično povezana i razrađena, tako da je ovakav zahtev potpuno neodrživ. Pogledajte primere u zakonskoj praksi u okruženju.
4. Kada se nešto prenosi bez punog razumevanja greška je neminovna. Svrsishodno je i nezaobilazno, s obzirom na našu političku praksu, da Vlada a ne samo jedno ministarstvo priprema i predlaže Strategiju razvoja kulture, suštinski je bazirajući na međuresornoj saradnji.
5. Povodom mogućnosti da dva udruđenja budu reprezentativna, naše kolege, zanemarujući niz problema koji prate ovu problematiku, i pored jasnog upozorenja u pogledu porekla problema SKD i UKS, oslanjaju se na dosetke, kojima žele da po sopstvenom nahođenju preoblikuju jedno rešenje koje ima jasnu intenciju i potiče iz isto tako jasne potrebe da se ozakoni naša negativna praksa u ovoj oblasti. Mnoge kolege, ne samo u našem udruženju, se nisu podrobno pozabavile zakonom i u tumačenju zakonskih odredbi olako učitavaju značenja koja se realno u odredbama zakona ne nalaze.
Sednica Odbora za kulturu i informisanje

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje su u dva navrata predstavnici ustanova, udruženja i umetnici reagovali na tekst predloga Zakona. Istaknute su mnoge primedbe, koje su preneli pisani mediji (prilozi) .
Ono što predstavlja problem jeste činjenica da su umetnička udruženja nastupila nesinhronizovano i često sa potpuno kontradiktornim predlozima.
Inicijativni idbor je bio zastupljen na drugoj sednici, na koju su bila pozvana umetnicka udruženja, i tom prilikom su nasi predlozi prezentirani u načelu, a predlozi dvadesetak amandmana su u pisanoj formi uručeni sekretaru odbora po okončanju sednice.


Iz medija
Kultura

Drugo čitanje Predloga zakona o kulturi
Hoće li Vlada uvažiti iznesene primedbe
Autor: T. Nježić | Foto:m. miškov | 10.06.2009. - 05:00
Juče je u Skupštini Srbije održano drugo javno čitanje Predloga zakona o kulturi na koje su bili pozvani predstavnici umetničkih udruženja, nevladinih organizacija, nacionalnih manjina i drugi u čijim primedbama je dominiralo pitanje zakonskog regulisanja esnafskih udruženja, pozicija i definisanje kategorije umetnik, nadležnost i sastav nacionalnog saveta za kulturu, privatizacija u kulturi, mogućnost naknadne intervencije u predlogu zakona koji je prošao Vladu.












Prethodno javno čitanje bilo je pre desetak dana, a ovaj skup je počeo rečju ministra kulture Nebojše Bradića, koji je, između ostalog, napomenuo da se mnoga o spornih pitanja rešavaju podzakonskim aktima.
Više govornika u prilično punoj tzv. maloj sli Skupštine pohvalno je govorilo da je dobro što se konačno govori o Zakonu o kulturi, ali da je ovakve rasprave trebalo održati ranije i izrazilo bojazan kada je reč o ozbiljnim intervencijama u sadržaju koji je već prošao Vladu. Isticano je takođe da je ova verzija bitno drugačija u odnosu na onu koja je prošla javnu raspravu koja je imala 126 članova, a ovaj ih ima 86. Među onima koji su ukazali da mehanizmi ipak postoje je i Borka Božović, direktor i vlasnik Galerije „Haos“, koja je istakla
kako veruje da će primedbe biti uvažene, a potom dodala da ministar ima mogućnost da predlog zakona sa unetim intervencijama ponovo iznese na vladu. Potom je postavila pitanje zašto je izbačen ceo segment koji se odnosi na privatizaciju u kulturi,a koji je postojao u ranijim verzijama. Brojni govornici su isticali probleme i opasnosti do kojih bi moglo doći usled činjenice da zakon ne štiti ustanove kulture i ne tretira pitanje privatizacije.
Primedbe koje su se više puta mogle čuti su i da nije definisana kategorija ’umetnik’, a s njom se operiše u mnogim članovima, da je neprecizno postavljeno pitanje umetničkih udruženja, njihovog finansiranja i nadleštva, kao i pri prvom javnom čitanju bilo je puno reči o nacionalnom savetu za kulturu, nacionalnoj strategiji u kulturi, spornim momentima angažovanja umetnika na ugovor od tri godine. Ljiljana Đurić, predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije i Koordinacionog odbora umetničkih udruženja, istakla je da su neophodna mnoga prethodna sistemska i zakonska rešenja da bi se ta odredba mogla primeniti. Dragoslav Krnjajski, iz inicijativnog odbora za izmenu i dopunu Zakona o kulturi, između ostalog je rekao da su iz ove verzije zakona isključena stručna radna tela i komisije, te da bi ih trebalo vratiti (bila su u ranijim verzijama), da je nacionalna strategija u kulturi predviđena da se definiše na tri godine, a trebalo bi dugoročnije i da njeno utvrđivanje treba da podrazumeva javnost procedure, da je neprecizno pitanje doprinosa i njihovog finansiranja i, između ostalog, napomenuo: “Trebalo bi vratiti zakon na doradu kako bi se stvari efikasnije postavile i kako bismo došli do Zakona o kulturi jer ovo što imamo praktično je zakon o državnoj upravi u kulturi.“
Blic 10 jun

Zakon nedorečen i protivrečan
Autor: Tatjana Nježić | 09.06.2009. - 05:00
Danas je u Skupštini Srbije drugo javno čitanje Predloga zakona o kulturi na koje su pozvani predstavnici umetničkih udruženja, nevladinih organizacija da iznesu svoje primedbe. Prvo javno čitanje gde su prisustvovali i svoje primedbe davali predstavnici ustanova kulture održano je pre desetak dana, a o tadašnjim primedbama i novim primedbama za „Blic” govore Ivan Tasovac, direktor Filharmonije, Milivoje Mlađenović, upravnik Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, Miroslav Tasić, sekretar Etnografskog muzeja, i Mihajlo Vukobratović.









Svi sagovornici, nezavisno jedan od drugog, skreću pažnju na iste manjkavosti Predloga zakona o kulturi, a više nego pohvalno su se izrazili o inicijativi Skupštine za ovakva javna čitanja, što do sada, koliko je poznato, nikada i ni oko jednog zakona nije činjeno.
Činjenica da u tekstu predloga zakona nisu navedene nacionalne institucije kulture primedba je ne samo „Blicovih” sagovornika već i širokog kruga kulturne javnosti. „Nedopustivo je da nacionalne ustanove nisu pobrojane u predlogu zakonu, a samim tim ni definisane obaveze države prema najznačajnijim ustanovama kojima je ta država osnivač”, kaže Ivan Tasovac i dodaje: „Istovremeno, otvorena je mogućnost da i privatnici osnivaju institucije nacionalnog značaja, što samo po sebi nije loše, ali ne znam šta može značiti u praksi. Iskreno se nadam da rasprava o predlogu zakona nije marketinške prirode radi stvaranja privida demokratičnosti, poput izbora direktora u ustanovama kulture putem konkursa i da postoji politička volja da se isprave bar one ključne primedbe na koje stvaraoci ukazuju”.
Pitanje izbora upravnih odbora, njihove nadležnosti i odnosa sa upravnicima institucija kulture takođe se ubraja u problematična rešenja zakona, pre svega jer se njima UO daje visok stepen odlučivanja dok je odgovornost (samo) na čelniku; takođe je sporan i predlogom predviđen način njihovog formiranja. „Kad je reč o upravnim odborima, primenom ovog zakona moguće je ponovno uvođenje samoupravljanja na mala vrata, jer je zakonom predviđeno da se jedna trećina članova upravnog odbora imenuje na predlog reprezentativnog sindikata, a ukoliko ne postoji reprezentativni sindikat, na predlog većine zaposlenih”, kaže Milivoje Mlađenović i napominje: „Može se u praksi dogoditi, a pogotovo kada se promeni način angažovanja umetnika, programskih i stručnih radnika, da ta trećina ne reprezentuje osnovnu delatnost te institucije. Trebalo bi bliže odrediti kriterijume za imenovanje članova upravnog odbora, vodeći računa o opštem interesu, ali i o stručnosti članova upravnog odbora. ”
Zakonom je predviđeno formiranje Nacionalnog saveta za kulturu, ali je on tako koncipiran, po mišljenju mnogih, glomazan, i loše definisanih nadležnosti.
A Miroslav Tasić, između ostalog, kaže: „Nacionalni savet je dosta ’tanak’ u nadležnostima: analiziraju, sugerišu, predlažu, daju mišljenja (čl. 17). Već u 19. članu zakon zaboravlja Nacionalni savet, pa strategiju razvoja kulture donosi Vlada, na predlog Ministarstva. O strategiji kulture Nacionalni savet se ne pita. Trebalo bi da svaki predlog Ministarstva ’prođe’ prethodno kroz Nacionalni savet. Da i ne govorimo da veliki, Nacionalni savet, nema nikakvih ingerencija niti nadležnosti u oblasti finansiranja kulture. U glavi IV Ministarstvo, kao deo izvršne vlasti (koje je i pripremilo predlog zakona) brzo zaboravlja i samo postojanje Nacionalnog saveta kada je u pitanju raspodela sredstava za kulturu.”
Zakon predviđa angažovanje umetnika ugovorom na tri godine što je, po rečima „Blicovih” sagovornika (i ne samo njih), potpuno neadekvatno i u koliziji je sa Zakonom o radu. Po rečima Ivana Tasovca, to je „diskriminacija u odnosu na sve ostale radno sposobne građane Srbije. Milivoje Mlađenović napominje da bi angažovanje umetnika na tri godine, ukoliko bude usvojeno zakonom, trebalo primenjivati na sve zaposlene.
Mihajlo Vukobratović, upravnik Pozorišta na Terazijama, ističe problem privatizacije: „Privatizacija u kulturi je svakako tema koja nam svima visi nad glavama, otvara mnoge dileme nakon svega što nam se dešava i tema koju ne bi trebalo izbegavati. O tome, nažalost, ni slova u predlogu zakona. Ne bi li ipak trebalo zaštititi i ovim zakonom, ako već ne sve, barem određeni broj institucija od nacionalnog značaja od onakvih privatizacija kakvih smo svedoci? ”

Nacionalni savet kao CK KP Kine
U svom karakterističnom, duhovitom i reskom maniru Ivan Tasovac kaže: „U Nacionalnom savetu koji po brojnosti ozbiljno konkuriše CK komunističke partije Kine, a ima za cilj da definiše strateške ciljeve kulture, kao članovi, nisu predviđeni ni nosioci delatnosti, ni čelnici nacionalnih ustanova kulture. Umesto njih tu su predstavnici crkava, nevladinih organizacija, univerziteta, SANU, manjina… Čudi me da su izostavljeni predstavnici ‘delija’, estradni umetnici, proizvođači pirotehničkih sredstava za vatromet, koji predstavljaju važan i dobro finansiran segment javnih proslava novih godina i ostalih državnih i verskih praznika, poput ‘Egzita’ i Guče.”

Sporno angažovanje umetnika na tri godine
Miroslav Tasić ističe: „Nespretne su i nedorečene odredbe o angažovanju na tri godine. Prilično je nejasna ‘mogućnost’, ako direktori donose akt kojim se uvodi mogućnost, a potvrđuje ga Ministarstvo. Ova sprega je izvesnost. Dokaz je u stavu 4 člana 48 koji već prejudicira da je izuzetak (znači da je pravilo tri godine) da oni sa 20, odnosno 17 godina staža budu stalno zaposleni. Opasno i nerazrađeno rešenje, a predlog zakona je već u Skupštini.”
СКУПШТИНСКЕ АКТИВНОСТИ | 9.6.2009. | АКТИВНОСТИ ОДБОРА


ДВАНАЕСТА СЕДНИЦА ОДБОРА ЗА КУЛТУРУ И ИНФОРМИСАЊЕ

Одбор за културу и информисање, на седници одржаној 9. јуна, наставио је, у форми јавног слушања, расправу о Предлогу закона о култури. Седници је председавала Весна Марјановић, председница Одбора.
Министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић рекао је да је Предлог овог закона усаглашен са европским законима који уређују ову област и изнео очекивање да ће он дати импулс стваралаштву у свим областима културних делатности.
У расправи је изнет већи број примедаба и сугестија ради побољшања текста закона. Највише примедаба односило се на састав будућег Националног савета за културу, који би, уместо 37, требало да има мањи број чланова, како би се обезбедила функционалност новог саветодавног тела. С тим у вези, указано је и да би најважнији задатак савета требало да буде израда националне стратегије у култури, која би, због свог изузетног значаја, требало да прође скупштинску процедуру. Затражено је и да се у закону дефинише ко све може бити сматран уметником, као и да критеријуми за одлучивање о томе ко заслужује статус истакнутог уметника буду усклађени са оценом репрезентативног удружења.
У расправи је, између осталог, затражено да се законом јасно прецизира да над установама културе од националног значаја не може да се спроведе стечајни поступак, као и да се прецизирају услови за приватизацију објеката од значаја за културу. Такође је указано да законом нису обухваћене области фотографије и издаваштва.
Било је речи и о положају удружења у области културе, уређивању права и обавеза из радног односа за све запослене у култури, а затражен је и бенефициран ради стаж за балетске уметнике.
Представници мађарске и румунске националне мањине оценили су да би национални савети националних мањина требало да учествују у стварању културне политике, а не само у њеном спровођењу.
Седници су присуствовали представници уметничких удружења, националних савета националних мањина, невладиних организација и репрезентативних синдиката у култури.


Mejl upućen Upravnom odboru 16. 06. 09.

Upravnom odboru ULUS-a
Postovane kolege ,
Krajnje je nekolegijalno i van svih etickih principa da prilikom obracanja clanstvu niste pomenuli imena clanova (2) koji su vam izasli u susret i prezentacijom predloga amandmana na predlog Zakona o kulturi pomogli da se na pocetku svog mandata suocite sa ovom veoma kompleksnom materijom, niti ste clanovima udruzenja omogucili da se putem sajta upoznaju sa predlozima koji su vam dostavljeni.
Skrivanje cinjenica nece doprineti poboljsanju vaseg buduceg rada i statusa. Sa zaljenjem, i uz razumevanje iskrenih namera pojedinih clanova UO, prinudjen sam da vas zamolim da mi se ubuduce vise ne obracate bilo kojim slicnim povodom.
S postovanjem,
Dragoslav Krnajski

Komentar
Ovo dokumentovano obraćanje ima za cilj da prikaže da skrivanje činjenica nije slučajnost već podrazumeva svesno kreiranje lažne slike stvarnosti . O motivima koji pokrecu aktere u ovom poduhvatu prosudite sami.



Inicijativni odbor

петак, 08. мај 2009.

Obmana javnosti - Nacrt Zakona o kulturi

SAOPŠTENJE INICIJATIVNOG ODBORA ČLANOVA ULUS-a

Obmana javnosti

Nacrt Zakona o kulturi

U više navrata tokom proteklih par sedmica predstavnici ministarstva oglašavali su se u medijima ističući aktuelan rad u vezi sa tekstom nacrta zakona o kulturi. Sve što je pomenuto u vezi s ovim poduhvatom pobuđuje sumnje i ukazuje na činjenicu da je tekst nacrta značajno menjan u odnosu na zvaničnu verziju, koja je nastala kao prečišćen tekst posle javne rasprave zaključene 2008 godine.

Smatramo da aktuelno ministarstvo nema kapacitet neophodan za stručno redefinisanje nacrta zakona i uvereni smo da se netransparentnim postupkom proizvodi niz nesagledivih posledica, koje će se u primeni negativno odraziti na delatnost kulture i nepotrebno opteretiti proceduru donošenja ovog važnog zakona.

Ako pristupite sajtu Ministarstva kulture, odnosno opciji PROPISI, na prvom mestu nalazi se nacrt zakona. Kada je otvorite bićete iznenađeni činjenicom da ne zatičete tekst koji je do skora bio postavljen , već ćete se suočiti s potpuno novim sadržajem. Pitamo se kome je i zašto potrebna ova obmana, posebno zbog činjenice da je više od 50 subjekata tokom javne rasprave uputilo predloge izmena, na osnovu čega je i sačinjen prečišćen tekst nacrta zakona.

Konstatovali smo sledece:

o Neprepoznavanjem umetničkih delatnosti kao dominantnog interesa kulturne politike koji mora biti stimulisan i afirmisan stvara se konfuzija u sistemu vrednosti, kad je reč o umetničkim kriterijumima i subjektima koji ih predlažu i utvrđuju.
o Izmene su takve prirode da suštinski i u negativnom smislu menjanju ulogu nevladinog sektora i vode ekstremnoj etatizaciji.
o Nacionalnom savetu, već i u prethodnoj verziji nesvrsishodnom i neefikasnom telu zbog svoje glomaznosti, sada se bespotrebno poverava jedan posao koji oni, s obzirom na svoj sastav, neće biti u stanju da relizuju, a to je utvdjivanje kriterijuma i statusa istaknutog umetnika.
o Nacionalna strategija se umesto parlamentarne verifikacije svodi na vladinu

uredbu.

o Na površan način se vrši upliv u najsuptilnijie oblasti umetničkog delovanja.
o Izmene u odnosu na prethodnu verziju nacrta svedoče o suštinskom nerazumevanju delatnosti kulture i procesa koji se odvijaju u njoj.
o Budžet se besmisleno i nepotrebno opterećuje proširenjem obima osiguranika iz sfere samostalnih delatnosti.
o Umetnička udruženja su izjednačena sa ostalim udruženjima u kulturi i oduzete su ingerencije telu koje ih koordinira.

Zaključujemo da nisu u pitanju samo tehnička uskladjivanja sa aktuelnim zakonodavrstvom, kao što bi Ministarstvo želelo da prikaže, već je izmenama suštinski promenjena intencija zakona.

Zbog suštinskih izmena koje su netransparentnim putem unete u “najnoviju” verziju nacrta zakona, neophodno je omogućiti stručnoj javnosti da putem nove javne rasprave participira u formulaciji konačne verzije teksta ovog izuzetno važnog zakona.

U Beogradu

8.05.2009 god.

Inicijativni odbor, Predrag Kočović

Dragan Kićović

Anica Vučetić

Vlada Ristivojević

Dobrica Kamperelić

Mirjana Denkov

Nina Todorović

Dragoslav Krnajski

уторак, 28. април 2009.

RAZLOZI ZA OSPORAVANJE KANDIDATURA ZA DRUGI MANDAT

RAZLOZI ZA OSPORAVANJE KANDIDATURA ZA DRUGI MANDAT
vaj. Leposavi Milošević Sibinović, sli. Vesni Golubović i graf. Stanki Todorović
1. Zbog zloupotrebe položaja pozivanjem, pretnjama potpisnicima peticije sa zahtevom da potpise povuku, što predstavlja nedopustiv vid vršenja pritiska na članove koji su javno podržali kritički stav prema predstavnicima koji vrše javnu funkciju (postoje svedoci koji potvrđuju da su to radili Leposava Milošević, Saša Pančić i Marijana Gvozdenović).
2. Zbog nelegalnog preuzimanja nadležnosti Umetničkog saveta, odnosno formiranja komisije za davanje mišljenja o kandidatima koji su se prijavili na konkurs za Nacionalna priznanja i zbog sprovođenja samovoljno utvrđenih kriterijuma, koje nije potvrdio nijedan zvanični organ niti stručno telo ULUS-a. Pojedini članovi ULUS-a su zbog toga pretrpeli direktnu materijalnu štetu.
3. Zbog nelegitimnog izjašnjavanja u vezi sa predlogom izmena Zakona o doprinosima (najniža osnovica 35% od prosečne zarade), budući da inicijativa za izmenu nije prethodno razmatrana na sednici UO i o njoj ne postoji nikakva odluka. Eventualna primena ove odredbe negativno bi se odrazila na socijalni status svih samostalnih umetnika.
4. Zbog nesavesnog postupanja u procesu razmatranja Nacrta zakona o kulturi, u kojem su pokazali nezainteresovanost, nekompetentnost pri utvrđivanju primedbi na Nacrt, bez prethodne rasprave Upravnog odbora o stavova koje će zastupati u Koordinacionom odboru umetničkih udruženja Srbije. Ovo predstavlja primer zloupotrebe položaja i prekoračenja ovlašćenja, a posledice će se, ukoliko se predlozi prihvate, negativno odraziti na status udruženja i umetnika.
5. Zbog skrivanja činjenica bitnih za informisanje članstva koje se odnose na rad UO.
6. Zbog samovlasnog odlučivanja u postupku utvrđivanja uslova potpisivanja ugovora sa “Telenorom”, tako što iznos zakupa nije utvrđen na sednici UO. (Postoje i drugi, slični primeri kada je reč o sponzorskim terminima.)
7. Zbog vršenja isplata povodom Bijenala proširenih medija, za koje ne postoji odluka UO i zbog derogiranja Organizacionog odbora Bijenala kao jedinog na Statutu zasnovanog tela koje može organizovati manifestaciju jedne sekcije. Isplate su vršene organizacijama čiji je vlasnik direktorka Bijenala, što predstavlja direktan sukob interesa?
8. Zbog nedemokratske procedure odlučivanja Upravnog odbora i uspostavljanja sistema “glasačke mašine” u procesu donošenja odluka, što je u potpunosti obesmislilo rad UO kao kolektivnog organa upravljanja, a čime je urušen njegov legitimitet. Posledica takve neprincipijelnosti bile su četiri ostavke i isključenje jedne od sekcija iz sastava ovog organa, koji je, prema Statutu ULUS-a, zasnovan na proporcionalnoj sekcijskoj zastupljenosti.
9 . Zbog kršenja Statuta ULUS-a povodom izbegavanja obaveze hitnog zakazivanja nove, posle neuspele Skupštine koja je bila zakazana za 31.05.2008. Nova se zakazuje tek posle 11 meseci, ček dva meseca posle statutom obavezujućeg roka koji se odnosi na trajanje mamdata ( dve godine ) izabranih predstavnika . Upravni odbor je zbog ostavke četiri člana više od godinu dana funkcionisao suprotno odredbama Statuta koje predviđaju da udruženjem upravlja organ kolektivnog rukovođenja koje broji devet članova.
10. Zbog kršenja Statuta ULUS-a u pogledu obaveze pravovremenog obaveštavanja članova udruženja o održavanju izborne Skupštine ULUS-a čime je velikom broju naših kolega uskraćeno osnovno demokratsko pravo da biraju i budu birani u organe i tela ULUS-a.Ukazujemo na činjenicu da bilten mnogim kolegama u Beogradu nije stigao ni do 23.04.2009 godine . Ovo se posebno odnosi na članove iz unutrašnjosti .
11. Zbog neodgovornog i nesavesnog upravljanja udruženjem pri finansijskom poslovanju i trošenju materijalnih sredstava bez pokrića, što je uzrokovalo manjak prikazan u završnom računu za prošlu godinu u iznosu više od 2.000.000,oo dinara.
Inicijativni odbor čla nova ULUS-a