PRIMEDBE NA TEKST NACRTA ZAKONA O KULTURI

Primedbe na tekst Nacrta Zakona o kulturi
sa pozicije Umetničkih udruženja i Samostalnih umetnika


Više od deset godina stručna javnost insistira na donošenju Krovnog zakona o kulturi. Više sektora u delatnosti kulture neuređeno je i neobuhvaćeno postojećim zakonom koji je donet 1992. To je posebno važno stoga što se niz odredbi iz navedenog zakona derogira novim zakonskim rešenjima, iz raznih oblasti, donetim poslednjih goduna.
Promenjeno je društveno-ekonomsko uređenje, izvršene su značajne političke promene, u tri navrata je država u kojoj živimo prošla kroz promene svojih granica i, konačno, donet je novi ustav. Aktuelni zakon ne odgovara ovom turbulentnom vremenu tranzicije, koja je nezaobilazna, i što pre to shvatimo, brže ćemo iz nje izaći. Suštinske primedbe u vezi sa neaktuelnošću zakona iz ‘92. odnosile bi se na njegovu nedemokratičnost u smislu procedura i netransparentnost u procesu odlučivanja, pri kojem se u opredeljenjima ministarstvo pre svega oslanja na državnu administraciju, a ne na civilni sector.
U navedenom procesu kultura uopšte, umetnička udruženja, a naročito samostalni umetnici, pretvoreni su u slepe putnike tranzicije. Posebno motivisani nagomilanim problemima u ovoj oblasti, koji nastaju zbog nerazumevanja neukih, stranački opredeljenih birokrata, trebalo bi da budemo izuzetno zainteresovani za rešavanje našeg statusa u novom zakonu o kulturi.
Izuzetno je važno da se ovom prilikom učini sve kako bi se došlo do Zakona koji bi trebalo da bude adekvatan izraz potreba, funkcionisanja i organizovanja u delatnosti kulture naše države na svim nivoima.
Više ministarstava kulture se do sada prihvatalo ove odgovorne i neizbežne obaveze ali ni jedno do sada nije imalo kapaciteta da ovaj posao iznese do kraja (2002, 2004. i 2006.).

Šta donosi aktuelni Nacrt Zakona o kulturi?

Moramo da konstatujemo da početni korak nije najsrećnije sproveden. Delom je odgovornost na ministarstvu, ali u većoj meri na našim predstavnicima koji su propustili priliku, koja im je ponuđena, da se uključe u pripremu Nacrta (Koordinacioni odbor umetničkih udruženja Srbije nije priključio dva člana Radnoj grupi za izradu Nacrta iako im je Ministarstvo to omogućilo). Sada se suočavamo sa posledicama te neodgovornosti i pred sobom imamo tekst koji nije u skladu sa zahtevima više od 15 000 umetnika i drugih građana potpisnika Peticije.
Tekst zakona je neujednačen u uređenju oblasti koje definiše: predetaljan u pojedinim (ustanove kulture), a nejasan i nedovoljno precizan u mnogim segmentima, posebno u odredbama koje se odnose na umetnička udruženja i samostalne umetnike. Tekst Nacrta je nedosledan i konfuzan (član 70. i 81.).

Šta su udruženja morala prvo da učine
s obzirom na to da je učešće u pripremi nacrta propušteno

1. Da od Ministarstva i autora teksta zatraže obrazloženje i razloge za definisanje pojedinih članova u zakonu.
2. Da dogovore pregovore na kojima bi se razrešila načelna pitanja koncepcije Zakona, jer su ona neprihvatljiva, a posebno u delu koji se odnosi na udruženja i samostalne umetnike.
3. Da obezbede dostupnost javnosti informacije u vezi sa autorima i učesnicima u pripremi nacrta.
4. Da lobiranjem u javnosti i svim parlamentarnim strankama ostvare podršku za sopstvenu inicijativu .

Kako su postupila udruženja?

Predstavnici Udruženja su na dva sastanka KO, dva dana pre objavljivanja Nacrta razmatrali prednacrt zakona i, sledeći odredbe prednacrta, konfuzno, neadekvatno ih tumačeći, dopunjavajući ih poželjnim sadržajima (sa stanovišta Zakonodavca, a ponegde i sa stanovišta neprincipijelnih interesa) a zaobilazeći ključna pitanja, učinili su inače problematičan tekst Nacrta još problematičnijim. Drugim rečima, ponuđene su ovlašne, „kozmetičke“ izmene.

Šta su negativne posledice predloženih odredbi u zakonu?

1. Nacrtom se ozakonjuju zatečene nepovoljne okolnosti u oblasti kulture, a posebno u sferi plaćanja doprinosa samostalnim umetnicima i u delokrugu finansiranja rada umetničkih udruženja.
2. Nacionalni savet nije u pravom smislu nacionalni, nego je praktično vladino savetodavno telo. Nije definisana ni njegova struktura, a ovo telo je od izuzetnog značaja za utvrđivanje buduće kulturne politike i dugoročno planiranje kulturnog razvoja. Ostvarivanje većine zahteva umetničkih udruženja iz sfere stimulativne poreske politike i međuresorne saradnje ministarstava zavisiće od ovog tela, a zastupljenost predstavnika udru­ženja u njemu je od suštinske važnosti.
3. Reprezentativna udruženja nisu subjekt u ovom Zakonu. Pominje se samo udruživanje umetnika kao mogući oblik povezivanja umetnika (član 70.).
4. Neodbranjiva je odredba da dva udruženja u istoj umetničkoj oblasti mogu steći status reprezentativnog udruženja. Ukoliko se ova mogućnost prihvati, u tom slučaju će se samo na osnovu jednog politički motivisanog presedana (UKS i SKD) stvoriti nepotreban zakonski preduslov, koji će generisati krizu jedinstvenih kriterijuma, podstaći cepanje udruženja i, dupliranjem udruženja iz iste oblasti, biti dobar argument Ministarstvu za ionako planirano obustavljanje finasiranja rada reprezentativnih umetničkih udruženja.
5. Udruženja gube javno ovlašćenje da utvrđuju status i vode evidenciju samostalnih umetnika. Reprezentativna udruženja će kao povereni posao u postupku ostvarivanja statusa samostalnog umetnika samo izdavati obrazložene povoljne ocene umetnicima, a izdavati potvrde o svojstvu istaknutog umetnika, za konkurisanje za plaćanje doprinosa pri Ministarstvu kulture odnosno jedinici.
6. Nije predviđeno finansiranje reprezentativnih udruženja.
7. Status samostalnog umetnika utvrđuje lokalna samouprava, vodi evidenciju i izdaje rešenja na osnovu uslova koje propisuje ovaj zakon i bližih uslova (kriterijuma) upisa koje propisuje Ministar kulture (član 76.) po pribavljenom mišljenju reprezentativnih udruženja za teritoriju Republike Srbije. Umetnici će rešenja o statusu dobijati u Sekretarijatu za kulturu gradova odnosno u nadležnim službama u opštinama u Srbiji.
8. Centralnu evidenciju samostalnih umetnika vodi Ministrstvo kulture i pred­stavlja drugostepeni organ u žalbenom postupku.
9. Razdvaju se izvori fininansiranja doprinosa: a) Doprinosi istaknutim umetnicima plaćaju se iz budžeta Ministarstva na osnovu uslova koje propisuje ovaj zakon, a postupak i uslove sticanja prava isplate doprinosa bliže uređuje Ministar.b) Doprinose samostalnim umetnicima plaća lokalna samouprava po uslovima i postupku koji ona propisuje.
10. Udruženja vode evidenciju umetnika umesto članova. Prema odredbama iz člana 73. umetnik će moći da bude samo ono fizičko lice koje evidentiraju umetnička udruženja i izdaju mu uverenje da je umetnik.
11. Predviđena je kateogorija samostalni umetnik-preduzetnik. Imajući u vidu pojam samostalnog umetnika, ovakva formulacija je nemoguća – ukoliko se nije mislilo na „umetnika samostalnog preduzetnika“?

Šta je važno a nije obuhvaćeno zakonom?

Državna infrastruktura koja se koristi za delatnost kulture.
Ovom odredbom bi se preciznije regulisali uslovi ustupanja objekata u državnom vlasništvu drugim pravnim subjektima i pojedincima koji se bave delatnošću kulture, uslovi korišćenja, uslovi pokrivanja materijalnih troškova, investicija /galerije, prostori za rad udruženja, ateljei umetnika i prostori za druge umetničke delatnosti /.
Zakonom treba definisati obavezu finansiranja rada reprezentativnih udruženja, ne samo kroz eventualnu nadoknadu materijalnih troškova u iznosu do 45%, već putem utvrđenih mesečnih iznosa na osnovu višegodišnjih ugovora (do 5 godina).

Ključne dileme koje moraju biti razrešene

Pronalaženje za samostalne umetnike najpovoljnijeg rešenja u vezi sa plaćanjem dopri­nosa. Predviđeni model u Nacrtu nije odgovarajući.
Bez obzira što rešenje za koje se zalažu udruženja deluje centralistički, u primeni takvog rešenja efekti koji se ostvaruju na lokalnom nivou su u skladu sa poželjnom decentralizacijom kulture i omogućuju povoljniji status umetnika i umetnosti.
Neophodno je da se osmisli tehničko rešenje u smislu fiskalnog postupka koje će stvoriti obavezu lokalne samouprave, a neće joj oduzeti pravo da utiče na realizaciju.
Kako će se sprovesti plaćanje / republički nivo, lokalni nivo, ili oba / to ne mora biti presudno pod uslovom da se utvrde jedinstveni kriterijumi i postupak. Udruženja moraju biti bitan činilac u sistemu utvrđivanja kriterijuma. Uloga udruženja je nezaobilazna u Hrvatskoj gde predstavnici udruženja većinom čine komisije i za Sloveniju gde je civilni sektor većinski zastupljen u stručnim telima ministarstva i Vlade. Primer je slovenački model Vladinog saveta u kome 2/3 čine predstavnici nevladinog sektora.

Napomena: Postoji neusklađenost između predloga KO za izmenu zakona o doprinosima i odredbi ovog zakona. Umetnicima bi bile plaćene nepovoljne osnovice .

Predlozi za dopunu u prvoj fazi
(Šta je Koordinacioni odbor propustio da istakne)

Član 4. Opšti interes
9. Podsticanje rada reprezentativnih umetničkih udruženja
Obrazloženje za navedenu dopunu je sadržano u doprinosu koji su ova udruženja davala u podizanju nivoa vrednosti u oblastima kulture unutar kojih deluju, afirmaciji delatnosti koju obuhvataju na domaćem i međunarodnom planu, zalaganju za unapređenje društveno-ekonomskog položaja stavralaca i obezbeđivanju povoljnijih uslova za njihov rad kao i delovanju na planu ostvarivanja programske aktivnosti koja nije obuhvaćena programima ustanova kulture.

Član 5. Opšti interes u kulturi ostvaruje se (dodati stavove):
9. Obezbeđivanjem sredstava za rad reprezentativnih umetničkih udruženja
10. Obezbeđivanjem sredstava za plaćanje doprinosa samostalnim umetnicima.

Član 8. Budžetska sredstva
Neophodno je i u ovom delu potvrditi dopunu iz člana 5., posle rednog broja 9. dodaje se stav 10. Sredstva za rad reprezentativnih umetničkih udruženja i 11. Plaćanje doprinosa samostalnih umetnika.
Član 19. Nacionalni Savet /Obrazovanje/ O značaju ovog najstručnijeg tela za oblast kulture i za njen budući razvoj je već prethodno ponešto rečeno. Pomenimo ovom prilikom da udruženja moraju imati uticaj na predlaganje članova za NS i zagarantovan broj svojih predstavnika u njemu.
Jedino ukoliko NS bude biran od strane parlamenta on će imati značajniji uticaj na Vladu i ministarstva u cilju poboljšanja položaja kulture u našem društvu. Njegove inicijative i predlozi će imati obavezujući, a ne samo savetodavni karakter.

Član 20. Sastav
Parlamentarno telo. Struktura sa najmanje 4 predstavnika udruženja. Članove delegiraju institucije po strukturi, a predlaže ih Vlada. Polovina članova se bira svake dve godine. Predlog KO iz 2005.

Član 32. Vrste subjekata
Posle ustanova kulture dodati reprezentativna umetnička udruženja.

Član 70. Nadnaslov pre navedenog člana umesto „Udruživanje umetnika“ treba da stoji Reprezentativna umetnička udruženja.
Dopuna stava pod rednim brojem 4 . “evidencija članova” umesto “umetnika”./ dopuna po ostalim stavovima koju je dao KO je prihvatljiva / uz dopunu kojom će se istaći specifična uloga ovih udruženja u ostvarivanju javnog interesa. Obrazloženje za naredni član ukazuje na moguće šire sagledavanje javnog interesa u postojanju i delanju umetničkih udruženja..

Član 71. Neprihvatljivo je uvođenje mogućnosti da dva udruženja budu reprezentativna. Nema opravdanog razloga da se dva ili više udruženja iz iste oblasti tretira reprezentativnim po pitanju utvrđivanja statusa. Kriterijumi ne mogu biti različiti za ostvarivanje statusa u jednoj oblasti umetničkog delovanja.
Utvrđivanje statusa bi trebalo da bude samo jedan od kriterijuma za sticanje statusa reprezentativnog udruženja. Kriterijumi za ostvarivanje statusa reprezentativnog udruženja moraju biti prošireni.
Pored broja članova potrebno je potvrđivanje doprinosa javnom interesu u kulturi koji proizlazi iz delatnosti kojom se bavi udruženje, a predstavlja dopunu doprinosa kulturi uporedivu sa doprinosom ustanova kulture ./ Pogledati Minimum zahteva KO iz 2005, deo o Sticanju statusa Udruženja od javnog interesa ./

Član 72. Ukoliko se utvrđivanje statusa samostalnog umetnika kao javno ovlašćenje ne oduzima reprezentativnim udruženjima ovaj član se mora potpuno izmeniti . Osnovni zahtev u vezi sa ovim pitanjem mora biti upućen Ministarstvu u smislu pitanja: šta su razlozi za oduzimanja javnog ovlašćenja za utvrđivanje statusa samostalnog umetnika udruženjima?

Utvrđivanje statusa
Član 73. Sporna je evidencija umetnika, i ukoliko se ne precizira da se odnosi na članove ona postaje neprihvatljiva sa pozicija osnovnih ljudskih prava, budu}i da iz nje proizlazi da onaj ko nije evidentiran nije umetnik.
Član 75.Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja, jer utvrđuju status.
Član 76 Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja jer utvrđuju status
Član 77 Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja jer utvrđuju status
Član 78 Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja jer utvrđuju status
Član 79 Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja jer utvrđuju status

Plaćanje doprinosa
Članovi 80, 81 i 82 moraju biti preformulisani u smislu objedinjenog obezbeđivanja plaćanja iz Budžeta republičkog Ministarstva kulture za sve kategorije samostalnih umetnika i pod uslovima i postupku koji su predviđeni u Minimumu zahteva iz 2005.
Član 87. Neophodno je preciziranje i pojašnjenje ove mere u smislu povezivanja sa uredbom o Nacionalnim penzijama i ulogom umetničkih udruženja u komisiji.
Član 94. Finansiranje materijalnih troškova
Posle ustanova kulture dodati reprezentativna udruženja

Prilozi

Prilog 1
Minimum zahteva KO iz 2005.
Nacionalni savet (parlament, strultura, predlagači, polovina se bira svake dve godine)
Umetnička udruženja od javnog interesa ( status, ciljevi, status samostalnog umetnika, finansiranje)
Doprinosi samostalnih umetnika (plaćanje na republičkom nivou, uslovi i postupak)


(dokument 2)
Predlozi i primedbe KO

(dokument 3)
Uredba o nacionalnim penzijama

( prilog 4 )
Predlozi i primedbe Koordinacionog odbora
i šta u njima nije dobro

Bilo bi poželjno da predstavnici ministarstva, u cilju dostupnosti informacija od javnog značaju, obrazlože na koji se način odvijala procedura priprema teksta Nacrta i ko je učestvovao u radu radne grupe, kao i ko će doneti odluku o konačnoj verziji teksta, posle okončanja javne rasprave.

Inicijativni odbor članova ULUS-a za izmenu i dopunu Nacrta Zakona o kulturi