уторак, 13. мај 2008.

Pismo Predraga Kočovića

ODGOVOR PREDRAGA KOČOVIĆA POVODOM TEKSTA "POVETARAC NAD BAROM", AUTORA S. POPOVIĆA, OBJAVLJENOG U LISTU NOVOSTI, 12. 05. 2008.


Poštovani gospodine Popoviću,

Da ste ostali do kraja zasedanja Skupštine, čuli biste ono najvažnije, a to je da je ULUS udruženje kojem predstoje korenite reforme, za koje ćemo se mi, inicijatori sazivanja Skupštine, zalagati sve dok nas (ne)prilike ne uvere da je uzaludno. ULUS je jedna od najstarijih umetničkih asocijacija u svetu, a to bi za nas moralo biti posebno značajno budući da malo šta vredno u Srba traje duže od jednog političkog sistema, režima ili mandata partije na vlasti. Međutim, ukoliko ULUS nije u stanju da ispuni svoje obaveze ni prema društvu ni prema članstvu zato što je talac pet ljudi koji ne shvataju zahteve vremena (kao ni svoje statutarne obaveze) i rade tako što ne rade ništa ili rade loše, onda zaista nije problem samo u njima, nego i u načinu na koji je Udruženje organizovano. Naime, drugačije se ne može objasniti impresivna efikasnost UO u dezinformisanju članstva, javnosti, pa, nažalost, i Vas da se sve u osnovi može svesti na nezadovoljstvo koje je izazvala "smena Dragoslava Krnajskog sa mesta predsedavajućeg Koordinacionog odbora 13 umetničkih udruženja Srbije", kako ste naveli. Iz mog izlaganja to niste mogli da zaključite. Uostalom, imam 72 potpisana svedoka (ne “jedva nešto preko 60”, kako ste napisali), i još desetak nepotpisanih članova koji su bili prisutni. Posle blokade informisanja, hotimičnog stvaranja konfuzije kod članova u pogledu zakazanog termina Skupštine, te svojevrsnog mobinga (telefonski pozivi, pretnje sudom...) nad većim delom potpisnika peticije koji danima sprovodi aktuelni Upravni odbor, teško je zamisliti, složićete se, da se uprkos velikom broju potpisa (216) okupi više članova Udruženja. No, ono što je važnije od ovoga – jer i to će proći – jeste da se zalažem, kao i moje kolege, za modernizaciju Udruženja, pre svega kroz uključivanje u mrežu evropskih umetničkih asocijacija i uspostavljanje bliskih odnosa sa evropskim i svetskim galerijama i muzejima, uvođenje modernog menadžmenta (da više ne bismo prosili), zatim za odgovorno zastupanje umetnika pred organima vlasti kako bismo dobili ne više od onoga što našim kolegama pripada kao neupitno pravo u zemljama koje cene umetnost i kulturu (zadovoljavajući socijalni status i uslovi za rad, odgovarajuća zakonska rešenja koja bi stimulisala investiranje u kulturu, itd.). I u ovim (lošim) prilikama, u aktuelnom sistemu umetnosti ULUS zauzima mesto koje bi makar kulturna javnost mogla da prepozna kao značajno uprkos "glomaznosti" Udruženja o kojoj govorite. Drugim rečima, ako "Muzej savremene umetnosti" i galerije usko profilisanih programa predstavljaju vrh piramide tog sistema, onda je ULUS, sa svojih preko 2000 članova, svakako njegova baza. Nažalost, izložbe koje se održavaju u prostorima ULUS-a retko ko obilazi od onih "sa vrha", pa su time prikraćeni za potpun i redovan uvid u višekratne preseke likovne scene u Beogradu i Srbiji, već uglavnom reaguju kao MUP – po dojavi. Za Vas znam da redovno dolazite na izložbe Udruženja, pa se tim pre čudim da Vam ovo moje (naše) stanovište nije blisko.

Dakle, ovo je suština spora između Inicijativnog odbora i Upravnog odbora koji takođe drži da bi ULUS valjda trebalo da se stidi što postoji a ne da još i nešto zahteva (prigovor predsednika UO povodom uskraćivanja novca za projekte ULUS-a na konkursu za sufinansiranje projekata Ministarstva kulture ipak je izuzetak koji ga ne može iskupiti za sve dotadašnje i potadašnje propuste). Kao što se iz prethodnog dela teksta da zaključiti, na Skupštini sam mogao i da ne pomenem ime Dragoslava Krnajskog a da se ništa bitno ne promeni u razlozima za protest, a učinio sam to upravo zato da bih prisutnima predočio faktografiju događaja iz koje će, nadao sam se, svima biti jasno da u ovom sporu nema ničega personalnog niti neprincipijelnog kada je o nama reč. Samo jedan od prisutnih to nije shvatio – Vi.

I konačno, ne znam zašto ste otišli pre kraja zasedanja i propustili najvažniji, zaključni deo (ipak ste novinar), ali je Vaša opaska da je "najzanimljivije bilo psetancetu jedne umetnice", siguran sam, prava slika ne ove Skupštine i povoda kojim je sazvana, već tabloidiotizacije štampe koja je u neprekidnom napredovanju.

Predrag Kočović,
slikar i član Inicijativnog odbora članova ULUS-a

понедељак, 12. мај 2008.

Izveštaj sa vanredne skupštine ULUS-a, 10. 05. 2008.

VANREDNA SKUPŠTINA ULUS-A ODRŽANA 10.05.2008. U

UMETNIČKOM PAVILJONU “CVIJETA ZUZORIĆ”

Odluka o održavanju Skupštine je doneta na 26. sednici Upravnog odbora (UO), 16. aprila, na osnovu zahteva 216 članova ULUS-a, da bi potom na sednici održanoj 5. maja, odluka o održavanju Skupštine bila opozvana i doneta odluka o održavanju redovne Skupštine 31. maja. UO je osporio peticiju sa 216 potpisa, tako što su članovi UO zloupotrebom svog položaja, pozivanjem potpisnika i pretnjama obezbedili, pod sumnjivim okolnostima, da jedan deo njih povuče svoj potpis. U navedenim okolnostima, sa zakazivanjem dva termina i promenom karaktera Skupštine, stvorena je konfuzija koja je imala za cilj da se onemogući održavanje predviđene vanredne Skupštine i samim tim izbegne suočavanje s aktuelnim problemima.

Skupštini je prethodila opstrukcija Upravnog odbora koja se sastojala u onemogućavanju osnovnih radnji koje prate pripremu Skupštine: slanje pisanih poziva svim članovima, kao i obezbeđivanje tehničkih uslova za njenu realizaciju (ozvučenje, neophodno osoblje). Na Skupštini je konstatovano prisustvo 72 člana ULUS-a. Kako nije bilo kvoruma potrebnog za njeno validno odlučivanje (kvorum čini 100 članova ULUS-a), prisutni članovi su se dogovorili da Inicijativni odbor (IO) obrazloži svoje argumente za navode iznete u peticiji. Radno predsedništvo su činili Dobrica Kamperelić, Miško Petrović i Mirjana Denkov. Zapisnik je vodila Anica Vučetić.

Sednici nije prisustvovao nijedan član iz aktuelnog UO, čiji je rad bio predmet rasprave.

Prisutnim članovima pročitan je tekst IO u kojem su detaljno obrazloženi razlozi za osporavanje mandata članovima UO, što je i bio povod održavanja vanredne Skupštine. Prisutnima su se obratili Mirjana Denkov, članica UO koja je podnela ostavku na prethodno održanoj slikarskoj sekciji i Vladimir Ristivojević koji je svoju ostavku podneo još tokom prošle godine, a takođe je pročitana i ostavka Mihajla Ristića iz sekcije proširenih medija. Prisutni članovi su upoznati sa zaključcima sekcije proširenih medija održane 5. maja i slikarske sekcije održane 8. maja. U zaključcima slikarske sekcije je istaknut predlog da se opozovu članovi slikarske sekcije u UO, Saša Pančić i Vesna Marković, i stvore uslovi za raspisivanje izbora za organe i tela u celini. Ukazano je da su do sada četiri člana (od 9) podneli ostavke na funkciju u UO i da time sadašnji UO nema nužan legitimitet. U raspravi koja je usledila učešće su uzeli mnogi prisutni članovi.

Prisutni su podržali predlog IO u vezi s opozivom članova UO i zakazivanjem što hitnijih izbora za sve ograne i tela ULUS-a. Istaknuto je da bi pri izboru novih kandidata trebalo insistirati na predlozima programa koje će zastupati. Predloženo je da se ostvare sistemi kontrole efikasnosti rada kroz obavezu tromesečnih izveštaja koji bi bili razmatrani na nivou organa upravljanja i sekcija udruženja. Dogovoreno je da se prisustvom na sledećoj Skupštini omogući ostvarivanje ciljeva koje je postavio IO.

Povodom vanredne skupštine ULUS-a - Tekst Miška Petrovića

ULUS!

Prethodnih godina kao predsednik ULUS ali i pre toga, pišući, govoreći za štampane i elektronske medije, razgovarajući sa umetnicima, poznanicima, prijateljima i tek upoznatim osobama, svuda i na svakom mestu, u zemlji i inostranstvu, isticao sam i insistirao na ogromnom značaju koji sobom nosi Udruženje likovnih umetnika Srbije!

Otvarajući izložbe u Umetničkom Paviljonu Cvijeta Zuzorić, kao papagaj sam ponavljao

a to činim i sada, da je ULUS, računajući njegov kontinuitet postojanja i delovanja, jedna od najstarijih umetničkih asocijacija u Evropi i svetu! Osnovano1919 godine, imajući za članove eminentne umetnice i umetnike ne samo u Srbiji već i u svetu, od kojih su mnogi bili i danas su članovi SANU i mnogih prestižnih svetskih akademija, asocijacija....,

ULUS danas tavori zahvaljujući pre svega dugogodišnjoj nebrizi i marginalizaciji od strane vlasti, bez obzira koji ona predznak nosila. Čak je evidentna i poražavajuća činjenica da i tz demokratska vlast nema ni trunke „sluha“ za umetnost, umetnike, ULUS!

Često sam pominjao Lubardu kao eklatantan primer člana ULUS koji je (zasluženo) uživao svetsku slavu. 1937 godine na Internacinalnoj izložbi Moderne umetnosti u Parizu, uz žive i zdrave Pikasa, Mondrijana, Dišana, Ernsta, Brankuzija.... Lubardi dodeljuju Grand Prix, 1939 godine u Hagu takođe odnosi prvu nagradu, pa zatim Sao Paolo. Naravno pored Lubarde ULUS je imao još velikana slikara, grafičara, vajara.

I danas je ULUS „krcat“ odličnim umetnicama i umetnicima, dobitnicima značajnih domaćih i inostranih nagrada i priznanja.

Ali!

Mnogo godina je proteklo od kada sam shvatio/izrekao/napisao/ da pored neosporne činjenice da svi posedujemo sujetu, osobe koje ne umeju ili ne mogu da je kontrolišu, svedu u razumne okvire, štete i sebi i drugima oko sebe. Dakle, osoba koja ne kontroliše sopstvenu sujetu (koja ne retko prerasta u mržnju prema svima koji ne misle kao ona), po definiciji je sebična i samoživa i njena komunikacija (ako je uopšte ima?) sa okolinom se svodi na „Posle mene potop.“

Ove 2008 godine,ULUS se nalazi na prekretnici! Nije raskol u pitanju kako bi neki da predstave stvar/situaciju. Civilizovano sučeljavanje mišljenja i stavova, argumentovan dijalog (koji bi trebao/morao da kao rezultantu da najoptimalnije i najpozitivnije rešenje za obe/sve strane, za članstvo), zamenjen je isključivošću i svojevrsnom autističnošću.

Evidentno zatvoreno, „urovljeno i ukopano“, nedostupno i udaljeno od članova ULUS, što je protivno odredbama Statuta, funkcioniše sadašnji Upravni Odbor.

Vlast, osećaj vlasti-moći, jeste pijanstvo ali kada preraste u ovisnost/zavisnost, onda je to najblaže rečeno, opasno. A kada smo već kod „vlasti“, šta je vlast u ULUS, u Upravnom Odboru ULUS? Izabrani su od koleginica i kolega na Skupštini ULUS da bi ih što svrsishodnije i funkcionalnije zastupali pred strukturama vlasti ove države i borili se da se svim članovima Udruženja omoguće dostojanstveni uslovi za umetnički rad i život. Pa gde je tu vlast? Prirodno se nameće misao da su se „posla“ prihvatili iz isključivo ličnih i privatnih razloga ili potencijalnih dobiti na raznim nivoima i planovima. Veliko bi bilo moje zadovoljstvo da grešim! Ali kao i uvek ja stvari posmatram isključivo subjektivno na osnovu činjenica kojima raspolažem.

Apriorno odbijanje komunikacije makar i sa jednim jedinim članom ULUS, predstavlja kršenje odredbe Statuta .... koji govoreći o opozivu člana Upravnog Odbora pominje između ostalog:...“neodgovorno ponašanje...“ Odbijanje komunikacije, razgovora sa članstvom, pored kršenja i povrede Statuta (za koje su predviđene sankcije), istovremeno je znak slabosti, nedostatak argumenata i narodski rečeno:“pišanje uz vetar.“

Inicijativni odbor (čiji inače nisam član) umetnika članova ULUS je u želji da uspostavi normalno funkcionisanje Udruženja, ponudio a 216 umetnica i umetnika je svojim potpisom, brojem lične karte i JMBG verifikovalo peticiju i zatražilo (u skladu s odredbom Statuta o 10% članova) sazivanje Vanredne Skupštine ULUS sa dnevnim redom u kojem se traži opoziv članova Upravnog Odbora koji su svojim (ne)delovanjem

ugrozili ULUS i za dugi niz godina „ojadili“ svoje članove-samostalne umetnike.

Fotokopije peticije sa potpisima su uredno predate Upravnom Odboru (čini) mi se 15.Aprila.

Upravni odbor je pred članovima Inicijativnog Odbora aklamacijom prihvatio zahtev i datum održavanja Vanredne Skupštine, 10.Maj 2008 godine u 12 sati.

„Sabravši“ se za vreme spojenih praznika (Uskrs i 1.Maj), „krnji“ Upravni Odbor (tri

člana su ranije podnela ostavku a četvrti 8.Maja na sastanku Slikarske sekcije) se „konsolidovao“ i „izbrisao“ svoju prethodnu odluku po principu „pojela maca“ i zakazao redovnu Skupštinu ULUS za 31.Maj 2008 godine. Valjda da bi sebi dali „dovoljno“ vremena da nastave sa lobiranjem, raznovrsnim pritiscima (lično i telefonom!), neko je rekao (lično to nisam doživeo) i pretnjama potpisnicima peticije. Radeći sve vreme praznika „krnji“ Upravni Odbor je koristeći se pored gore navedenog i nenadano u sebi otkrivenim grafološkim znanjem i umenjem, uspeo da „ubedi“ (samo) 16 umetnika da povuku svoj potpis. U svakoj pravnoj državi sa nezavisnim sudstvom (čak i po našim važećim propisima) povlačenje potpisa sa sve brojem lične karte i JMBG, predstavlja

krivično delo. Pored ovih 16 povučenih potpisa, dvoje je bilo na dva spiska a četvoro nisu članovi ULUS. Ukupno brojem 22! Ako od broja 216 koji (ponavljam) predstavlja

10% članova oduzmemo tih 22 dobijamo broj 194. Pa zar im činjenica da 194 umetnice i umetnika i dalje stoje iza svog potpisa, ne govori dovoljno jasno da postoji evidentno nezadovoljstvo njihovim (ne)radom!

Podvlačim:

1. ULUS mora da opstane, da povrati dignitet koji je imao i zauzme mesto koje mu s pravom pripada u ovoj zemlji i ovom narodu.

2. To je dužnost svih članova ULUS, koja se mora ispuniti zbog generacija umetnika koji su nam prethodili, zbog nas samih i generacija koje će doći.

3. ULUS ne sme biti ogledalo u kojem će se ogledati raskoli i turbulencije sa političke scene ove države.

4. ULUS ni u kojoj situaciji ne sme biti manje važan od sujete pojedinaca i zauvek mora biti izbrisana umišljena ideja o nedodirljivosti, nezamenljivosti i bezgrešnosti pojedinaca ili grupa.

5. ULUS se mora reformisati i transformisati počevši od Statuta, usaglasiti sa vremenom i svetom u kojem živimo, uz korišćenje dokumenata i iskustava najdemokratskijih zemalja.

6. ULUS je naša zajednička kuća, naš dom u koji smo dobrovoljno stupili, te se moramo ponašati i delovati u skladu s tom činjenicom. Ponašajmo se, mislimo i delajmo pozitivno.

Miško Petrović, 10.Maj 2008 godine u Beogradu

петак, 09. мај 2008.

Povodom teksta "Podelili se likovni umetnici", objavljenog u Politici 09. 05. 2008.

Молимо редакцију културе листа „Политика“ да, поводом текста под насловом „Поделили се ликовни уметници“, на истој страници и без скраћивања објави наш коментар, као и делове разговора са новинарком Биљаном Лијесковић који су изостављени а представљају његов најважнији и суштински део.

Кључни разлози за оснивање Иницијативног одбора и за сазивање ванредне скупштине су следећи:

Чланови УЛУС-а које је изабрао актуелни Управни одбор за представнике у Координационом одбору уметничких удружења Србије подржали су предлог измене Закона о доприносима према којем би, уколико се прихвати, самостални уметници који сада заснивају радни стаж остварили пензије на нивоу социјалне помоћи. За такав предлог је Координациони одбор, према извештају наших представника, добио подршку и Министарства културе и Министарства финансија. Овакво виђење „коначног решења социјалног статуса самосталних“ и остварену подршку представили су чланству као велики успех. Уколико се предлог не повуче, а у Републичком парламенту остане исти однос снага, нема сумње да ће предложена измена бити прихваћена, а самостални уметници за дуги низ година бити „збринути“ понижавајуће ниским пензионим основицама. После вишемесечне преписке и две панел-дискусије, Управни одбор је ипак увидео своју грешку и обећао да ће амандманима покушати да је исправи (?).

На позив Министарства културе да придружи своја два представника радној групи за израду нацрта Закона о култури, Координациони одбор („због годишњег одмора“) није одржао састанак са том тачком дневног реда, чиме је пропустио прилику да утиче на коначну верзију нацрта већ током његове припреме. Наши представници нису нашли за сходно да на овоме инсистирају, очигледно не схватајући колико је важан и сам „кровни“ Закон о култури и њихово заступање интереса Удружења, уметника и професије.

Пошто је отворена јавна расправа о нацрту Закона о култури, Координациони одбор је одржао два састанка на којима је формулисао своје, иначе површне и ни на шта суштинско односеће, примедбе и предлоге измена. Иако је ова верзија нацрта, у основи једног партократског концепта закона који до максимума сузбија утицај јавног сектора, за нас, и културу уопште, била неприхватљива (Национални савет не бира парламент, у структури управе институција културе влада има апсолутну већину и апсолутна права, репрезентативна удружења су искључена из класе субјеката у култури, а одузета су им овлашћења додељивања статуса самосталног уметника и вођење њихове евиденције, итд.), Координациони одбор је нацрт подржао готово еуфорично. Осим што нису присуствовали другом састанку КО, наши представници нису имали никаквих приговора на овакав став Координационог одбора. Чланови Удружења су због свега овога морали да се самоорганизују и, делујући кроз Иницијативни одбор, припреме своје предлоге измена и допуна нацрта Закона. Захваљујући нашој активности нацрт је измењен у преко двадесет чланова и ставова. Сам секретар Министарства, Новица Антић, у својој изјави „Политици“ потврдио је да су најактивнији били библиотекари и Иницијативни одбор чланова УЛУС-а, који су, према његовим речима, заслужни за највећи број измена.

Поводом објављеног кокурса за доделу националних признања Управни одбор је (у нерегуларној процедури) формирао Комисију која је преузела ингеренције Уметничког савета и на тај начин неовлашћено издавала потврде о доприносу уметника националној култури. Осим што је на тај начин прекршено више чланова Статута, Удружење је изложено ризику да га с пуним правом уметници који нису добили национално признање туже за изгубљену добит јер је мишљење о њиховој уметничкој активности донео ненадлежан орган.

Имајући у виду све ове пропусте и злоупотребе УО, четири члана овог тела поднела су оставке.

Одустајући од даљег навођења примера неодговорног рада Управног одбора, осврнућемо се још само на изјаву председника УО УЛУС-а и једну омашку новинара, госпође Лијесковић. Колега Панчић каже: „Све је почело у септембру (лапсус: све је почело у априлу) када је смењен Драгослав Крнајски... [до тада] председник (лапсус: „преседавајући“) КО уметничких удружења. Чланство УО (лапсус: ИО) није успело да оствари већину и тако контролише удружење.“ Прва иницијатива Одбора била је да Драгослав Крнајски остане у представничком тиму КО још једну годину ради континуитета и упућивања колега у, иначе веома комлексну, проблематику којом се бавио годинама. Личи ли то на покушај преузимања контроле над Удружењем? Све остало, досад наведено, одвијало се под апсолутном контролом УО. Затим: „Поводом петиције... људи су почели да зову, долазе и дају изјаве да су преварени.“ Било је сасвим обрнуто, чланови УО су позивали чланове, узнемиравали их, претили им судом, као и самом чињеницом да то чине са позиције власти у Удружењу, те практично изнудили њихово потписивање (већином) већ припремљених изјава. Нека г. Панчић каже како су им одговорили Чедомир Васић (ректор Универзитета уметности), Зоран Поповић, Мишко Петровић... Преседник УО такође каже: „Комплетан УО је састављен од самосталних уметника... не верујем да би они радили нешто на своју штету.“ Довољно је прочитати трећи пасус овог текста па јасно увидети да то није питање „веровања“ или „неверовања“ већ чињеница. И на крају, мала исправка дела текста из атрфилеа под насловом „Конференција у кафеу“: састанак са новинарима није одржан у кафеу због постављања изложбе „Теленорове“ колекције, већ зато што су слике са претходне изложбе одложене у сали за састанке а не у депоу, где се иначе одлажу. У односу на ту чињеницу показали смо извесно подозрење, а не због постављања изложбе.

С поштовањем,

Иницијативни одбор чланова УЛУС-а