четвртак, 08. новембар 2007.

ZATRAZENA IZMENA POZIVA ZA POSEBNA PRIZNANJA - preuzeto sa SEECULT.org

ZATRAZENA IZMENA POZIVA ZA POSEBNA PRIZNANJA
Preuzeto sa: seecult.org
Wednesday, November 07, 2007 - 05:28 AM CET

BEOGRAD (SEEcult.org) - Inicijativni odbor clanova ULUS-a zatrazio je od Ministarstva kulture da u najkracem roku koriguje javni poziv za predlaganje umetnika koji bi dobili posebna priznanja na osnovu nedavno donete uredbe. IO odbor ULUS-a naveo je da je u clanu 8 Uredbe o dodeli posebnih priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Srbiji predvidjeno da se u roku od 15 dana od njenog stupanja na snagu objavi javni poziv u Sluzbenom glasniku i nekom od dnevnih javnih glasila. Uredbom se, medjutim, ne predvidja kako ce se nadalje vrsiti javno pozivanje, naveo je IO odbora ULUS-a, dodajuci da se, na osnovu jedinog javnog poziva, ciji je rok 12. novembar, stice utisak da druge prilike nece ni biti, jer ni Ministarstvo kulture u najavi javnog poziva nije ukazalo na mogucnost ponavljanja konkursa u narednoj godini. Konkurs bi, imajuci u vidu tekst Uredbe, mogao biti trajnog karaktera, naglasio je IO odbora ULUS-a u saopstenju, smatrajuci da postavljenim rokom i uslovima drzava “ponizava umetnike kojima je odlucila da dodeli zasluzeno priznanje”. “Nedopustivo je da umetnici u godinama (radi se o penzionerima) idu od saltera do saltera trazeci dokumenta koja su lako proverljiva, kao i da sakupljaju dokumentaciju o nagradama i priznanjima koju nisu imali obavezu da cuvaju. Smatramo da se sve ovo moglo resiti prijavnim listom koji bi bio tretiran kao izjava”, naveo je IO ULUS-a. IO ULUS-a ocenio je i da ce posebno veca udruzenja biti onemogucena da ispune kvalitetno i u predvidjenom roku obavezu koja proizlazi iz Uredbe, u smislu davanja obrazlozene ocene vrednosti umetnickog doprinosa. Ocenjeno je i da je nedopustiva i restriktivna odredba kojom je predvidjeno da se prijave dostavljaju obavezno napisane na personalnom racunaru.

среда, 07. новембар 2007.

Predstavnicima ULUS-a u Koordinacionom odboru umetničkih udruženja Srbije – komentari –

Predstavnicima ULUS-a
u Koordinacionom odboru umetničkih udruženja Srbije
– komentari –



1. Počnimo od čudnog naslova vašeg izveštaja „O radu Koordinacionog odbora KOO umetničkih udruženja Srbije“. Da li to znači da nas vi sada predstavljate u nekom novom telu, paratelu „Koordinacionom odboru“, koje koordiniše „KOO umetničkih udruženja Srbije“? Ako je to slučaj, red je bio da članove Udruženja najpre o tome obavestite, a potom i zatražite izglasavanje novih mandata, te, što je najvažnije, objasnite koga ili šta s Koordinacionim odborom koordinišete. Ili vi to, prosto, ne znate u kom ste telu naši predstavnici? Nemojte misliti da u ovome ima i zrna šale, jer ko nije u stanju ni logičan naslov da sroči, kako bi znao da odgovori na mnogo složenije izazove kakvo je valjano zastupanje umetnika i Udruženja pred najvišim instancama Države i Grada.

2. Kažete da je uvidom u zapisnike KOO evidentno da nijedan sastanak nije otkazan zbog nedostatka kvoruma što je ranije bio čest slučaj. Istina je da nijedan sastanak nije otkazan zbog nedostatka kvoruma, ali se tim prilikama, kada nije bilo kvoruma (a bivalo je da ga ne bude), nisu mogle donositi kvalifikovane odluke. Na primer, nije bilo kvoruma na sastanku kada vas je Ljilja Đurić izvestila o tome da Ministar očekuje da KO delegira dva svoja člana u Radno telo za izradu Nacrta Zakona o kulturi. Istini za volju, ako mislite na našu primedbu da nije bilo kvoruma na sednici kada je trebalo i doneti odluku o pridruživanju ova dva člana, onda vam veoma malo nedostaje da budete u pravu – KO nikada nije održao sastanak sa tom tačkom dnevnog reda, NIKADA! Ima li kvoruma na neodržanim sednicama? U tom periodu vaša je predsedavajuća bila „zauzeta“, a vi niste našli za shodno da je prizovete pameti i date joj do znanja koliko je važno da se sednica održi, odnosno da KO učestvuje u izradi Nacrta. Zato i imamo ovakav Nacrt. Ruku na srce, možda bi bio i gori da ste priključili ljude iz vaših redova. Nije vam zgoreg ni skrenuti pažnju na to da ste toliko retko zasedali da bi, povrh te sramote, bilo zaista previše i da ste češće radili bez kvoruma.

3. Kažete i da član koji dostavlja podatke sa sastanaka KOO je u 99 odsto slučajeva glasala za Odluke KOO i to se takođe vidi iz zapisnika. (Inače, može se jedino reći da je „član glasao“ a nikako „član glasala“.) Uprkos neverici da se u svom izveštaju i time bavite, odgovorićemo vam. Zbog vaše sprečenosti da nas informišete – sa sastanaka u Ministarstvu i Gradskom sekretarijatu kada vas je predsedavajuća isključila iz delegacije – zbog vaše nesposobnosti da tačno prenesete informacije koje su vam bile predočene posle ovih sastanaka – kada ste brkali različite odluke – zbog toga što niste u stanju da razumete pitanja kojima se bavite, pa, samim tim, ni da nas valjano obavestite, te, konačno, zato što NEĆETE da nas informišete, ni članstvo, a često ni UO, morali smo da pribegnemo alternativnim izvorima informisanja. Da li na bilo koji način mogu biti problematični naša želja i naše pravo da budemo informisani? Ili je nevolja u tome što smo dobro informisani? Isuviše dobro? Isuviše dobro da bi nam sve vaše brljotine, nesposobnosti, povodljivosti ostale nepoznate? Vašu, mora se priznati, fascinantnu znatiželju ipak ćemo zadovoljiti: nas informiše ravno ŠEST članova Koordinacionog odbora. Čak ćemo vam dati indikaciju: MTRBDL, kako biste mogli da nastavite dalje sa istražnim radnjama a da cela stvar ne izgubi draž potpunim otkrivanjem identiteta „doušnika“.

4. U tački 1, pak, opet se potvrđuje da je vaš, a time i naš, najveći problem što niste u stanju da razumete ni sami sebe, a kamoli ono čime se bavite, jer ne biste hvalili onoga koga napadate. Dakle, kažete: Što se tiče Zakona o doprinosima, posle potpisivanja peticije, dakle 2005.g dostavljeni su amandmani Skupštini. Samo je jedan prihvaćen, a ostali su odbijeni. Prihvaćeno je da Sekretarijat za kulturu MOŽE, dakle može, a ne mora da plaća doprinose samostalnim umetnicima. Iz predloga amandmana se vidi da nije predloženo da najniža osnovica bude prosečna zarada do 10 godina staža, preko 10 dupla prosečna, a deset godina do penzije trostruka. Takve su osnovice postojale ranije za vreme SFRJ i posle ukidanja KOO je zahtevao da se one vrate ali je zahtev odbijen. Da zaključimo: Koordinacioni odbor, na čelu sa Dragoslavom Krnajskim, zahtevao je da se vrate osnovice koje i sada zahtevamo, a to su, da vas citiramo, prosečna zarada do 10 godina staža, preko 10 dupla prosečna, a deset godina do penzije trostruka. Šta je inače trebalo da uradi: da traži da se vrati SFRJ? Dragoslav Krnajski može samo da vam bude zahvalan na ovolikom laskanju. Uz to, bilo bi veoma zanimljivo čuti zašto autor teksta tako često koristi pasiv – „dostavljeni“, „prihvaćeno“, „predloženo“ – inače veoma pogodan za izbegavanje imenovanja subjekta (autoru čestitamo na stilu: izbegao je rogobatno „od strane“). Možda naprosto ne zna ko su bili ovlašćeni subjekti ili se, hm, ipak radi o potcenjivanju inteligencije čitaoca, koji bi mogao da zaključi (oh, kako bi to bilo dobro!) da je Dragoslav Krnajski bio dužan da „podnese“ amandmane na deo Zakona koji se odnosi na osnovice, ali je to propustio, nije hteo ili nije smeo? Da je možda i bio vlasan da ih „prihvati“ – on, a ne Skupština – ali to nije uradio jer je želeo da umetnicima napakosti? Ili nešto, ko zna šta, što bi „glupi“ čitalac mogao da zaključi a tako je zgodno? Ova se mutnež, na sreću, da vrlo lako razbistriti. Cilj amandmana[1] iz 2005. bila je izmena kojom bi se osnovice utvrđivale u Fondu PIO samostalnih delatnosti uz saglasnost Vlade, što bi obavezivalo Grad da po njima vrši plaćanje. Prema tadašnjoj proceni, KO je smatrao da se povoljnije osnovice mogu postići u dogovoru sa Fondom PIO. Smisao ovakve akcije bio je, dakle, u tome da se iz postupka utvrđivanja osnovica isključi Grad. Inače, i za vas ovog časa veoma problematičan nivo uprave. Samom podnošenju amandmana prethodio je niz pregovora sa Gradom koji je, što i danas čini, pokušavao ili da izbegne obavezu plaćanja doprinosa umetnicima ili da je redukuje u za nas neprihvatljivoj meri. Tako se desilo da početkom 2005. predstavnici Grada ponude Nacrt odluke u kojem se, pored minimalne osnovice, predviđa uplaćivanje uvećane osnovice u iznosu od 50% prosečne zarade samo za istaknute umetnike. Otud i ovakvi amandmani jer su članovi KO smatrali da bi temelj svakog budućeg rešenja morao da se potraži na nivou Republike, odnosno u Fondu PIO. Da još nešto preciziramo, osnovice koje je “KOO zahtevao da se vrate”, kako se u ovom delu teksta navodi, iznete su u Sugestijama i primedbama[2] na tekst Rešenja za plaćanje preko umetničkih udruženja putem Ugovora sa Gradom za 2006. godinu. U tom periodu postignuta je saglasnost umetničkih udruženja o nultom nivou zahteva po ovom pitanju, u smislu visina osnovica za tri kategorije osiguranika, kao sledeći korak u osvajanju prava na bolje uslove života i rada samostalnih umetnika, a ispod kojeg bi svako rešenje bilo neprihvatljivo. Vi tu odluku niste poštovali i vratili ste nas milju unazad vašim predlogom o izmenama Zakona o doprinosima, za koji se hvalite da je već u proceduri, a koje će naneti taman toliko štete da se samostalni umetnici ili odreknu svog poziva ili hrabro prihvate ponižavajući društveni tretman koji sledi socijalnim slučajevima.
Uopšte uzev, nije problem jasno odgovoriti na vaše pokušaje da diskreditujete Dragoslava Krnajskog i njegov rad u KO; ono što, naime, ostaje veliki problem jeste vaša opsednutost Dragoslavom, ili uporno recikliranje manevra fiksiranja pažnje članstva na „slučaj Krnajski“, čime biste se, smatrate vi, našli dovoljno van fokusa zainteresovanih za vaš rad. Čini vam se, valjda, da time uspešno prikrivate vlastite nepodopštine umesto da bar deo na to utrošene energije usmerite na korist svojim kolegama i esnafu. Hoćete li da Dragoslava isključimo iz Inicijativnog odbora? Da ga ubijemo? Da li biste vi istog časa postali bolji a sve vaše loše odluke bile izbrisane kao gumicom? Ali šta biste vi bez njega, dok svi prigovori na vaš (ne)rad ostaju kao grad Smederevo? Jer vi niste samo izneverili naše poverenje izglasavši katastrofalni predlog izmena Zakona o doprinosima (a nema sumnje da će ga Ministarstvo finansija zdušno prihvatiti) i niste samo ponizili samostalne umetnike i obesmislili njihov rad bednim penzijama koje ih čekaju (do 14000 dinara), vi ste proneverili stotine miliona dinara koje ste uzeli od nas da biste ih dali Ministarstvu, Gradu i opštinskim činovnicima Srbije.
Kažete da je vaš predlog baziran na osnovicama koje je i Dragoslav Krnajski podržao u pregovorima s Gradom dok je bio predsedavajući – podržao? Notorna neistina! Navešćemo vam samo drugu tačku Sugestija i primedbi koje je KO 2006. uputio tadašnjem gradonačelniku:
2. Posebno ocenjujemo da je minimalna (najniža) mesečna osnovica za doprinose samostalnih umetnika sa stažom do 15 godina (40 odsto od prosečne zarade) neprimerena umetničkom doprinosu ove kategorije samostalnih umetnika pa se predlaže da se ova osnovica uveća na prosečnu zaradu u Srbiji u vanprivredi. Proporcionalno ovom uvećanju treba izvršiti povećanje i druge dve kategorije osnovica, odnosno, dvostruka i trostruka prosečna zarada i uskladiti sa ograničavajućim limitom prihoda.
Ukazujemo, takođe, da prihod umetnika treba da bude deljen na izdržavane članove domaćinstva.
Dakle, ako vam i dalje nije jasno, Krnajski je navedeno predložio i zahtevao a Grad je to odbio i po svome odlučio – ni u kom slučaju, pa bili i najmaliciozniji na svetu, ne možete reći da su osnovice „koje je i Dragoslav Krnajski podržao u pregovorima sa Gradom dok je bio predsedavajući, poslužile da promena zakona uopšte uđe u proceduru“. Ili hoćete da kažete da su minimalne osnovice za tekuću godinu koje vam je Grad ponudio po sistemu „uzmi ili ostavi“ one koje podržavate? Ili vas Grad svojom drskošću stavlja pred svršen čin, izgovarajući se zakonskim ograničenjima, a koja su se, uzgred budi rečeno, mogla izbeći da ste zahtevali finansiranje doprinosa kroz fondove dopunskog osiguranja? Da, ali niste hteli da se „ponizite“ i konsultujete se sa kolegom, a ni da malo prelistate istorijat predloga i inicijativa prethodnog sastava KO. Ipak, niko vam ne bi zamerio da ste učinili sve što možete i na jednu, ovu godinu potpisali ugovor koji predviđa minimalne osnovice. Ali da predlažete onakve zakonske izmene koje će biti trajnog karaktera i koje će biti na snazi za ceo radni vek većine nas?! To je apsolutno suludo! Na to vas niko nije prisiljavao, a pogotovo vas za to nije ovlastio. A odgovor da su samo takve izmene mogle da uđu u proceduru i da ćete se „amandmanima u Skupštini“ izboriti za veće osnovice, nije dostojan ni trogodišnjeg deteta. U Skupštini imaju većinu upravo oni koji su vas pohvalili za „racionalnost“ takvog predloga izmena Zakona.

5. Nastavljate: Što se tiče „snishodljivog „ odnosa predsedavajuće prema Ministarstvu, treba istaći da je za nepunih 5 meseci rada ovog ministarstva, a samo 6 meseci rada KOO u ovom sastavu, ministar lično dva puta primio predstavnike KOO, ministarstvo podržalo predlog zakona o doprinosima, i uputilo zahtev ministarstvu finansija i omogućilo da izmena zakona uđe u proceduru. Pa, vi se hvalite onim čega treba da se stidite! Podršku za takav predlog izmena Zakona dobili biste od svakog našeg neprijatelja. Uostalom, ovo je u prethodnoj tački dovoljno obrazloženo da se više nema šta dodati.

6. Iz nastavka Izveštaja može se zaključiti da je zahvaljujući ovom KO Ministarstvo podržalo predlog zakona o pomeranju starosne granoce za baletske umetnike. Smehotresno! Jer, kada je reč o baletskim umetnicima, izmena Zakona je pripremljena i razmatrana u Odboru za kulturu u prethodnom sazivu. Prethodno Ministarstvo je bilo predlagač izmena. Tome što je procedura razmatranja predloga izmena Zakona u Parlamentu bila usporena, tome i samo tome, i ovo Ministarstvo i ovaj sastav KO može da zahvali što usvajanje izmene koincidira sa vašim mandatima. A da ste u toj stvari imali ikakvog uticaja, treba li reći, nema ni govora.

7. Tvrdite da je Ministarstvo prihvatilo sugestije (aktuelnog) KO i OBEZBEDILO SIGURNU i REDOVNU UPLATU DOPRINOSA ZA SAMOSTALNE UMETNIKE. Potpuna neistina! Ništa od ovoga ne možete upisati sebi u zaslugu. Još kako niste učestvovali u izradi Nacrta kroz Radnu grupu, možete samo da odate priznanje delovanju prethodog sastava KO, koji je na ovom pitanju insistirao godinama i predlagao rešenja od kojih su neka primenjena i na ovaj akt. A to će reći da ključni članovi zakona koji će, nadamo se, obezbediti sigurno plaćanje doprinosa nisu ni u kakvoj vezi sa vašim mandatima u KO, već zasluga aktivnosti Koordinacionog odbora tokom poslednji pet godina i baziraju se na nizu akcija koje je KO organizovao uz podršku članstva, što je u javnosti stvorilo pozitivnu sliku o ovom telu i omogućilo mu respektabilnu poziciju pred instancama vlasti. To je ono telo koje ste vi, da podsetimo, u početnim bauljanjima koje nazivate upravljanjem smatrali potpuno suvišnim i štetnim za ULUS. Kako se desilo da ste naprečac počeli da se zaklanjate iza ovog tela i u njemu vidite jedini izlaz za sve vaše probleme, teško je objasniti. Zašto i dalje ne radite na njegovom ukidanju ne biste li “povratili stari sjaj Udruženju”, kako ste obećali navodeći razloge za izbor novih predstavnika u KO? Sada, kada ste, uz pomoć istomišljenika, od Koordinacionog odbora napravili, praktično, vladin organ, ovo telo više “nije nikakva smetnja ULUS-u i autentičnom zastupanju interesa umetnika”. Zar ovaj obrt, najblaže rečeno, nije čudna pojava u svesti naših predstavnika – vas?
Uprkos svemu, još smo daleko od sigurne i redovne uplate doprinosa, sve dok se definitivno ne reši pitanje potpunog prenošenja ovlašćenja utvrđivanja statusa i vođenja evidencije na reprezentativna umetnička udruženja (kakva je to sigurnost ako prethodno nije obezbeđen ovaj preduslov?), a Zakonom o doprinosima ne bude ostvareno jedinstveno rešenje za sve u Srbiji, mimo (samo)volje jedinica lokalne samouprave kojima je ovim Nacrtom poveren posao uplaćivanja uvećane osnovice ili određene nadoknade (pored minimalne osnovice)... pod uslovima i u postupku koje uređuje jedinica lokalne samouprave. Podvučeni deo teksta je izbačen iz Nacrta na insistiranje Inicijativnog odbora. S tim da ostaje naš zahtev da minimalna osnovica bude već ovim Zakonom garantovana u iznosu prosečne mesečne zarade u Srbiji, kao i da se finansiranje doprinosa u celini realizuje iz republičkog budžeta.

8. Takođe tvrdite da je zahvaljujući vašim sugestijama PRVI PUT U ISTORIJI (Ministarstvo) UVELO POJAM ISTAKNUTOG UMETNIKA U DRŽAVNE AKTE. Neistina! Pojam istaknutog umetnika, trebalo bi da znate, nije izmislio Voja Brajović. “Istaknuti umetnik”, kao termin i kategorija umetnika, u ovoj je državi i mnogim njenim aktima prisutan dugi niz godina.

9. Zatim: OBEZBEDILO REDOVNO FINANSIRANJE REPREZENTATIVNIH UDRUŽENJA ŠTO RANIJE NIJE BILO ZAKONOM PRECIZIRANO, A NE NJIHOVO UKIDANJE. Neistina! Vi čak niste od Ministarstva zahtevali izmenu člana koji navodi subjekte u kulturi, u smislu navođenja i reprezentativnih udruženja. Na insistiranje IO reprezentativna udruženja su uvedena u klasu subjekata u kulturi. Ovim su reprezentativna udruženja stekla tek pravo na sufinansiranje troškova u iznosu do 45%, a nikakvo pravo na „redovno finansiranje“. O redovnosti sufinansiranja se može govoriti, budući da bi se sklapao trogodišnji ugovor, koji bi zbog jednogodišnjeg fiskalnog ciklusa morao biti obnavljan svake godine. Naš zahtev je da se umesto sufinansiranja troškova obezbedi redovno budžetsko finansiranje RADA reprezentativnih udruženja. Kako je i bilo rešeno Zakonom iz 1992. u kom je jasno precizirano finansiranje rada republičkih umetničkih udruženja, odnosno da se ono vrši iz budžeta Republike Srbije. U tom smislu ovaj je Nacrt Zakona korak unazad za nas. (Pa, vi ste zaista izgubili kompas, a onaj što vas navigava potopiće vas.) Što se tiče ukidanja, za to zaista niste krivi. Ali da se nismo izborili za status subjekata u kulturi, zaista bi udruženjima zapretilo gašenje, budući da ne bi imala pravo ni na sufinansiranje. Ipak ovo „izborili“ primite s rezervom, jer svako se obećanje političara kod nas sutra može okrenuti u lagariju.

10. Kažete da je na osnovu vaših sugestija Ministarstvo ZAKONSKI REGULISALO NACIONALNE NAGRADE ZA NAJZASLUŽNIJE UMETNIKE. Nacionalna priznanja su ponajmanje posledica vašeg doprinosa budući da su nam poznati vaši stavovi u vezi sa ovim pitanjem u vreme kada je ono bilo naročito aktuelno. Koordinacioni odbor je 2005. bio jedan od inicijatora modela za raspodelu sredstava namenjenih u budžetu za ove svrhe. Vaš udeo se može oceniti i u ovom slučaju negativno, jer je tokom vašeg mandata Vlada izvršila izmenu uredbe kojom se naše, do tada većinsko, učešće u Komisiji za utvrđivanje predloga za dodelu posebnih priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi RS umanjilo; odnos članova je promenjen u korist Vlade: 5 prema 4 – da li na našu štetu ili korist? Da li ste u dilemi? Jeste li to primetili i pružili Vladi ma kakav otpor? Zamerili joj bar, diskretno? Osim toga, niste se izborili za dostojanstvenije uslove konkursa: starci će morati da u veoma kratkom roku pribave potvrdu o državljanstvu, dokaze da su penzioneri, fotokopije nagrada i priznanja… umesto da im se omogući prijava izjavom, koja bi kasnije mogla biti podložna proveri. Ali čemu to, vi niste penzioneri.

11. Zatim smelo tvrdite: To što su udruženja izgubila pravo da daju status samostalnog umetnika nas ne pogađa, JER POZITIVNO MIŠLJENJE UDRUŽENJA JE OBAVEZUJUĆE ZA ORGAN LOKALNE UPRAVE KOJA TO REŠENJE DONOSI, a svuda u svetu onaj koji daje pare ima pravo i da kontroliše njihovo trošenje. Kakav nonsens! Da Zakonopredlagač nije imao u vidu pojmovnu razliku između „povoljne ocene“ i „dodeljivanja“, ne bi ih uvodio u Zakon koji definiše proces sticanja statusa samostalnog odnosno samostalnog istaknutog umetnika. Ali, ne brinite, IO je povratio to pravo reprezentativnim udruženjima – razume se, ako Ministarstvo održi dogovor. U svim referentnim članovima stajaće da reprezentativna udruženja utvrđuju kriterijume za sticanje svojstva samostalnog i istaknutog samostalnog umetnika, odnosno dodeljuju status ovim dvema kategorijama. Vas to ne pogađa jer niste u stanju da razumete problematiku u koju ste se upustili: morate napraviti distinkciju između evidencije samostalnih umetnika i evidencije osiguranika. Evidencijom osiguranika i, zašto ne, kontrolom primene kriterijuma utvrđenih od strane reprezentativnih udruženja, koju bi vršio „onaj ko daje pare“, kako vi kažete, država bi u dovoljnoj meri štitila sebe ali se ne bi uplitala u posao koji nije u stanju da obavlja na način kompetentniji od strukovnih asocijacija. Da vas podsetimo, evidencija samostalnih umetnika nije tehnički ili mehanički posao. Zamislite činovnicu Ministarstva koja radi ono što je radila naša gospođa Vera, a tek neku drljavu opštinsku referentkinju, koju je „ni krivu, ni dužnu“ zapalo ovo zaduženje, dok sravnjuje priložene dokaze o umetničkoj aktivnosti i dostavljene joj kriterijume. Koliko je tu opasnog prostora za manipulaciju, zlonamernosti, greške, sve neka se i primenjuju naši kriterijumi, kada treba doći po potvrdu (koju su dosad izdavala udruženja), a gospođa nervozna.

12. Kažete: Što se tiče učešća članova ULUSA u radu KOO, iz zapisnika se može videti da je na svakom sastanku, izuzev jednom, bio bar jedan član ULUSA. A šta ćemo sa sednicama o kojima nema zapisnika? Takva je ona druga na kojoj se raspravljalo o Nacrtu Zakona o kulturi, a kojoj niste prisustvovali. Zato ovako i sipate bisere. A šta ćemo o vremenu provedenom na sastancima? Kad ste stizali i kad ste odlazili?

13. Navodite: Takođe nije nevažan i podatak da je posle jednoglasne odluke KOO da se Sporazum sa gradom za 2007. onakav kakav je ponuđen ne potpisuje i da se ode na razgovor u terminu određenom za potpisivanje, jedino pojavilo udruženje umetničkih prevodilaca i tražilo da se potpiše Sporazum, iako je njihova predstavnica na sastanku podržala stav KOO. Taj stav, kako smo obavešteni na sastanku u Sekretarijatu, nije prenela. Taj podatak zaista „nije nevažan“.

14. Vaš zaključak glasi: Da li je moguće da su sva ostala udruženja zadovoljna radom KOO i postignutim rezultatima u jako kratkom periodu, a samo naš inicijativni odbor sa bivšim predsedavajućim misli suprotno. Pre nego što vam konačno odgovorimo, moramo teška srca zaključiti da vi ama baš nikakav pozitivan rezultat niste postigli od kad ste ušli u KO. Ono čime se kitite postigao je ili Zakonopredlagač ili prethodni sastav KO. Vaši su rezultati isključivo NEGATIVNI ili ništavni (šminkerski prigovori Nacrtu). A što se tiče zadovoljstva ostalih udruženja radom KO, nemojte misliti da će ono još dugo da potraje, sigurno ne duže od vremena potrebnog da se verodostojno informišu. I da znate, kada su nemačke trupe ušle u Austriju ’38, devedeset posto Austrijanaca je klicalo, da bi ’45. kukalo. Kako će samo neki zakukati kada shvate šta ste im zakuvali. A za njima i vi.


04.11.2007. Inicijativni odbor

[1] Sadržaj dokumenta PREDLOZI AMANDMANA NA PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE nalazi se u prilogu Amandmani_05.doc

[2] Sadržaj dokumenta “Sugestije Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije na predlog Rešenja za 2006. godinu o učešću Grada Beograda u plaćanju doprinosa samostalnim umetnicima“ nalazi se u prilogu Sugestije na Rešenje 2.doc.


1. AMANDMANI
07- 343
08.04.2005.g.



Narodna Skupština Republike Srbije
Poslanička grupa DSS


Koordinacioni odbor umetničkih udruženja u sastavu / Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez dramskih umetnika Srbije (SDUS), Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna Srbije (ULUPUDS), Udruženje muzičkih umetnika Srbije (UMUS), Udruženje filmskih umetnika Srbije (UFUS), Udruženje književnih prevodilaca Srbije (UKPS), Udruženje kompozitora Srbije (UKS), Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), Udruženje orkestarskih umetnika Srbije (UOUS), Udruženje književnika Srbije (UKS), Udruženje filmskih glumaca Srbije (UFGS), Udruženje dramskih pisaca Srbije (UDPS), Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS)

Predlaže da se prihvate sledeći

PREDLOZI AMANDMANA
NA PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE
( dostavljenog odVlade RS Narodnoj Skupštini Srbije 22.03.2005 g.)
I.

U članu 4. Predloga Zakona zadržati predloženi stav 1. člana 25. a umesto stava 2. (izborne akontacione osnovice) dodati sledeće stavove 2,3 i 4 , koji glase :

( 2 ) » Izuzetno za samostalne umetnike koji obavljaju umetničku delatnost Republika, Pokrajina, Grad, Opština ili drugo pravno lice( u daljem tekstu : preuzimalac obaveze) može zakonom ili uredbom ili opštim aktom utvrditi kriterijume i uslove za preuzimanje obaveze plaćanja doprinosa za njihovo obavezno socijalno osiguranje » .
(3) » Za samostalne umetnike koji obavljaju umetničku delatnost za koje preuzimalac obaveze iz stava 2. ovog člana plaća doprinose osnovice osiguranja se utvrđuju opštim aktom nadležne organizacije za obavezno socijalno osiguranje ( fondovi ), uz saglasnost Vlade Republike Srbije«.
(4) »Preuzimalac obaveze uplate doprinosa za samostalnog umetnika iz stava 2. ovog člana uplaćuje iznos razlike doprinosa između iznosa doprinosa koji je uplatio isplatilac prihoda na ugovornu naknadu do visine doprinosa utvrđenog na osnovicu osiguranja iz stava 3. ovog člana«.

O b r a z l o ž e n j e

Ovim amandmanom predlaže se unošenje odredbi o preciziranju pravnog osnova za donošenje odgovarajućih propisa odnosno odluka za utvrđivanje osnovica i uslova i kriterijuma o preuzimanju obaveza od strane Republike , Pokrajine , gradova ili opština ili drugih pravnih lica uplate razlika doprinosa za socijalno osiguranje samostalnih umetnika. Osnovice osiguranja bi kao i do sada utvrđivali organi i fondovi socijalnog osiguranja / penziono i zdravstveno / uz saglasnost Vlade Republike Srbije .

Ovaj predlog je pravno moguć prema sadašnjim zakonskim propisima po kojima je do sada bilo regulisano ovo pitanje ;
Zakonom o obligacionim odnosima omogućeno je pravo na preuzimanje uplate obaveza (duga) doprinosa .
· Zakonom o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture ( Sl. galsnik RS br. 39/93 i 42/98) odredbom člana 5. se utvrđuje da u obezbeđivanju sredstava za zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje za samostalne umetnike mogu učestvovati pravna lica
· Zakonom o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture ( Sl. glasnik RS broj 49/92) prema članu 10. tačka 6. pojedini gradovi i opštine u Srbiji donose odluke o plaćanju doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih umetnika na osnovu kojih preuzimaju obavezu plaćanja doprinosa za samostalne umetnike po utvrđenim uslovima i kriterijumima na osnovice utvrđene odlukom Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti .
· Odredba člana 160. stav 3. važećeg penzijskog zakona ( april 2003.god.) predviđa da Upravni odbor Fonda : »utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa za pojedine kategorije osiguranika, uz saglasnost Vlade Republike Srbije« .
· Po članu 29 Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje doneta je slična Odluka o utvrđivanju osnovica na koje se plaća doprinos za penzijsko i ivalidsko osiguranje za lica uključena u obavezno socijalno osiguranje (Sl . Gl. RS . br 98/2004 .) pa se takva može doneti i za samostalne umetnike .

Ako se zadrži predloženo rešenja osnovica u vidu visine autorsko – izvođačkih ugovora veliki broj samostalnih umetnika zbog objektivno smanjene umetničke produkcije u sadašnjem periodu tranzicije i teškoća u kojima se nalaze institucije kulture koje angažuju samostalne umetnike doći će u poziciju da budu osigurani na minimalnu zakonsku osnovicu ( 9.186,oo dinara ) , naročito oni umetnici koji imaju 5 – 10 godina pred penziju, a nesporno je da su dali veliki doprinos našoj kulturi i umetnosti .
Prihvatanjem našeg predloga objektivnije bi država vrednovala umetnički doprinos za oko 1800 samostalnih umetnika u Srbiji dok se ne steknu uslovi za veću umetničku produkciju .
Prihvatanjem ovog amandmana došlo bi do bitnijeg smanjenja iznosa u budžetu gradova i opština za ove namene jer bi se plaćala samo razlika doprinosa do utvrđenih osnovica jer i isplatilac honorara uplaćuje doprinos za umetnika na ostvareni honorar .

II


Član 10. Predloga Zakona se briše .

Obrazloženje


Ovim amandmanom predlažemo da se zadrži sadašnji zakonski način obračuna, obustave i uplate doprinosa za socijalno osiguranje na autorsko – izvođačke honorare samostalnih umetnika od strane isplatioca prihoda od autorskih i srodnih prava ( iz člana 57 stav 1 navedenog Zakona )
Neshvatljivo jer da se zadržava obaveza isplatioca prihoda od autorskih i srodnih prava da obračunava, obustavi i uplati porez po odbitku u ime i za račun samostalnog umetnika a ne i za doprinose i ako su porez i doprinos po Ustavu i Zakonu imaju istovetni tretman javnih prihoda te smatramo da ne treba praviti predloženu razliku po ovom osnovu .
Smatramo da treba zadržati sadašnje zakonske odredbe u vezi sa obračunom, obustavi i uplati doprionosa prilikom isplate ugovorene naknade od strane isplatioca naknade iz člana 57. stav 1 .zakona jer je ovo rešenje racionalno, omogućuje efikasniju kontrolu kod isplatioca prihoda, ne uvodi se preterano admistriranje za koje samostalni umetnici nisu vični, a predstavljaće i dodatnu teškoću u prikupljanju dokaza o isplatama kod raznih isplatilaca u različitim mestima u Srbiji .
Ovakvo rešenje zadržava se za umetnike i druga lica koja ostavaruju ugovorenu naknadu a nisu samostalni umetnici ( zaposleni , druga profesionalna delatnost , penzioneri i dr. ), te ne vidimo razloga da se pravi razlika između samostalnih umetnika i radnika u kulturi i onih koji obavljaju dopunski delatnost odnosno ostvaruju ugovorene naknade a sistem i visina osnovica za oporezivanje i utvrđivanje doprinosa je isti .

III

U Članu 11 predlog reči : »samostalni umetnici» se brišu

Obrazloženje


Samostalni umetnici ostvaruju prihod - naknadu od autorskih odnosno srodnih (interpretatorskih ) prava a ne prihod od obavljanja samostalne delatnosti ( kao preduzetnici ), te im isplatilac prihoda obračunava poreze i doprinose po odbitku te ne treba prihvatiti član 11 predloga izmena Zakona da se umetnici svrstavaju u kategoriju sa preduzetnicima jer nisu lica koja imaju registrovanu preduzetničku , zanatsku ili drugu radnju tj . vode evidencije prihoda i troškova kao i obračuna i uplate poreza i doprinosa po osnovu obavljanja samostalne delatnosti . U Zakonu o porezu na dohodak građana ( član 26 ) autorski honorari tretiraju se kao prihod od autorskih honorara , prava srodnih autorskom pravu a ne kao prihod od obavljanja samostalne preduzetničke delatnosti iz glave III navedenog zakona .
Samostalni umetnici nemaju registrovanu umetničku radnju već su angažovani u umetničkim programima i projektima od stane institucija kulture i dugi subjekata po osnovu autorsko – izvođačkih ( interpretatorskih ) ugovora shodno Zakonu o autorskom i srodnim pravima .

IV
U članu 12 Predloga Zakona ( odnosno u članu 58a stav 1 ) brišu se reči: » obaveštenja koja joj dostavljaju umetnička udruženja i prijave za utvrđivanje obaveza doprinosa koju dostavljaju ti osiguranici » .
Brišu se i stavovi 3,4,5 i 6.
Briše se član 58 b
Obrazloženje
Prema članu 71 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje utvrđeno je da Poreska uprava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja su dužni da međusobno razmenjuju informacije o obveznicima doprinosa , obveznici obračunavanja i plaćanja doprinosa ( isplatioci prihoda ) osnovicama doprinosa ,iznosima zaduženih i naplaćenih doprinosa kao i druge službene podatke vezane za doprinose .
Nadalje , isplatilac prihoda dostavlja podatke poreskoj upravi o prihodima od autorskih i srodnih prava , visini oporezivog prihoda i visini poreza i doprinosa na obrascu PP OPJ - 2 zatim godišnju poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku / obrazac PPP /. Udruženja umetnika i radnika u oblasti kulture kao organizacije osiguranika u skladu sa članom 132. tačka ( 4 ) podnosi fondu penzijskog osiguranja prijavu na osiguranje i odjavu osiguranja a taj fond o tome obaveštava poresku upravu , kao i o podacima iz prijave o uplati doprinosa po osnovu ugovorene naknade ( obrazac M – UN ) koju dostavlja isplatioc nakanade za svakog samostalnog umetnika odnosno radnika u oblasti kulture sa upisanim jedinstvenim matičnim brojem osiguranika . Udruženja dostavljaju prijave i fondovima zdravstvenog osiguranja .
Preuzimalac obaveza doprinosa za samostalnog umetnika u smislu odredbi predloženog člana 4 . nacrta takođe bi bio obavezan da dostavlja fondovima osiguranja i poreskoj upravi podatke o preuzetoj obavezi i visini osnovce za osiguranje za koju je doneo odluku da plaća doprinos za umetnike .
Za samostalne umetnike za koje peuzimalac uplate doprinosa ne preuzme obavezu plaćanja doprinosa i za samostalne radnike u oblasti kulture primenjuje osnovica doprinosa iz člana 25 . stav 1 ( član 4 . nacrta ) - oporezivi prihod na koji se plaća porez na dohodak građana ostvaren u godini za koju se utvrđuju i plaćaju doprinosi o čemu obračun i podatke dostavlja isplatilac prihoda na napred navedenim obrascima ( a mogu se ako je potrebno uvesti i novi ) .

V

Član 16 Predloga Zakona se briše .
.
Obrazloženje

Ako se prihvati amandman IV i briše član 12 Predloga Zakona ( član 58a i 58b ) ova odredba člana 16 je bezpredmetna .


VI

Učlanu 18 Predloga Zakona izraz: «član 58 a stav 3» se briše .

Obrazloženje

Ako se prihvati amandman IV i briše član 12 Predloga Zakona ( član 58a ) ova odredba je bezpredmetna .

VII

Član 19 . Predloga Zakona se briše .

Obrazloženje
Ako se prihvati amandman IV i briše član 12 Predloga Zakona ( član 58a ) ova odredba je bezpredmetna .

VIII
Član 20 Predloga Zakona se briše .
Obrazloženje
Ako se prihvati amandman IV i briše član 12 Predloga Zakona ( član 58a ) ova odredba je bezpredmetna .




Za Koordinacioni odbor umetničkih udruženja Srbije
Dragoslav Krnajski, predsedavajući



2. SUGESTIJE NA RESENJE

07-72
02.02.2006

СКУПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА
Господин Ненад Богдановић, градоначелник

Предмет : Сугестије Координационог одбора уметничких удружења
Србије на предлог Решења за 2006. годину о учешћу Града Београдау плаћању доприноса самосталним уметницима

Поштовани господине Богдановићу,

Координациони одбор 13 уметничких удружења Србије у саставу: Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС), Савез драмских уметника Србије (СДУС), Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајна Србије (УЛУПУДС), Удружење музичких уметника Србије (УМУС), Удружење филмских уметника Србије (УФУС), Удружење књижевних преводилаца Србије (УКПС), Удружење композитора Србије (УКС), Удружење балетских уметника Србије (УБУС), Удружење оркестарских уметника Србије (УОУС), Удружење књижевника Србије (УКС), Удружење филмских глумаца Србије (УФГС), Удружење драмских писаца Србије (УДПС), Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС), је на седницама одржаним 31.01. и 2.02. 2006. године разматрао Предлог наведеног Решења и усвојио следеће:

СУГЕСТИЈЕ И ПРИМЕДБЕ

Средства предвиђена у буџету града Београда за плаћање доприноса за самосталне уметнике треба увећати сразмерно повећању целокупног буџета за 2006. годину а не вршити умењење са 90 на 75 милиона динара.

Посебно оцењујемо да је минимална (најнижа) месечна основица за доприносе самосталних уметника са стажом до 15 година ( 40 одсто од просечне зараде) непримерена уметничком доприносу ове категорије самосталних уметника па се предлаже да се ова основица увећа на просечну зараду у Србији у ванпривреди. Пропорционално овом увећању треба извршити повећање и друге две категорије основица, односно, двострука и трострука просечна зарада и ускладити са ограничавајућим лимитом прихода.
Указујемо, такође, да приход уметника треба да буде дељен на издржаване чланове домаћинства.

Сматрамо да лимит прихода (421.176,00 динара ) мора да се третира у складу са одредбама Закона о порезу на доходак грађана којим су при исплати ауторских хонорара обрачун и плаћање доприноса и пореза ограничени само на опорезиви део прихода. Самосталним уметницима се признају законски нормирани трошкови у три категорије (40, 50, и 60 процената од исплаћеног ауторског хонорара). Зараде запослених које се финансирају из буџета градова и општина у Србији нису оптерећене трошковима те је сасвим логично да се предложени износ увећа за законом утврђене нормиране трошкове.

Констатовано је да Решењем нису обухваћени уметници који су статус стекли након закључења Градског конкурса из 2003. године или су пропустили Конкурс или су пак одбијени због рестриктивних услова наведеног конкурса. Конкурс није расписан 2004. и 2005. године и према нашој евиденцији око 300 уметника је остало без права да им се доприноси плате од момента стицања статуса. Ову групу уметника већином чине најмлађи ствараоци. Предлажемо да се једним чланом у Решењу регулише и ово питање и омогући ретроактивно плаћање доприноса и за ове уметнике.

Предвиђено Решење подразумева да ће Скупштина града првих 6 месеци вршити уплате предвиђених основица а потом обуставити плаћање и сачекати крај године када Пореска управа треба да изврши коначни обрачун задужења уметника у односу на остварену зараду. Уколико је овај модел усаглашен са Министарством финансија и Пореском управом сматрамо да задужења за другу половину године не би требала да буду оптерећена каматама која ће пасти на терет уметника. У том смислу предлажемо да Град и надлежна управа прихода закључе споразум у писаној форми. Споразум би утврдио да Град достави пореској управи списак уметника за које је преузео обавезу плаћања доприноса, тако да уметник може, уз гаранцију , да оверава здравствену књижицу, користи боловање, закључује стаж због заснивања радног односа или одласка у пензију и др, без обзира да ли је Град фактички извршио уплату доприноса.

Предлажемо да се самосталним уметницима којима недостаје „ до пет година до стицања услова за старосну пензију „ ( редни бр. 2 алинеја 4) број година увећа.

Предлажемо да се јасно прецизира одредба редни број 5 алинеја 3 да ће град Београд уплатити опредељене аконтације из Решења од 1. јула до 31. децембра 2006. године за све самосталне уметнике који нису остварили приход преко утврђеног лимита.

Предлажемо да у складу са нашим до сада упућеним захтевима примите председнике и овлашћене представнике уметничких удружења како би Вам детаљније образложили оправданост наведених сугестија.

С поштовањем ,

За Координациони одбор
Драгослав Крнајски , председавајући

KRAJ RASPRAVE O NACRTU ZAKONA O KULTURI - preuzeto sa SEECULT.org

KRAJ RASPRAVE O NACRTU ZAKONA O KULTURI
Izvor: seecult.org on Monday, November 05, 2007 - 12:56 PM CET


BEOGRAD (SEEcult.org) - Predstavnici Ministarstva kulture Srbije ponovili su danas da je prihvatljiva vecina primedbi i sugestija iznetih na Nacrt zakona o kulturi, koje su ponovljene i danas na kraju javne rasprave, ali su naveli i da se veliki deo njih odnosio na pitanja koja nisu u nadleznosti tog ministarstva, te da ce neke biti baza za posebne zakone koji bi trebalo da uslede posle tog krovnog zakona.
U zavrsnoj raspravi u Zavodu za proucavanje kulturnog razvitka u Beogradu, koja je trajala vise od dva sata i izazvala veliko interesovanje strucne javnosti i medija, predstavnici kulturnih institucija i umetnickih udruzenja pozdravili su usvajanje prvog sistemskog zakona o kulturi u Srbiji posle 15 godina, ali je bilo i ocena da nacrt ostavlja prostor za manipulacije i da bi odredjene odredbe trebalo precizirati, izmeniti i/ili dopuniti.
Buduci da je rasprava vodjena o izvornom tekstu Nacrta zakona, ponovljena je vecina primedbi iznetih do sada, a pravni strucnjaci ce, kako je najavljeno, utvrditi koje ce od njih biti unete u finalnu verziju.
Ministar kulture Vojislav Brajovic rekao je da je vecina primedbi i sugestija iznetih u dosadasnjoj raspravi “s radoscu prihvacena” i izrazio uverenje da ce novi zakon postaviti “stvari na svoje mesto” i obezbediti da kultura dobije odgovarajuci status u drustvu.
“Na drzavi je da kaze sta je ono sto nas vodi u Evropu i svet, a jedan od najznacajnijih koraka je krovni zakon o kulturi”, rekao je Brajovic.
Kao posebno vazno, Brajovic je istakao utvrdjivanje cetvorogodisnjeg plana razvoja kulture, uvodjenje sistema konkursa ne samo za programe, vec i za direktorska mesta, privatizaciju u kulturi, ugovore na tri godine za zaposlene u institucijama kulture, socijalni status slobodnih umetnika, negovanje kulture nacionalnih manjina i decentralizaciju kulture.
Prema njegovim recima, privatizacija u kulturi znacice da “svako moze da kupi, ali ne i da promeni namenu institucije”, kao sto se desilo u kinematografiji koja je ugrozena privatizacijom bioskopa.
Ugovori na tri godine za zaposlene u institucijama kulture bice stimulativni za one koji hoce da rade i predstavljace prostor za kreativne ljude od kojih drustvo ima koristi, rekao je Brajovic, dodajuci da ce time biti sprecena praksa “radio, neradio - svira ti radio”.
Brajovic je posebno naglasio vaznost regulisanja socijalnog statusa slobodnih umetnika, isticuci da drzava mora da ih zastiti kroz socijalno i penziono osiguranje, koje je stavka koja ne opterecuje budzet.
Navodeci da su umetnici bili decenijama zapostavljani i zanemarivani od drustva, Brajovic je podsetio i da je Ministarstvo kulture zato i napravilo uredbu o posebnim priznanjima umetnicima, koju je vlada nedavno usvojila, a podrazumeva dozivotnu mesecnu naknadu od 50.000 dinara penzionisanim umetnicima koji ce biti odabrani na osnovu ispunjenosti predvidjenih uslova.

Drzavni sekretar Ministarstva kulture Ivana Stefanovic, koja je Nacrt zakona o kulturi ocenila samo sa dve reci - kao “razvojni i demokratski”, najavila je da ce ubrzo poceti definisanje konacne verzije na osnovu primedbi i sugestija iznetih u javnoj raspravi, u kojoj je ucestvovalo vise od hiljadu ljudi predstavnika institucija, gradskih uprava, udruzenja…
I sekretar Ministarstva kulture Novica Antic, kao zakonopisac, rekao je da ce vecina primedbi biti prihvacena, ali je naglasio i da moraju biti uskladjene sa drugim zakonima, da je deo primedbi bio u vezi sa pitanjima koja nisu u nadleznosti Ministarstva kulture, poput poreza i autorskih prava, te da ce deo primedbi biti baza za posebne zakone, kao sto su zakon o nepokretnim dobrima, arhivima, zadrugama i fondovima, izdavastvu i izdavackoj delatnosti…
Antic je rekao da je potreban i novi zakon o biblioteckoj delatnosti, umesto sadasnjeg iz 1994. godine, kao i mali, ali precizan zakon o amaterizmu, te zakon o kinematografiji, ciji nacrt vec postoji.
Svi ti zakoni bi, kako je naveo, trebalo da udju u proceduru do proleca, a Ministarstvo ocekuje da se u proces izrade ukljuce i strucnjaci iz razlicitih oblasti.
Antic je kao jednu od najvaznijih prihvacenih primedbi u dosadasnjoj raspravi naveo da ce Nacionalni savet imenovati Skupstina Srbije, a ne vlada, kako je prvobitno predvidjeno.
Izmedju ostalog, istakao je da ce se rad Ministarstva kulture odvijati velikim delom preko strucnih timova i komisija kako bi se “sprecila proizvoljnost trosenja budzetskih sredstava”, a isticuci i mogucnost osnivanja privatnih ustanova kulture, naveo je i da je Nacrtom zakona predvidjena jaca uloga upravnih odbora (UO) javnih ustanova, te da ce imenovanje direktora biti na osnovu obaveznog konkusa.
Upravnik Srpskog narodnog pozorista u Novom Sadu Milivoje Mladjenovic rekao je da Nacrt zakona tezi da bude egzaktan, da ne ostavlja prostor za nedoumice i da sacuva natpoliticnost, ali je ocenio i da pojedine odredbe ukazuju na mogucnost manipulacije.
Mladjenovic je, izmedju ostalog, naveo da nije jasno po kom osnovu ce Ministarsrvo obrazovati Nacionalni savet, a naveo je i da se boji mogucnosti manipulacije u delu koji se odnosi na UO javnih ustanova kulture, zbog cega je ocenio da je potrebno blize odrediti ko predlaze clanove UO i precizirati njihove i nadleznosti upravnika.
Izmedju ostalog, Mladjenovic je naveo i da clan 10 “prilicno labavo definise da autonomne pokrajine mogu da donose programe kulturnog razvoja” i ocenio da ta neodredjenost ostavlja prostor za “rasomonijadu u pogledu sredstava za kulturu”.
“Ako to ostavimo, imacemo poplavu festivala, manifestacija…”, kazao je Mladjenovic, na sta je sekretar Ministarstva rekao da i pojedini pokrajinski sekretarijati smatraju da bi donosenje programa kulturnog razvoja trebalo da bude obaveza, dok bi ista odredba, koja se odnosi na lokalnu samoupravu, morala da vodi vise racuna o realnosti, s obzirom na nedostatak kadrova i mogucnosti gradova i opstina.
Upravnik SNP-a ocenio je i da bi clan 18 Nacrta zakona, koji se odnosi na republicku nagradu, trebalo da se preimenuje u podsticanje kulturnog stvaralastva, jer bi zakon bio obavezujuci da podstice kulturu.
Pomocnica gradonacelnika Beograda Gorica Mojovic, koja je usvajanje zakona o kulturi nazvala “istorijskim trenutkom”, i sama je iznela par primedbi na nacrt, ocenjujuci da u definisanju kulturne politike nedostaju korisnici programa, te da bi uslovi koje propisuju umetnicka udruzenja za evidenciju umetnika trebalo da dobiju bar saglasnost Nacionalnog saveta.
Sekretar Ministarstva rekao je da drzava, medjutim, ne moze da se mesa u taj “prvi sloj udruzivanja” i podsetio da ce novim zakonom o nevladinim organizacijama moci samo tri osobe, cak i 16-godisnjaci, da osnuju udruzenje.
Pitanje statusa umetnickih udruzenja pokazalo se kao jedno od najspornijih u Nacrtu zakona.
Predstavnik Inicijativnog odbora clanova ULUS-a za izmenu i dopunu Nacrta zakona Dragoslav Krnajski ponovio je protivljenje odredbi prema kojoj bi postojala dva reprezentativna umetnicka udruzenja, a istakao je i potrebu da se utvrdi njihov status subjekata kulture, uzimajuci u obzir doprinos kao u slucaju ustanova kulture.
Izmedju ostalog, rekao je i da utvrdjivanje statusa samostalnih umetnika treba da ostane na nivou udruzenja, a da bi kriterijumi za placanje doprinosa trebalo da budu utvrdjivani u saradnji sa udruzenjima, slicno resenjima u Hrvatskoj i Sloveniji.
Prema njegovoj oceni, u Nacrtu zakona uocava se i tendencija podrzavljenja niza funkcija, a ono sto je dato subjektima u nacelu nije propraceno na odgovarajuci nacin u nastavku teksta zakona - u uslovima za njihovo funkcionisnje.
Krnajski je rekao i da minimalna osnovica za placanje doprinosa ne bi trebalo da bude najniza moguca, kao kod nekvalifikovanih radnika.

U raspravi je ukazano i na problem placanja poreza na donacije, uz zahteve Ministarstvu kulture da izdejstvuje olaksice u tom pogledu.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenovic naveo je kao primer montazni sto koji je Kinoteka dobila od japanske vlade i za koji je trebalo da plati cak 960.000 dinara na ime poreza na promet.
“Tri nedelje smo se raspravljali i oslobodjeni smo na kraju…”, rekao je Zelenovic, navodeci da Zakon o donacijama ne funkcionise i da su pojedinci i kulturne institucije potpuno nezasticene u tom pogledu.
“Hocu svoj zakon, nase ministarstvo da nas zastiti”, rekao je Zelenovic, koji je dobio odgovor da Ministarstvo finansija ne dozvoljava da se bilo koji zakon unose poreske olaksice.
I profesorka Milena Dragicevic Sesic, koja je ucestvovala u izradi zakona, rekla je da je pitanje donacija - kulturno poltiicko pitanje, navodeci da je i nju Univerzitet umetnosti sprecio par puta zbog ogromnih poreza da dobije donaciju koju je tesko izdejstvovala u inostranstvu.
Upravnik Narodnog pozorista u Beogradu Dejan Savic pohvalio je Ministarstvo kulture, ocenjujuchi da do sada nije bilo tako “dobro i ozbiljno zamisljen zakon o kulturi koji bi trebalo da resi niz osetljivih pitanja”, a naveo je i da je Narodno pozoriste dalo tokom javne rasprave doprinos i da ocekuje da ce deo sugestija poslatih Ministarstvu uci u finalnu verziju. Pritom je naglasio da su doprinos primedbama dala a i cetiri reprezetativna od ukupno 12 sindikata u Narodnom pozoristu.
Sekretar Saveza slepih Srbije Dragisa Drobnjak pozvao je nadlezne da iskoriste priliku i ugrade u Nacrt zakon odredbe konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, koju Srbija jos nije ratifikovala.
Takodje, predlozio je i da se, pored predvidjenog podsticanja stvaralstva osoba sa invaliditetom, uvede i odredba o njihovoj dostupnosti programima.
U raspravi je ukazano i na potrebu uvodjenja beneficiranog radnog staza za pojedine kategorije umetnika, kao sto su balerine i igraci, cija je profesionalna karijera bioloski vremenski ogranicena.
Direktorka Muzeja istorije Jugoslavije Ljiljana Cetinic ocenila je da bi u Nacrtu zakona trebalo precizirati razloge za ukidanje ustanove kulture kako bi se izbegli subjektivnost i politicki uticaj.
“Prolazimo kroz period u kojem je potrebna zastita od politicke samovolje i ideoloske ostrascenosti”, rekla je ona, dodajuci da je potrebno precizirati i uslove za sticanje statusa nacionalnih ustanova kulture.
U javnoj raspravi o Nacrtu zakona o kulturi ucestvovalo je u pet gradova u Srbiji tokom oktobra vise od hiljadu ucesnika, a odrzani su i posebni sastanci s predstavnicima umetnickih udruzenja, asocijacija, reprezentativnih sindikata u kulturi, direktorima ustanova, predstavnicima saveta nacionalnih manjina, umetnicima, kulturnim i naucnim radnicima.

уторак, 06. новембар 2007.

SAOPSTENJE IO ULUS-a POVODOM JAVNOG POZIVA

S A O P Š T E NJ E
Inicijativnog odbora članova ULUS-a

U članu 8 Uredbe o dodeli posebnih priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji predviđeno je da se u roku od 15 dana od stupanja na snagu Urede objavi javni poziv u Službenom glasniku i nekom od dnevnih javnih glasila. Konstatujemo da se Uredom ne predviđa kako će se nadalje vršiti javno pozivanje. Na osnovu jedinog javnog poziva, čiji je rok 12. novembar, stiče se utisak da druge prilike neće ni biti, jer ni Ministarstvo kulture u najavi javnog poziva nije ukazalo na mogućnost ponavljanja konkursa u narednoj godini. Konkurs bi, imajući u vidu tekst Urede, mogao biti trajnog karaktera.

Mnogi problemi s kojima se sada suočavamo, a koji su posledica suviše kratkog roka (12. novembar), mogli su biti izbegnuti.

Smatramo da postavljenim rokom i uslovima država ponižava umetnike kojima je odlučila da dodeli zasluženo priznanje. Nedopustivo je da umetnici u godinama (radi se o penzionerima) idu od šaltera do šaltera tražeći dokumenta koja su lako proverljiva, kao i da sakupljaju dokumentaciju o nagradama i priznanjima koju nisu imali obavezu da čuvaju. Smatramo da se sve ovo moglo rešiti prijavnim listom koji bi bio tretiran kao izjava.

Takođe smatramo da će udruženja, naročito veća, biti onemogućena da obavezu koja proizlazi iz Uredbe, u smislu davanja obrazložene ocene vrednosti umetničkog doprinosa, ispune kvalitetno i u predviđenom roku.

Nedopustiva je i restriktivna odredba kojom je predviđeno da se prijave dostavljaju obavezno napisane na personalnom racunaru.

Zahtevamo da se u najkraćem roku koriguje Javni poziv sa predloženim preciziranjima i izmenama kako bi se izbegle negativne posledice koje će nužno proisteći iz ovako formulisanog akta.

06.11.2007.

Inicijativni odbor članova ULUS-a

недеља, 28. октобар 2007.

SAOPSTENJE ZA JAVNOST


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Inicijativnog odbora članova ULUS-a za izmene i dopune Nacrta Zakona o kulturi sa sastanka sa predstavnicima Ministarstva kulture


Nacrt Zakona o kulturi, već na početku javne diskusije, izazvao je nesporazume. Deo članstva ULUS-a nije zadovoljan učinkom svojih predstavnika u Koordinacionom odboru umetničkih udruženja, jer neka egzistencijalna pitanja likovnih umetnika nisu dobro rešena. Zbog toga je formiran Inicijativni odbor sa zadatkom da javnosti i Vladi ukaže na ključne probleme umetnika.
Reagujući na predlog IO, u Ministarstvu je održan sastanak na kome su predstavnici umetnika upoznali zvaničnike Ministarstva sa razlozima za formiranje IO, posebno ističući da u javnim istupanjima zvanični predstavnici udruženja ne zastupaju autentične interese umetnika.
Razjašnjeni su neki nesporazumi nastali u toku javne debate o Nacrtu. Razmatrana su pitanja vezana za status reprezentativnih umetničkih udruženja, finansiranje rada udruženja, utvrđivanje statusa samostalnog umetnika, plaćanje doprinosa, formiranje Nacionalnog saveta, kao i mnoga druga. Istaknuto je da status reprezentativnog udruženja, i umetnika pojedinačno, mora biti u skladu sa doprinosom koji ova udruženja i umetnici daju ostvarivanju javnog interesa u kulturi. Zahtevano je da reprezentativno udruženje za jednu delatnost može biti samo jedno (nemamo dve fudbalske ili košarkaške reprezentacije).
Predstavnici IO su ponovili zahtev za objedinjenje plaćanja doprinosa za sve kategorije samostalnih umetnika na republičkom nivou i da najniža osnovica nikako ne bi smela da bude ispod nivoa prosečne zarade u Srbiji.
Obaveza Nacionalnog saveta treba da bude predlaganje mera za poboljšanje uslova za rad umetnika, razvoj tržišta i drugih podsticajnih mera iz oblasti stimulativne poreske politike. Članovi IO su insistirali na Nacionalnom savetu kao parlamentarnom telu, koje bi bilo nezavisno i imalo značajniji uticaj na rad Vlade i resornog Ministarstva, a ujedno bi, predlaganjem jednog člana za organe uprave i nadzora ustanova kulture, vršilo funkciju javne kontrole nad ovim institucijama. Predstavnici Ministarstva saglasili su se sa predlozima IO u pogledu preciziranja strukture Nacionalnog saveta i zastupljenosti umetničkih udruženja po grupacijama.
Tročasovna rasprava odvijala se u pozitivnoj atmosferi. Postignuta je načelna saglasnost po mnogim pitanjima. Dogovoreno je da se saradnja nastavi, kako bi se postigao dogovor i oko preostalih nerešenih pitanja.


U Beogradu,
27. oktobra 2007.


Za Inicijativni odbor
Vladimir Ristivojević

SASTANAK U MINISTARSTVU KULTURE

Sastanak u Ministarstvu kulture održan 25.10.2007.


Prisutni: Novica Antić, sekretar Ministarstva, Tatjana Bojić-Jurić i Maja Matija Ristić.

Iz Inicijativnog odbora bili su prisutni: Predrag Kočović, Aleksandra Vasović, Vlada Ristivojević, Mira Denkov, Anica Vučetić i Dragoslav Krnajski.


Sastanak je održan na poziv Ministarstva kulture povodom predloga za izmenu i dopunu Nacrta Zakona o kulturi koje je Ministarstvu uputio Inicijativni odbor članova ULUS-a za izmenu i dopunu Nacrta Zakona o kulturi. Prisutni članovi IO su upoznali predstavnike Ministarstva sa razlozima za formiranje IO, posebno ističući da je uzrok ovakvog vida organizovanja u tome što zvanični predstavnici udruženja u javnim istupanjima ne zastupaju autentične interese umetnika .

Pre početka sastanka od Sekretara Ministarstva je zatraženo da objasni izjave vezane za IO koje su prenete u listu Danas, u okviru javne rasprave koja je održana u Užicu. Sekretar je uputio izvinjenje IO navodeći da je bio doveden u zabludu, te da nije dobro interpretirana njegova izjava i da nedostaje uvodni deo koji je prethodio navedenom.

Na sastanku su razmatrana pitanja vezana za status Reprezentativnih umetničkih udruženja, finansiranje rada udruženja, utvrđivanje statusa samostalnog umetnika, plaćanje doprinosa i preciziranje odredbi koje se odnose na Nacionalni savet. Povodom činjenice da Reprezentativna udruženja nisu uvrštena u Zakon kao subjekat kulture, istaknuto je da je nužno definisati član kojim bi se precizirala funkcija Reprezentativnih udruženja i odredili povereni poslovi koje će ova udruženja obavljati. Istaknuto je da utvrđivanje statusa Reprezentativnog udruženja mora biti povezano sa doprinosom koji ova udruženja daju ostvarivanju javnog interesa u kulturi, koji je uporediv sa doprinosom Ustanova kulture. Ukazano je da je član 70. suvišan u ovom Zakonu, osim ako se ne preimenuje u “Reprezentativna umetnička udruženja”, jer je organizovanje udruženja u oblasti kulture regulisano opštim Zakonom o udruženjima, a Zakon o kulturi bi shodno tome trebalo da se bavi samo Reprezentatvnim udruženjima.

U vezi sa mogućnošću da dva udruženja iz jedne oblasti mogu biti Reprezentativna nije postignuta saglasnost, jer su predstavnici Ministarstva ostali na svom nelogičnom stanovištu da takvo opredeljenje podrazumeva više demokratičnosti. Predstavnici IO su se zalagali za rešenje koje podrazumeva jedno Reprezentativno udruženje za jednu umetničku oblast. U suprotnom, ostaje pitanje zbog čega to ne bi mogla biti i više od dva udruženja.

Povodom pitanja o utvrđivanju statusa samostalnog umetnika i delimičnom oduzimanju ovog javnog ovlašćenja umetničkim udruženjima, istaknuto je da Državna uprava ne sme da ima nikakakav uticaj na utvrđivanje kriterijuma za sticanje statusa koje utvrđuju umetnička udruženja. U odnosu na ovo pitanje, opravdano može biti samo evidentiranje samostalnih umetnika u slučaju kada se za njih preuzima obaveza plaćanja doprinosa. Neophodno je jasno razdvajanje ove dve funkcije, s jedne strane utvrđivanje statusa, što bi trebalo da bude prepušteno umetničkim udruženjima i nezavisno od državnog uplitanja, a s druge plaćanje doprinosa i vođenje evidencije samostalnih umenika za koje je Država preuzela obavezu plaćanja doprinosa. Ukoliko Država ne bi uticala na kriterijume za sticanje statusa samostalnog umetnika postavlja se pitanje zbog čega bi morala imati kontrolu nad sprovođenjem procedure utvrđivanja statusa. Umetnička udruženja imaju kriterijume za sticanje statusa koje samostalni umetnik mora da ispuni da bi stekao i održavao ovaj status. Status samostalnog umetnika se gubi ukoliko umetnik ne ispuni predviđene kriterijume.

Kada je reč o plaćanju doprinosa, evidenciju samostalnih umetnika će voditi onaj ko plaća. Kriterijumi za plaćanje bi bili utvrđeni u saradnji sa Reprezentativnim umetničkim udruženjima. Prema Nacrtu, Ministarstvo kulture je preuzelo obavezu plaćanja za istaknute umetnike, što bi u finansijskom smislu podrazumevalo da je preuzelo plaćanje 35-45% obaveze koju je prethodno vršila lokalna samouprava. Pod uslovom da status istaknutog umetnika zatraže svi koji ispunjavaju uslove, broj istaknutih umetnika (trenutno ih je 120) bi bio najmanje dva puta veći. Predstavnici IO su ponovili zahtev za objedinjavanje plaćanja doprinosa za sve kategorije samostalnih umetnika na republičkom nivou.

Povodom predviđene obaveze lokalne samouprave i ostavljene mogućnosti da se pored najniže osnovice izvrši uplata i uvećane osnovice (što, u najkraćem roku, mora biti jedinstveno uređeno Zakonom o doprinosima a ne, kao do sada, prepušteno samovolji gradova i opština), istaknuto je da Ministarstvo treba jasno da definiše svoj stav u pogledu osnovice koja ne bi smela da bude niža od prosečne zarade u Srbiji. Predstavnici Ministarstva kulture su isticali da će finansijske obaveze koje proizlaze iz novih rešenja u Nacrtu zakona zavisiti od toga koliko su prihvatljive za Ministatarstvo finansija kao ključnog u preraspodeli budžeta. Ukazivanje predstavnika IO na približan ukupan iznos koji bi bio izdvojen za finansiranje doprinosa za sve samostalne umetnike, a radi se o sumi koja je i za naš budžet gotovo zanemarljiva, nije imalo uticaja na stav predstavnika Ministarstva.

U raspravi povodom predloga vezanih za Nacionalni savet, istaknut je značaj ovog tela za predlaganje mera koje imaju za cilj između ostalog i poboljšanje uslova za rad umetnika, razvoj tržišta i drugi niz podsticajnih mera iz oblasti stimulativne poreske politike, predstavnici IO su insistirali na Nacionalnom savetu kao parlamentarnom telu, koje bi bilo nezavisno i imalo značajan uticaj na rad Vlade i Resornog Ministarstva. Usvojeni su predlozi IO u pogledu preciziranja strukture Nacionalnog saveta i zastupljenosti najmanje četiri predstavnika Reprezentativnih umetničkih udruženja po grupacijama. Saopšteno nam je da će ukupan broj članova Saveta verovatno biti uvećan (do 25 članova). O ulozi Nacionalnog saveta pri izboru predstavnika za organe i tela ustanova kulture, prihvaćen je predlog da Nacionalni savet predlaže jednog člana u nadzorne odbore, ali je odbijen istovetan predlog za upravne odbore.

U pogledu evidencije članova, tj. umetnika, postignuta je saglasnost da se član 73. izmeni u smislu da udruženja vode evidenciju članova, a ne svih umetnika, a predstavnicima Ministarstva kulture je objašnjena procedura u pogledu mogućnosti utvrđivanja statusa i za umetnike koji nisu članovi Umetničkih udruženja.

Na kraju, treba naglasiti da je tokom tročasovne rasprave postignuta načelna saglasnost i po mnogim drugim pitanjima . Dogovoreno je da se u vezi sa odredbama koje su usaglašene pripremi predlog njihovog sadržaja i da se elektronskom poštom upute Ministarstvu kulture .

Pitanje koje ostaje naglašeno i posle ovih razgovora vezano je za dilemu, na kom nivou se donose odluke u Ministarstvu, kojom će se procedurom odrediti konačna opredeljenja u vezi sa ponuđenim Nacrtaom i hoće li se definisati konkretna radna grupa za ova pitanja ili će i dalje sve biti iza udobne fasade administrativnog aparata gde neko nije konkretno odgovoran za budući zakonski projekat koji će dugoročno odrediti delatnost kulture.


Postignuto

Nacionalni savet treba da ima precizno definisanu strukturu u Zakonu.
Reprezentativna umetnička udruženja treba da budu zastupljena sa četiri predstavnika po grupacijama
Nacionalni savet određuje člana u nadzorne odbore ustanova kulture
Reprezentativna umetnička udruženja će posebnim članom biti jasno definisan subjekat u Zakonu
Udruženja vode evidenciju članova


Nije još postignuto

Nacionalni savet koji bira parlament
Objedinjeno plaćanje doprinosa sa nivoa Republike sa prosečnom zaradom kao najnižom osnovicom
Utvrđivanje statusa i evidencija sa pozicije Reprezentativnih umetničkih udruženja
Izbor jednog člana u upravnim odborima javnih ustanova kulture na predlog Nacionalnog saveta za kulturu
Da samo jedno umetničko udruženje može biti Reprezentativno
Finansiranje rada Reprezentativnih umetničkih udruženja a ne samo dela materijalnih troškova


Inicijativni odbor članova ULUS-a za izmene i dopune Nacrta zakona o kulturi

среда, 17. октобар 2007.

PRILOG IV

Predlozi i primedbe Koordinacionog odbora i šta u njima nije dobro

/ Komentari su na početku, napisani kurzivom, crveno, zatim slede orijentacioni izvodi
(originalni tekst je u Prilogu 2) iz primedbi na Nacrt koje je KO dostavio Ministarstvu /
(numeracija članova je usklađena sa Nacrtom)

1. Pogrešna odrednica. Može se reći „obezbeđivanje uslova...“ U članu 4. dodati tačku 15. koja glasi: „podsticanje samostalnog umetničkog stvaralaštva“


2. „Digitalno stvaralaštvo i multimedija“ suvišni su u podeli delatnosti.
član 6. promeniti opis [...] delatnosti [...]

3. Izostavljeni su doprinosi samostalnih umetnika kao i opšti interes i njihovo finan­siranje iz budžeta. U članu 8. u tački 5.) dodati na kraju teksta „i rada umetničkih udruženja.“

4. Zaboravljen je predlog KO iz 2005. Nacionalni savet u Prilogu 1) U članu 20. u stavu 2. posle reči „Vlada“ dodati reč „ravnomerno“.

5. Izostavljene primedbe na strukturu i postupak izbora Nacionalnog saveta. U članu 25. radne grupe, u stavu 2. brisati reči „može da.“[...]

6. U članu 31. dodati novi stav 3. koji glasi: Ministarstvvo, Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave su obavezne da objavljuju izveštaj o ostvarivanju godišnjeg kulturnog programa sa iznosima utrošenih sredstava“[...]

7. Deo zakona koji započinje članom 70. treba da nosi naslov „Reprezentativna umet­nička udruženja“. U članu 70. u stavu 1. posle reči „umetnička udruženja“ dodati reči „kao organizacije od javnog interesa.“ [...]

8. Umesto da se potraži tumačenje i ospori na ovaj način formulisan član, vrši se precizna dopuna. Ovim članom se omogućuje da dva udruženja iz iste oblasti budu Reprezentativna / član 71.

9. Ne ukazuje se na neodrživost ove formulacije u celini, kojom se udruženjima ukida ovlašćenje, a utvrđivanje statusa istaknutog umetnika nije ni pomenuto. U članu 72. brišu se reči posebnim pravilnikom u saradnji sa[...] a dodaju reči “umetničkog udruženja“. [...]

10. Traži se ono što član ne reguliše – član73

11. Umetničke delatnosti iz starog zakona moraju biti korigovane. Nakon člana 74. dodaje se novi član 74a[...]

12. Nelogičan zahtev ako nije osporen član 72. U članu 75. menja se tekst tačke 2.) koji glasi: „ako ima uverenje o svojstvu samostalnog umetnika izdato od repre­zentativnog udruženja[...]

13. Ono što nije rešeno u opštim ne može se rešiti u posebnim članovima. U članu 76. u stavu 3. na kraju teksta dodati reči: “na osnovu posebnog pravilnika koji se donosi u saradnji sa umetničkin udruženjima.“

14. U članu 77. u stavu 5. na kraju teksta dodaju se reči: „a imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije“.


15. Nelogično ako se ne ospori prethodno i usaglasi novi koncept koji menja i potonje. Umesto članu 80. u kojem predlažemo više ispravki i dopuna, predlažemo novi tekst koji glasi: [...]

16. Isto kao prethodno U članu 81.

17. Mora se brisati kraj rečenice člana 82. “[...]pod uslovima i u postupku koje uređuje jedinica lokalne samouprave.“

18. U članu 83. posle reči „organizatorske poslove“ dodati reči: „stručno, naučno, konsekutivno prevođenje, kao i stručne poslove saradnje u obla­stima kulturnih delatnosti iz člana 5. ovog zakona.“ – Ovi dopunjeni stručni poslovi u kulturnim delatnostima navedeni su iz važećeg Zakona o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture (čl. 2. stav 2) .

19. U članu 86. posle reči „Samostalni umetnik“ dodaje se reč „koji“, brišu se reči: „stiče status preduzetnika ako“, a na kraju teksta dodaju se reči „stiču status preduzetnika.“

20. Posle člana 86. dodaje se novi nadnaslov i novi član: „Druge samostalne delatnosti u oblasti kulture.

21. U članu 88. u stavu 3. na kraju teksta dodati reči: „po prethodno pribavljenom mišljenju Saveta“.

22.U obzir dolaze samo Reprezentativna, a ne kao u predlogu KO. U članu 94. u stavu 1. posle reči „ustanova kulture“ ubaciti reči „umetnička udruženja”.[...]

23. U članu 97. dodati novi stav 2. koji glasi: „Fondove mogu osnivati i druga pravna i fizička.” [...]

24. Nadležnost Nacionalnog saveta. U članu 103. dodaje se novi stav 2.: „Izvori sredstava su: [...]

25. Nadležnost Nacionalnog saveta. Posle člana 104. dodato je novo poglavlje koje glasi: Poreske i finansijske olakšice u kulturi [...]
„Član 120 a
Udruženja iz člana 3 Zakona o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture (Sl. Glasnik RS 39/93 i 42/98) nastavljaju da rade kao reprezentativna udruženja u skladu sa članovima 69. i 70 ovog zakona.“
Sada važećim zakonom pomenuta udruženja utvrđuju svojstvo lica koja obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, te zbog decenijskog kontinuiteta treba da nastave rad ispunjavajući uslove iz članova 69. i 70. ovog Nacrta.

26. Predlažemo da se u Prelaznim i završnim odredbama unese član kojim bi se utvrdilo za koje kulturne delatnosti treba da se donesu posebni zakoni.

Inicijativni odbor članova ULUS-a za izmenu i dopunu Nacrta Zakona o kulturi


UREDBA O DODELI NACIONALNIH PENZIJA ISTAKNUTIM UMETNICIMA

UREDBA O DODELI NACIONALNIH PENZIJA ISTAKNUTIM UMETNICIMA
("Sl. glasnik RS", br. 79/2006)
Član 1
Ovom uredbom uređuje se dodela nacionalnih penzija istaknutim umetnicima za poseban doprinos kulturi u Republici Srbiji.
Član 2
Pravo na nacionalnu penziju može steći umetnik koji ispunjava sledeće opšte uslove:
1) da je stekao status korisnika penzije kod nadležnog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje;
2) da se poslednjih 20 godina radnog veka bavio umetničkom delatnošću;
3) da nije vlasnik, odnosno suvlasnik privrednog društva, odnosno preduzetnik.
Član 3
Pravo na nacionalnu penziju stiče se prema sledećim kriterijumima:
1) kontinuitet u obavljanju umetničke delatnosti, kao osnovne i pretežne, tokom poslednjih 20 godina radnog veka;
2) umetnički doprinos kulturi Republike Srbije i dostupnost umetničkih ostvarenja na širem području Republike Srbije;
3) nagrade i priznanja (međunarodne, republičke, gradske, stručne);
4) stručne kritike i prikazi objavljeni u relevantnim medijima.


Član 4
Ispunjenost uslova i kriterijuma iz čl. 2. i 3. ove uredbe utvrđuje komisija koju obrazuje i čije članove imenuje Vlada.
Komisija ima devet članova, koje predlaže Ministarstvo kulture, i to: četiri člana iz reda istaknutih, aktivnih umetnika iz različitih oblasti (književnost i književno prevodilaštvo; scensko-muzička delatnost; likovna i primenjena umetnost i dizajn; filmsko i televizijsko stvaralaštvo), a pet članova na predlog koordinacionog odbora umetničkih udruženja iz različitih oblasti.
Član 5
Komisija donosi pravilnik o sticanju prava na nacionalnu penziju. Pravilnikom se bliže uređuju kriterijumi za dodelu nacionalnih penzija i način njihovog bodovanja, vrednovanje kvantiteta i kvaliteta ostvarenih dela, utvrđuju nagrade u oblasti kulture koje se vrednuju i način njihovog bodovanja, vrednovanje doprinosa kulturi u vremenskom trajanju i uređuju druga pitanja bitna za utvrđivanje ovog prava.
Saglasnost na pravilnik daje Ministarstvo kulture.
Član 6
Komisija utvrđuje predlog korisnika nacionalnih penzija iz reda umetnika koje predlože umetnička udruženja, ustanove kulture, pravna lica i pojedinci.
Prilikom utvrđivanja predloga, komisija obavezno pribavlja mišljenje umetničkog udruženja iz oblasti u okviru koje umetničku delatnost obavlja kandidat za korisnika nacionalne penzije.
Na osnovu predloga komisije, Ministarstvo kulture predlaže Vladi akt o dodeli nacionalnih penzija.
Vlada donosi rešenje o dodeli nacionalnih penzija istaknutim umetnicima.
Član 7
Nacionalna penzija dodeljuje se i isplaćuje istaknutom umetniku u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja, u iznosu razlike između pripadajućeg iznosa mesečne penzije, u skladu sa propisima o obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju, i iznosa petostruke prosečne neto zarade u Republici Srbiji za mesec decembar prethodne godine, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike.
Nacionalna penzija isplaćuje se počev od prvog narednog meseca od meseca u kome je doneto rešenje iz člana 6. stav 4. ove uredbe.
Nacionalna penzija isplaćuje se preko ministarstva nadležnog za finansije, a na osnovu podataka koje dostavlja nadležni fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Član 8
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

PRILOG II

KOORDINACIONI ODBOR UMETNIČKIH UDRUŽENJE SRBIJE

Broj: 936/1
20.09.2007.
MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE
Gospodin Vojislav Brajović, ministar
Beograd, Vlajkovićeva 3

Poštovani gospodine ministre,
Koordinacioni odbor umetničkih udruženja Srbije u sastavu / Savez dramskih umetnika Srbije (SDUS), Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna Srbije (ULUPUDS), Udruženje muzičkih umetnika Srbije (UMUS), Udruženje filmskih umetnika Srbije (UFUS), Udruženje književnih prevodilaca Srbije (UKPS), Udruženje kompozitora Srbije (UKS), Udruženje baletskih umetnika Sbije (UBUS), Udružewnje orkestarskih umetnika Srbije (UOUS), Udruženje književnika Srbije (UKS), Udruženje filmskih glumaca Srbije (UFGS), Udruženje dramskih pisaca Srbije (UDPS), Savez estradno muzičkih umetnika Srbije (SEMUS), na sednicama održanim 18. i 19.09.2007. razmatrao je radnu verziju Nacrta Zakona o kulturi.
Polazeći od peticije koju je potpisalo 15.000 umetnika i građana za hitno donošenje „krovnog“ – osnovnog zakona o kulturi i rešavanja socijalnog osiguranja samostalnih umetnika na sistemski način putem tog zakona, kao i ranije dostavljenih Nacrta Zakona o ostvarivanju javnog interesa u kulturi i primedaba ovog Koordinacionog odbora na taj tekst, kao i uporedno-pravne analize zakonskih rešenja u oblasti kulture i umetnosti koji je sačinio Institut za uporedno pravo, Koordinacioni odbor umetničkih udruženja Srbije ocenjuje da je najnovija radna verzija Nacrta Zakona o kulturi dobra osnova za donošenje ovog sistemskog zakona za sve subjekte u kulturi i umetnosti.
Mišljenja smo da ovaj tekst radne verzije Nacrta Zakona o kulturi treba dopuniti ili u nekim segmentima izmeniti, posebno u vezi sa položajem samostalnih umetnika i umetnilkih udruženja, pa predlažemo da u tekst ugradite sledeće

Predloge i primedbe

U članu 3. dodati tačku 15. koja glasi: „podsticanje samostalnog umetničkog stvaralaštva“
U članu 5. promeniti opis kod sledećih delatnosti:
2.) knjige i književne delatnosti
3.) muzičke delatnosti
4.) likovne delatnosti, primenjene likovne delatnosti, dizajn i arhitektura

(ostale pobrojane delatnosti ostaju u tekstu)
U članu 7. u tački 5.) dodati na kraju teksta „ i rada umetničkih udruženja.“
Na ovaj način bi se obezbedilo delimično finansiranje umetničkih udruženja, a posebno u vezi sa poverenim poslovima koji im se daju ovim Zakonom i sprovođenjem drugih zakona na zaštiti prava umetnika.
U članu 19. u stavu 2. posle reči „Vlada“ dodati reč „ravnomerno“.
U članu 24. u stavu 2. brtisati reči „može da“.
Ovom izmenom obavezno se obrazuju radne grupe kao stručno-savetodavna tela u Ministarstvu, jer smatramo da je neophodno da ova tela permanentno postoje.

U članu 30. dodati novi stav 3. koji glasi: „Ministarstvo,Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave su obavezne da objavljuju izveštaj o ostvarivanju godišnjeg kulturnog programa sa iznosima utrošenih sredstava.“
Na ovaj način obezbeđuje se neophodna javnost rada u vezi sa donošenjem i realizacijom godišnjih kulturnih programa.


U članu 69. u stavu 1. posle reči „umetnička udruženja“ dodati reči „kao organizacije od javnog interesa“


Sadašnja umetnička udruženja su društvene organizacije po važećem zakonu i vrše javna ovlašćenja po Zakonu o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture, te ih treba tretirati i u Zakonu o kulturi kao organizacije od javnog interesa kao što se to predlaže u novom predlogu Zakona o udruženjima, tim pre što im se i po predloženom
Zakonu o kulturi poveravaju poslovi-ovlašćenja.
U tački 5. istog stava posle reći „sticanje svojstva“ dodati reči „samostalnog i“.
U istom stavu dodaju se nove tačke 8) i 9) koje glase:
* “ 8) ostvarivanja boljih uslova za rad umetnika,
* „ 9) stručnog i profesionalnog usavršavanja umetnika“.

8. U članu 70. u stavu 2. na kraju teksta dodati reči: „po pribavljnom mišljenju Saveta.“
U stavu 3. istog člana nije precizirano šta je sa pokrajinskim udruženjima, odnosno da li će i u AP biti najviše dva reprezentativana udruženja.
U stavu 4. nakon reči „kulturne delatnosti“ dodati reči „odnosno grane delatnosti“.
U stavu 5. na kraju teksta dodati reči „posebnim pravilnikom u saradnji sa umetničkim udruženjima Autonomne pokrajine.“
U stavu 6. na kraju teksta doadti reči “posebnim pravilnikom u saradnji sa republičkim umetničkim udruženjima „.
Mišljenja smo da kriterijum i postupak utvrđivanja reprezentativnog udruženja treba utvrditi
posebnim pravilnikom kako bi se obezbedio uticaj struičnosti umetničkih udruženja na
utvrđivanje tih kriterijuma.

9. U članu 71. brišu se reći “ ili drugog umetničkog udruženja u istoj oblasti“, a dodaju reči
„umetničkog udruženja“.
Ovom ispravkom obuhvataju se i imetnici članovi drugog umetničkog udruženja i umetnici
koji nisu članovi nijednog umetničkog udruženja.

10. U članu 72. stav 3 na kraju teksta dodati reči: „o čemu udruženje izdaje uverenje ili potvrdu.“
Ovim se omogućava udruženjima da izdaju uverenja ili potvrde o upisu u Evidenciju radi ostvarivanja prava umetnika na socijalno osiguranje kod nadležnih fondova i poreskih organa, carine, viza i drugo, što je i do sada bila zakonska obaveza.

11. Nakon člana 73. dodaje se novi član 73a koji glasi:
Član 73 a
„Umetničkom delatnošču, u smislu ovog zakona, smatra se književna i književno-prevodilačka, filmska, dramka, scrnsko-muzička, muzička, likovna, primenjena likovna, dizajnerska i uumetničkofotografska delatnost.“
Ovom odredbom iz sadašnjeg člana 2. Zakona o samostalnom obaljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture difinišu se umetničke delatnosti u kojima umetnici obavljaju navedene umetničke delatnosti, kako u praksi ne bi bilo nesporazuma i arbitrarnosti.

12. U članu 74. menja se tekst tačke 2.) koji glasi: „ako ima uverenje o svojstvu samostalnog umetnika izdato od reprezentativnog udruženja u smislu člana 72. ovog zakopna.“

13. U članu 75. u stavu 3. na kraju teksta dodati reči: “na osnovu posebnog pravilnika koji se donosi u saradnji sa umetničkin udruženjima.“

14. U članu 76. u stavu 5. na kraju teksta dodaju se reči: „a imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije“.

15. Umesto članu 79. u kojem predlažemo više ispravki i dopuna, predlažemo novi tekst koji glasi:
Član 79.
Samostalnom umetniku sa statusom istaknutog umetnika, odnosnoi samostalnom umetniku koji mu je dodeljen od strane reprezentativnog umetničkog udruženja za teritoriju Republike Srbije se, na lični zahtev iz republičkog budžeta, odnosno iz budžeta jedinice lokalne samouprave, vrši se redovna uplata doprinosa za obavezno penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, ako ispunjava sledeće uslove:
1) da je državljanin Republike Srbije
2) da je priznat od reprezentativnog umetničkog udruženja za teritoriju Republike Srbije kao samostalni istaknuti, odnosno samostalni umetnik
3) da mu prihodi ne obezbeđuju normalne uslove za rad.
Utvrđivanje ispunjenosti uslova iz stava 1. tačka 3) ovog člana vrši se na početku svake godine.
Postupak sticanja prava isplate doprinosa bliže uređuje ministar u skladu sa posebnim pravilnikom koji se donosi u saradnji sa reprezentativnim umetničkim udruženjima na teritoriji Republike Srbije“.
Predloženom izmenom da se posebnim pravilnikom donosu bliži kriterijumi za sticanje prava za plaćeni doprinos samostalnih istaknutih i samostalnih umetnika na nivou Republike Srbije (kao i promenom člana 81), utvrdila bi se jedinstvenost kriterijuma, što je neophodno zbog dosadašnje prakse da su svoje kriterijume i uslove putem odluka donosile samo neke opštine i Grad Beograd i to na različit način, te bi se ujednačilo na ravnopravan način ostvarivanje ovog prava.
Našim predlogom se omogućava da na osnovu kriterijuma posebna komisija, na osnovu posebnog pravilnika, utvrdi pravo samostalnim umetnicima koji ispunjavaju uslove iz pravilnika da im doprinose plati jedinica lokalne samouprave po njihovom prebivalištu, a za samostalne istaknute umetnike iz budžeta Republike Srbije.

16. U članu 80. u stavu 1. posle reči „istaknutog umetnika“ dodati reči „odnosno samostalnog umetnika“, a posle reči „pokrajinskog budžeta“ dodati reči „odnosno budžeta jedinice lokalne samouprave u Pokrajini“.
U stavu 3. istog člana na kraju teksta dodati reči: „u skladu sa pravilnikom koji se donosi u saradnji sa reprezentativnim umetničkim udruženjima“.

17. Zbog promenjenog člana 79. u koji su unete i deo odredbi iz člana 81. Nacrta predlažemo novi tekst ovog člana:
„Povoljniji uslovi
Član 81.
Samostalnom umetniku kome je pravo na plaćene doprinose za obavezno socijalno osiguranje utvrđeno na osnovu pravilnika u smislu člana 79. ovog zakona, obezbešuje se uplata doprinosa za obavezno penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje ili povoljniji uslovi za plaćanje doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje u vidu ućešća tog doprinosa, kao i uvećane osnovice ili određene naknade iz budžetskih sredstava jedinice lokalne samouprave, odnosno iz budžeta Republike Srbije, pod uslovima i u postupku koje uređuje jedinica lokalne samouprave.“
18. U članu 82. posle reči „organizatorske poslove“ dodati reči: „stručno, naučno, simultano i
konsekutivno prevođenje, kao i stručne poslove saradnje u oblastima kulturnih delatnosti iz člana 5. ovog zakona.“
Ovi dopunjeni stručni poslovi u kulturnim delatnostima navedeni su iz važećeg Zakona o
samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture (čl. 2. stav 2)

19. U članu 85. posle reči „Samostalni umetnik“ dodaje se reč „koji“, brišu se reči: „stiče status
preduzetnika ako“,
a na kraju teksta dodaju se reči „stiču status preduzetnika.“

20. Posle člana 85. dodaje se novi nadnaslov i novi član:
„Druge samostalne delatnosti u oblasti kulture
„Član 85 a
Pod drugim samostalnim delatnostima u oblasti kulture smatra se izvođenje estradno-
muzičkih programa i poslovi saradnika u tim delatnostima.
Lica koja obavljaju delatnosti iz stava 1. ovog člana mogu se udruživati u svoja udruženja u smislu odredaba ovog zakona.
Reprezentativna udruženja iz stava 2. ovog člana utvrđuju svojstvo lica koja obavljaju
delatnosti iz stava 1. ovog člana i vode njihovu evidenciju i utvrđuju kriterijume i način upisa u evidenciju i o tome izdaju uverenja ili potvrde“.
Zakonom o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture koji se novim
Zakonom o kulturi ukida, utvrđivanje svojstva lica koja obavljaju drugu delatnost u oblasti kulture
vrši Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije i Udruženje radnika estradne delatnosti Srbije (član
3. tačke 9. i 10. važećeg zakona), te preko 5.000 ovih lica po tom osnovu obavljaju ovu delatnost i socijalno je osigurano i iz svojih honorara plaćaju samo doprinose za svoje socijalno osiguranje, kao i odgovarajuće poreze, te ih treba uneti u novi zakon zbog kontinuiteta ostvarivanja njihovih zakonskih prava.
21.U članu 87. u stavu 3. na kraju teksta dodati reči: „po prethodno pribavljenom mišljenju
Saveta“.

22. U članu 93. u stavu 1. posle reči „ustanova kulture“ ubaciti reči „umetničkih udruženja“.
Umetnička udruženja vrše zakonska javna ovlašćenja na utvrđivanju svojstva umetnika, a novim
zakonom im se daju i novi povereni poslovi, a posebno reprezentativnim umetničkim udruženjima,
te i po tom osnovu imaju povećane materijalne troškove.

23. U članu 96. dodati novi stav 2. koji glasi: „Fondove mogu osnivati i druga pravna i fizička lica“.
Ovim se omogućava da umetnička udruženja i druge institucije u kulturi i umetnici mogu osnivati
Fondove, što u pojedinim udruženjima već funkcioniše.

24. U članu 102. dodaje se novi stav 2. : „Izvori sredstava su: procenat od državne lutrije i
igara na sreču, procenat od javnih priredbi, prihodi od donatora, sponzora, pokloni,
zaveštanja, naknade od autorskih prava i drugo. „


25. Posle člana 103. dodaje se novo poglavlje koje glasi:
„V a Poreske i finasijske olakšice u kulturi
Član 103 a.
Radi ostvarivanja javnog interesa u kulturi posebno se stimulišu donatorstvo,
sponzorstvo i drugi oblici finansijske podrške pojedinim kulturnim projektima,
kulturniom manifestacijama, kao i nagrađivanja lica angađovanih u kulturi koja
obavljaju kulturnu delatnost.
Prilikom izrade godišnjeg budžeta Republike Srbije, utvrdiće se stope i visine poreskih i drugih poreskih olakšica za lica koja imaju status donatora ili sponzora u kulturi, a po predlogu Ministarstva kulture, po prethodno pribavljanju mišljenja Nacionalnog saveta za kulturu.“
(ove odredbe su bile definisane u ranijem Nacrtu Zakona).
24. Posle člana 119. dodaje se novi član 119 a.:
„Član 119 a
Udruženja iz člana 3 Zakona o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture (Sl. Glasnik RS 39/93 i 42/98) nastavljaju da rade kao reprezentativna udruženja u skladu sa članovima 69. i 70 ovog zakona.“

Sada važećim zakonom pomenuta udruženja utvrđuju svojstvo lica koja obavljaju
umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, te zbog decenijskog kontinuiteta treba da
nastave rad ispunjavajući uslove iz članova 69. i 70. ovog Nacrta.

26. Predlažemo da se u Prelaznim i završnim odredbama unese član kojim bi se utvrdilo
za koje kulturne delatnosti treba da se donesu posebni zakoni.


Molimo Vas da naše predloge i primedbe pažljivo razmotrite i unesete u konačni tekst Nacrta Zakona o kulturi, a spremni smo da bliže obraložimo gore navedene predloge i primedbe kod končnog utvrđivanja teksta.
Molimo, takođe, da nam tekst Nacrta Zakona o kulturi blagovremeno dostavite radi organizovanja javne rasprave u našim udruženjima.

S poštovanjem,

Za KOO UMETNIČKIH UDRUŽENJA SRBIJE
Ljiljana Đurić, predsedavajuća, s. r.

PRILOG I

Дефиниције основних термина

Појам уметника У смислу овог закона, уметник је физичко лице које ствара или изводи дела из области уметничког стваралаштва независно од образовања, правног статуса, регистрације, држављанства или другог вида припадности .
Појам самосталног уметника Самостални уметник је уметник који обавља делатност из члана 56. став 1 овог закона у виду занимања, а који је уписан у евиденцију самосталних уметннка.

I

4. Национални савет за културу
Образовање
Скупштина Републике Србије, на предлог Владе, образује Национални савет за културу као независан орган који усмерава националну стратегију развоја културе, као стручно тело које пружа сталну стручну подршку Министарству културе у очувању, развоју и ширењу културе, и које доноси одређене одлуке из своје надлженсоти везане за очување, развој и ширење културе.
Састав и начин избора
Национални савет за културу састоји се од 17 чланова, угледних и афирмисаних стручних и научних радника и стваралаца у култури.
Чланове Националног савета за културу предлаже Влада а именује Скупштина РС. Чланови Националног савета су угледни културни посленици из свих домена културних делатности, из најзначајнијих националних установа културе, из професионалних и уметничких удружења, као и владини представници из различитих министарстава која су на одређен начин укључена у културне делатности Републике Србије.
Мандат чланова Савета траје четири године .Половина чланова Националног савета за културу именују се на период од четири године, а половна на период од две године.
Чланови Савета за културу бирају председника из својих редова.
Савет има следећу структуру :
1Министарство културе
2Министарство просвете и спорта.
3Министарство трговине и туризма.
4Министарство за мањине.
5 Министарсво науке и заштите животне средине
6 Представник верских заједница
7 Конференција градова
8 Установе културе
9 Установе културе
10 Установе културе
11 Установе кулtuре
12 Установе културе
13 Установе кулуре
14 Уметничка удружења
15 Уметничка удружења
16 Уметничка удружења
17 Уметничка удружења
Уметничких удружења / на предлог Заједнице уметничких удружења /
Овлашћени предлагачи делегирају дупло више представника од броја који се бира .

Послови и задаци
Национални савет за културу:
1) прати и оцењује стање у култури у Републици,
2) даје предлоге за развој и унапређење културних делатности,
3) учествује у креирању културне политике,
4) учествује у изради предлога дугорочне стратегије развоја културе и у изради краткорочних програма развоја,
5) израђује годишњу процену успешности реализације програма културног развоја,
6) разматра нацрте закона и других прописа у области културе, као и предлоге других закона и прописа који се тичу културе и о њима даје мишљење,
7) доноси одлуке из домена своје надлежности за одређена значајна питања очувања, развоја и ширења културе,
7) даје сугестије и предлоге за уређење других питања у области културе.
Влада и надлежни органи скупштине расправљају о мишљењима, иницијативама и предлозима Националног савета и достављају своје мишљење Савету у року од 30 дана.
Национални савет за културу јавно износи ставове и мишљења када одређена активност у области културе нарушава добре обичаје и морал, заговара насиље, шунд, порнографију, расну, полну, религиозну или националну нетрпељивост.
Национални савет за културу брине се о очувању, развоју и ширењу високих квалитета културних делатности.
Организација и начин рада
Влада гарантује административну и техничку подршку, као и средства за рад Националног савета.
Савет за културу доноси пословник о свом раду.
Извештај о раду
Савет за културу подноси Влади извештај о раду најмање једном годишње.
6. Стручни савети за културу
Министарство образује експертске групе и стручне савете као стручно-саветодавна тела за различита подручја културних делатности: истраживање, заштита и промоција културне баштине; књижевност и преводилаштво; библиотекарство и издаваштво; музика (стваралаштво, продукција, интерпретација); сценске делатности; филм и кинематографија; ликовне и визуелне уметности и архитектура; медијска култура и дигитално стваралаштво; музеологија и архивистика; научно - истраживачке делатности у култури, и друге делатности.
Састав, задатке и начин рада експертске групе, односно стручног савета, утврђује Министарство актом о њиховом образовању.
Стручни савети су саветодавна тела Министарства културе.
Стручни савети састоје се од седам чланова, угледних и признатих стручњака из својих области.
Стручне савете именује Министар културе на рок од четири године.
Стручни савети одржавају седнице најмање једном месечно.
Институционалну, финансијску и логистичку подршку стручним саветима пружа Министарство културе.
Стручни савети прате развој појединих области у складу са краткорочним и дугорочним програмима развоја културе. Они дају предлоге за унапређење реализације програма, врше надзор и евалуацију реализације пројеката и програма.


II

Статус уметничког удружења од јавног интереса


Уметничко удружење може стећи статус удружења од јавног интереса одлуком министра на предлог Стучне комисије у складу са правилником који доноси министарство .
Статус удружења од јавног интереса се додељује на пет година .
Удружење од јавног интереса може конкурисати за средства за редовне месечне дотације за рад удружења током трајања петогодишњег статуса у складу са правилником за утврђивање висине месечних дотација .
Министарство води евиденцију удружења од јавног интереса . .

ПРАВИЛНИК

Уметничка дружења od јавног интереса

Уметници се могу удруживати у своја професионална удружења у складу са овим законом , ради:
1) обављања уметничког стваралаштва односно културне делатности,
2) професионалног удруживања, посебно ради заштите ауторских односно сродних права .
3) утврђивања критеријума за стицање својства самосталног уметника ,
4) вођење евиденције лица за које су утврдили да се баве уметничком или другом делатношћу у области културе ,
5) бављења стручннм питањима на одређеним подручјима културе,
6) додељивања награда и признања ,
7) вршења дугих послова и овлашћења утврђених законом .

Заједнице уметничких удружења од јавног интереса

Уметничка удружења од јавног интереса удружују се у Заједницу уметничких удружења од јавног интереса на основу споразума као оснивачког акта са статусом правног лица .
Статутом заједнице из претходних ставова утврђују се њена делатност и задаци , органи и њихов састав , надлежности и начин одлучивања у заједници , као начин и услови пријема нових удруњжења , као и друга питања од значаја за рад заједнице .
Заједнице се уписују у регистар код Министарства културе .





Стицање статуса уметничког удружења од јавног интереса


Уметничко удружење из тачке 1. и 2. може да стекне статус удружења од јавног интереса ако испуњава следеће услове :
1) Да активности удружења превазилазе личне интересе његових чланова и претежно и непосредно следе јавне интересе на пољу рада удружења ,да је удружење отворено за учлањење .
2) Да удружење има одговарајућу организацију и да по упису у регистар удружења, по Закону о удруживању грађана, најмање дванаест месеци обавља своје активности . / пет година /
3) Да се имовина удружења употребљава искључиво за остваривање статутом предвиђених циљева. Статут удружења одређује титулара који стиче имовину у случају престанка рада удружења.
4) Да удружење најмање једанпут годишње извештај о свом раду и о начину стицања и коришћења средстава објави у средствима јавног информисања и истакне на огласној табли у пословним просторијама удружења као и да тај извештај достави органу из члана 2 . став 1 .овог закона .
5 ) Да Статут удружења одређује титулара који стиче имовину у случају престанка рада удружења.

Остваривање права

На захтев уметничког удружења Министарство културе утврђује да ли су циљеви и активности удружења у складу са критеријумима за стицанје статуса удрућења од јавног интереса .
Удружење уз образложени захтев подноси министарству копију решења о упису у регистар који се води на основу Закона о удруживању грађана, копију статута и извештај о раду у претходној години . / претходних пет година /
У поступку утврђивања статуса удружења од јавног интереса прибавља се писмено мишљење стручног савета , именованог од стране Министра културе . .Чланови стручног савета именују се на пет година , из реда истакнутих стручњака и представника постојећих удружења од јавног интереса у области културе .
Решење по захтеву из става 1. овог члана министарство доноси е у року од петнаест дана од дана пријема уредног захтева .
Против решења Министарства културе може се изјавити жалба Влади Републике Србије, у року року од петнаест дана од дана достављања решења .

Ревизија статуса

Удружење од јавног интереса пријављује Министарству културе сваку промену података од значаја за статус удружења од јавног интереса.
Испуњавање услова за одржавање статуса удружења од јавног интереса Министарство културе проверава сваке пете године .
Решење о стицању статуса удружења од јавног интереса укида се ако се утврди да је удружење престало да испуњава услове из члана 1 . став 2. овог закона или ако обавља активност у супротности са законом и статутом .
Пре доношења одлуке да је удружење престало да испуњава прописане услове или обавља активности супротно закону и статуту Министарство ће писмено указати конкретном удружењу на утврђене неправилности и оставити му рок да испуни прописане услове ,осим у случају грубог кршења услова одређених овим законом за стицање статуса удружења од јавног интереса .
Против решења о укидању статуса удружења од јавног интереса може се изјавити жалба Влади Републике Србије , у року од петнаест дана од дана достављања решења .

Прелазна одредба

Уметничка удружења у области културе из из члана 3 . Закона о самосталном обављању уметничке и друге делатности у области културе( Сл . гл. 39/93 и 42 / 98.) настављају са радом као удружења од јавног интереса , и усагласиће своју организацију и општа акта у складу са овим законом у року од шест месеци од дана доношења подзаконског акта .

Остваривање права самосталних уметника на плаћање доприноса за социјално осигурање

Самостални уметник на основу свог уметничког рада има право на пензијско –инвалидско и здаравствено осигурање по одредбама овог Закона у складу са важећим законом о пензијском и здравственом осигурању.
Самостални уметник има право да поднесе захтев да му се доприноси за социјално осигурање плаћају из буџета Републике Србије из дела намењеног култури .
Поступак и критеријуми за остваривање права на плаћање доприноса су регулисани правилником који доноси Министар културе
Министарство води евиденцију самосталних уметника за које је преузело обавезу плаћања доприноса.

ПРАВИЛНИК
Поступак и критеријуми за остваривање права на уплату доприноса

Министар културе доноси правилник о условима , критериумима и поступку преузимања обавеза уплате доприноса за социјално осигурање а на усаглашени предлог Заједнице уметничких удружења Србије .
Министар културе именује комисију од девет чланова која одлучује о остварењу права из социјалног осигурања појединачних уметника по правилнику из става 1. овог члана .
Комисија има следећи обавезни сасатав ;
1) Из реда културних и јавних стваралаца четири члана ,
2) На предлог уметничких удружења – Заједнице уметничких удружења од јавног интереса четири члана ,
3) Једног променљивог члана из реда уметничких удружења који учествује у раду комисије када она одлучује о захтевима самосталних уметника којима је то удружење утврдило својство .

Комисија се именује на мандат од четири године .
Комисија доноси одлуке када седници присуствује већина њених чланова и то већином од укупног броја чланова комисије .
Самосталнни уметник има право жалбе Министарству културе на одлуку комисије у року од петнаест дана од дана достављања одлуке .
Примењују се правила о управном поступку .

Услови за остваривање права на плаћање доприноса

Уметник остварује право на плаћено социјално осигурање ако испуњава посебне услове из правилника и следеће опште услове :
1) ако обавља делатност из члана 2. ( старог закона ) као једино или главно занимање, а није уживалац пензије,
2) ако му је од стране одговарајућег уметничког удружења утврђено својство лица које обавља самосталну уметничку делатност
3) ако није власник предузећа или радње
4) ако му обављање делатности није забрањено правоснажном судском одлуком,
5) ако има пребивалиште у Републици и ако је држављанин Републике .

Централна евиденција самосталних уметника за које је преузета обавез уплата доприноса за социјално осигурање из републичког буџета

Министарство води централну евиденцију самосталних уметниказа које преузело обавезу уплате доприноса за социјално осигурање на основу одлуке комисије .
Самостални уметник је дужан да сваку насталу промену у вези са условима за остваривање права и упис у складу са правилником пријави органу који води евиденцију најкасније у року од петнаест дана од дана настанка промене .
Самостални уметник брише се из евиденције на лични захтев или када надлежни орган који води евиденцију решењем у поступку по службеној дужности утврди да исти више не испуњава услове , односно на захтев удружења .