KRAJ RASPRAVE O NACRTU ZAKONA O KULTURI - preuzeto sa SEECULT.org

KRAJ RASPRAVE O NACRTU ZAKONA O KULTURI
Izvor: seecult.org on Monday, November 05, 2007 - 12:56 PM CET


BEOGRAD (SEEcult.org) - Predstavnici Ministarstva kulture Srbije ponovili su danas da je prihvatljiva vecina primedbi i sugestija iznetih na Nacrt zakona o kulturi, koje su ponovljene i danas na kraju javne rasprave, ali su naveli i da se veliki deo njih odnosio na pitanja koja nisu u nadleznosti tog ministarstva, te da ce neke biti baza za posebne zakone koji bi trebalo da uslede posle tog krovnog zakona.
U zavrsnoj raspravi u Zavodu za proucavanje kulturnog razvitka u Beogradu, koja je trajala vise od dva sata i izazvala veliko interesovanje strucne javnosti i medija, predstavnici kulturnih institucija i umetnickih udruzenja pozdravili su usvajanje prvog sistemskog zakona o kulturi u Srbiji posle 15 godina, ali je bilo i ocena da nacrt ostavlja prostor za manipulacije i da bi odredjene odredbe trebalo precizirati, izmeniti i/ili dopuniti.
Buduci da je rasprava vodjena o izvornom tekstu Nacrta zakona, ponovljena je vecina primedbi iznetih do sada, a pravni strucnjaci ce, kako je najavljeno, utvrditi koje ce od njih biti unete u finalnu verziju.
Ministar kulture Vojislav Brajovic rekao je da je vecina primedbi i sugestija iznetih u dosadasnjoj raspravi “s radoscu prihvacena” i izrazio uverenje da ce novi zakon postaviti “stvari na svoje mesto” i obezbediti da kultura dobije odgovarajuci status u drustvu.
“Na drzavi je da kaze sta je ono sto nas vodi u Evropu i svet, a jedan od najznacajnijih koraka je krovni zakon o kulturi”, rekao je Brajovic.
Kao posebno vazno, Brajovic je istakao utvrdjivanje cetvorogodisnjeg plana razvoja kulture, uvodjenje sistema konkursa ne samo za programe, vec i za direktorska mesta, privatizaciju u kulturi, ugovore na tri godine za zaposlene u institucijama kulture, socijalni status slobodnih umetnika, negovanje kulture nacionalnih manjina i decentralizaciju kulture.
Prema njegovim recima, privatizacija u kulturi znacice da “svako moze da kupi, ali ne i da promeni namenu institucije”, kao sto se desilo u kinematografiji koja je ugrozena privatizacijom bioskopa.
Ugovori na tri godine za zaposlene u institucijama kulture bice stimulativni za one koji hoce da rade i predstavljace prostor za kreativne ljude od kojih drustvo ima koristi, rekao je Brajovic, dodajuci da ce time biti sprecena praksa “radio, neradio - svira ti radio”.
Brajovic je posebno naglasio vaznost regulisanja socijalnog statusa slobodnih umetnika, isticuci da drzava mora da ih zastiti kroz socijalno i penziono osiguranje, koje je stavka koja ne opterecuje budzet.
Navodeci da su umetnici bili decenijama zapostavljani i zanemarivani od drustva, Brajovic je podsetio i da je Ministarstvo kulture zato i napravilo uredbu o posebnim priznanjima umetnicima, koju je vlada nedavno usvojila, a podrazumeva dozivotnu mesecnu naknadu od 50.000 dinara penzionisanim umetnicima koji ce biti odabrani na osnovu ispunjenosti predvidjenih uslova.
Drzavni sekretar Ministarstva kulture Ivana Stefanovic, koja je Nacrt zakona o kulturi ocenila samo sa dve reci - kao “razvojni i demokratski”, najavila je da ce ubrzo poceti definisanje konacne verzije na osnovu primedbi i sugestija iznetih u javnoj raspravi, u kojoj je ucestvovalo vise od hiljadu ljudi predstavnika institucija, gradskih uprava, udruzenja…
I sekretar Ministarstva kulture Novica Antic, kao zakonopisac, rekao je da ce vecina primedbi biti prihvacena, ali je naglasio i da moraju biti uskladjene sa drugim zakonima, da je deo primedbi bio u vezi sa pitanjima koja nisu u nadleznosti Ministarstva kulture, poput poreza i autorskih prava, te da ce deo primedbi biti baza za posebne zakone, kao sto su zakon o nepokretnim dobrima, arhivima, zadrugama i fondovima, izdavastvu i izdavackoj delatnosti…
Antic je rekao da je potreban i novi zakon o biblioteckoj delatnosti, umesto sadasnjeg iz 1994. godine, kao i mali, ali precizan zakon o amaterizmu, te zakon o kinematografiji, ciji nacrt vec postoji.
Svi ti zakoni bi, kako je naveo, trebalo da udju u proceduru do proleca, a Ministarstvo ocekuje da se u proces izrade ukljuce i strucnjaci iz razlicitih oblasti.
Antic je kao jednu od najvaznijih prihvacenih primedbi u dosadasnjoj raspravi naveo da ce Nacionalni savet imenovati Skupstina Srbije, a ne vlada, kako je prvobitno predvidjeno.
Izmedju ostalog, istakao je da ce se rad Ministarstva kulture odvijati velikim delom preko strucnih timova i komisija kako bi se “sprecila proizvoljnost trosenja budzetskih sredstava”, a isticuci i mogucnost osnivanja privatnih ustanova kulture, naveo je i da je Nacrtom zakona predvidjena jaca uloga upravnih odbora (UO) javnih ustanova, te da ce imenovanje direktora biti na osnovu obaveznog konkusa.
Upravnik Srpskog narodnog pozorista u Novom Sadu Milivoje Mladjenovic rekao je da Nacrt zakona tezi da bude egzaktan, da ne ostavlja prostor za nedoumice i da sacuva natpoliticnost, ali je ocenio i da pojedine odredbe ukazuju na mogucnost manipulacije.
Mladjenovic je, izmedju ostalog, naveo da nije jasno po kom osnovu ce Ministarsrvo obrazovati Nacionalni savet, a naveo je i da se boji mogucnosti manipulacije u delu koji se odnosi na UO javnih ustanova kulture, zbog cega je ocenio da je potrebno blize odrediti ko predlaze clanove UO i precizirati njihove i nadleznosti upravnika.
Izmedju ostalog, Mladjenovic je naveo i da clan 10 “prilicno labavo definise da autonomne pokrajine mogu da donose programe kulturnog razvoja” i ocenio da ta neodredjenost ostavlja prostor za “rasomonijadu u pogledu sredstava za kulturu”.
“Ako to ostavimo, imacemo poplavu festivala, manifestacija…”, kazao je Mladjenovic, na sta je sekretar Ministarstva rekao da i pojedini pokrajinski sekretarijati smatraju da bi donosenje programa kulturnog razvoja trebalo da bude obaveza, dok bi ista odredba, koja se odnosi na lokalnu samoupravu, morala da vodi vise racuna o realnosti, s obzirom na nedostatak kadrova i mogucnosti gradova i opstina.
Upravnik SNP-a ocenio je i da bi clan 18 Nacrta zakona, koji se odnosi na republicku nagradu, trebalo da se preimenuje u podsticanje kulturnog stvaralastva, jer bi zakon bio obavezujuci da podstice kulturu.
Pomocnica gradonacelnika Beograda Gorica Mojovic, koja je usvajanje zakona o kulturi nazvala “istorijskim trenutkom”, i sama je iznela par primedbi na nacrt, ocenjujuci da u definisanju kulturne politike nedostaju korisnici programa, te da bi uslovi koje propisuju umetnicka udruzenja za evidenciju umetnika trebalo da dobiju bar saglasnost Nacionalnog saveta.
Sekretar Ministarstva rekao je da drzava, medjutim, ne moze da se mesa u taj “prvi sloj udruzivanja” i podsetio da ce novim zakonom o nevladinim organizacijama moci samo tri osobe, cak i 16-godisnjaci, da osnuju udruzenje.
Pitanje statusa umetnickih udruzenja pokazalo se kao jedno od najspornijih u Nacrtu zakona.
Predstavnik Inicijativnog odbora clanova ULUS-a za izmenu i dopunu Nacrta zakona Dragoslav Krnajski ponovio je protivljenje odredbi prema kojoj bi postojala dva reprezentativna umetnicka udruzenja, a istakao je i potrebu da se utvrdi njihov status subjekata kulture, uzimajuci u obzir doprinos kao u slucaju ustanova kulture.
Izmedju ostalog, rekao je i da utvrdjivanje statusa samostalnih umetnika treba da ostane na nivou udruzenja, a da bi kriterijumi za placanje doprinosa trebalo da budu utvrdjivani u saradnji sa udruzenjima, slicno resenjima u Hrvatskoj i Sloveniji.
Prema njegovoj oceni, u Nacrtu zakona uocava se i tendencija podrzavljenja niza funkcija, a ono sto je dato subjektima u nacelu nije propraceno na odgovarajuci nacin u nastavku teksta zakona - u uslovima za njihovo funkcionisnje.
Krnajski je rekao i da minimalna osnovica za placanje doprinosa ne bi trebalo da bude najniza moguca, kao kod nekvalifikovanih radnika.
U raspravi je ukazano i na problem placanja poreza na donacije, uz zahteve Ministarstvu kulture da izdejstvuje olaksice u tom pogledu.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenovic naveo je kao primer montazni sto koji je Kinoteka dobila od japanske vlade i za koji je trebalo da plati cak 960.000 dinara na ime poreza na promet.
“Tri nedelje smo se raspravljali i oslobodjeni smo na kraju…”, rekao je Zelenovic, navodeci da Zakon o donacijama ne funkcionise i da su pojedinci i kulturne institucije potpuno nezasticene u tom pogledu.
“Hocu svoj zakon, nase ministarstvo da nas zastiti”, rekao je Zelenovic, koji je dobio odgovor da Ministarstvo finansija ne dozvoljava da se bilo koji zakon unose poreske olaksice.
I profesorka Milena Dragicevic Sesic, koja je ucestvovala u izradi zakona, rekla je da je pitanje donacija - kulturno poltiicko pitanje, navodeci da je i nju Univerzitet umetnosti sprecio par puta zbog ogromnih poreza da dobije donaciju koju je tesko izdejstvovala u inostranstvu.
Upravnik Narodnog pozorista u Beogradu Dejan Savic pohvalio je Ministarstvo kulture, ocenjujuchi da do sada nije bilo tako “dobro i ozbiljno zamisljen zakon o kulturi koji bi trebalo da resi niz osetljivih pitanja”, a naveo je i da je Narodno pozoriste dalo tokom javne rasprave doprinos i da ocekuje da ce deo sugestija poslatih Ministarstvu uci u finalnu verziju. Pritom je naglasio da su doprinos primedbama dala a i cetiri reprezetativna od ukupno 12 sindikata u Narodnom pozoristu.
Sekretar Saveza slepih Srbije Dragisa Drobnjak pozvao je nadlezne da iskoriste priliku i ugrade u Nacrt zakon odredbe konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, koju Srbija jos nije ratifikovala.
Takodje, predlozio je i da se, pored predvidjenog podsticanja stvaralstva osoba sa invaliditetom, uvede i odredba o njihovoj dostupnosti programima.
U raspravi je ukazano i na potrebu uvodjenja beneficiranog radnog staza za pojedine kategorije umetnika, kao sto su balerine i igraci, cija je profesionalna karijera bioloski vremenski ogranicena.
Direktorka Muzeja istorije Jugoslavije Ljiljana Cetinic ocenila je da bi u Nacrtu zakona trebalo precizirati razloge za ukidanje ustanove kulture kako bi se izbegli subjektivnost i politicki uticaj.
“Prolazimo kroz period u kojem je potrebna zastita od politicke samovolje i ideoloske ostrascenosti”, rekla je ona, dodajuci da je potrebno precizirati i uslove za sticanje statusa nacionalnih ustanova kulture.
U javnoj raspravi o Nacrtu zakona o kulturi ucestvovalo je u pet gradova u Srbiji tokom oktobra vise od hiljadu ucesnika, a odrzani su i posebni sastanci s predstavnicima umetnickih udruzenja, asocijacija, reprezentativnih sindikata u kulturi, direktorima ustanova, predstavnicima saveta nacionalnih manjina, umetnicima, kulturnim i naucnim radnicima.