Saopštenje Inicijativnog odbora članova ULUS-a

IZBORNA SKUPŠTINA ULUS-a, Jun 2011 god.

Članovi ULUS-a izigrani po drugi put

Kao što se i moglo očekivati, posle nedavnog usvajanja spornog novog Statuta ULUS-a, izborna Skupština udruženja nije održana, jer se nije skupio potreban broj članova.

Uzalud su utrošena iovako oskudna sredstva za organizovanje Skupštine i obaveštavanje članstva.

Zakazivanje Skupštine u junu, u kontekstu novih odredbi Statuta u vezi sa kvorumom (5% ukupnog članstva), što znači da je neophodno prisustvo 25% više članova nego do sada, jasno ukazuje na sumnju da Upravi ULUS-a nije bio cilj da ova Skupština uspe.

Tokom priprema za ovu Skupštinu, članovi udruženja su iskazali niz kritika povodom rada ove Uprave, posebno ukazujući na samovolju predsednika, neefikasnost u rešavanju bitnih pitanja vezanih za rad Udruženja, kao što su na primer dodela ateljea, postupak usvajanja novog Statuta itd. Sporni su takođe i predlozi izneti u Biltenu ULUS-a koji obiluje kontradiktornim izveštajima organa i tela ULUS-a. Posebno je problematičan petogodišnji plan aktivnosti Udruženja koji je dostavljen Ministarstvu kulture, a da ga prethodno nije razmatrala Skupština Udruženja.

Sve navedeno može biti osnov za izbegavanje suočavanja sa članstvom, na šta ukazuje i predloženi dnevni red za ovu neuspelu Skupštinu u kojem je tačka izveštaja o radu organa i tela stavljena posle izbora za nove organe i tela Udruženja. To je posebno indikativno zato što se pojedini članovi sadašnje Uprave kandiduju i za sledeću.

Da li će i kada biti zakazana nova sednica Skupštine, potpuno je neizvesno, mada je 97 prisutnih članova, uz negodovanje i kritike upućene Upravi, insistiralo na što hitnijem sazivanju nove Skupštine, za koju, kako novi Statut predviđa, kvorum nije određen.

Zaključak koji se nameće na osnovu propusta u tehničkoj organizaciji neophodnoj za realizaciju i nužni legitimitet Skupštine je da je Upravni odbor ULUS-a još jednom izigrao svoje kolege pozivajući ih na Skupštinu za koju je unapred znao da neće biti realizovana.

Beograd 21. jun 2011. god. Inicijativni odbor članova ULUS-a

POVAMPIRENJE IDEOLOGIJE DEVEDESETIH U ULUS-U

Usvajanje novog Statuta ULUS-a je opterećeno ozbiljnim kršenjem statutarnih odredbi, usled čega bi se morala poništiti odluka o njegovom donošenju i ponoviti procedura usvajanja.

Skupštini, koja predstavlja najviši organ udruženja, uskraćena su osnovna prava, koja proizlaze iz Statuta, da raspravlja o ovom najznačajnijem dokumentu, koji najveći broj prisutnih članova nije bio u prilici da pročita, jer je postao dostupan samo dan pre termina predviđenog za njegovo usvajanje. Dakle, Statut je usvojen bez otvaranja rasprave i bez obrazloženja o razlozima za sporne promene i pored činjenice da su tokom termina predviđenih za javnu raspravu (prisutno svega do desetak članova, pored predsatvnika UO od oko 2500 članova koliko otprilike broji udruženje) konstatovane mnoge primedbe na predloženi tekst i izražene sumnje u ispravnost sprovedenih procedura, pogotovu u vezi sa odsustvom informisanja članstva putem Biltena, što je prevashodna obaveza Upravnog odbora.

Metodologija manipulacije koja je od strane aktuelne Uprave primenjena prilikom usvajanja novog Statuta na skupštini Udruženja Likovnih Umetnika Srbije održanoj u subotu 5.03.2011. predstavlja retrogradni model funkcionisanja za koji smo bili uvereni da je promenama iz devedesetih trajno uklonjen iz ovog Udruženja. Prevarili smo se. Obnovljeni su isti principi, čak su se odnekud pojavili i isti akteri. Pod plaštom nužne, neodgovorno odlagane preregistracije Udruženja, zaobilaženjem procedura i neinformisanjem članstva, progurane su izmene Statuta koje nas vraćaju petnaest godina unazad i stvaraju uslove pogodne za manipulisanje članstvom.

Reafirmisani principi iz devedesetih, koji su izazvali najveće nezadovoljstvo članstva tokom devedesetih, odnose se na produženje mandata izabranih predstavnika (tri plus tri godine bez ograničenja koje se odnosi na ponovno kandidovanje u neko drugo telo ili organ Udruženja), uzurpiranje ovlašćenja Skupštine od strane Upravnog odbora (tumačenje odredbi Statuta i verifikacija sopstvenih mandata su samo neki od primera...), kao i nepostojanje kvoruma u drugom sazivanju Skupštine (kako minimum nije limitiran, 10 do 20 prisutnih članova moći će da donosi odluke u ime Udruženja). Navedeni principi su već viđeni osnov za manipulisanje članstvom.*

Beograd, 06.03.2011. godine Inicijativni odbor članova ULUS-a:

Anica Vučetić

Mirjana Denkov

Nina Todorović

Aleksandra Vasović

Dragan Kićović

Dobrica Kamperelić

Vladimir Ristivojević

Predrag Kočović

Dragoslav Krnajski

Fusnota

*

U stavu 1 člana 71 "starog" Statuta stoji da u postupku pripreme predloga Statuta...i drugih opštih akata, mora se omogućiti učestvovanje svih članova udruženja u vidu javne rasprave. Da li je to učinjeno? Nije? Koliko je bilo prisutnih na 3-4 seanse tog tipa? Ne više od dvadesetak članova ULUS-a, a uvek u prisustvu bar polovine članova Upravnog odbora i bar jednog člana Statutarne komisije? Dakle, kakva je to onda javna rasprava u kojoj bi svi morali da učestvuju ili bar o njoj budu obavešteni? Pođemo li od pretpostavke da je javna rasprava ipak sprovedena, znaju li se rezultati javne rasprave odnosno koje su to primedbe, predlozi i sugestije upućeni Statutarnoj komisiji? A pre svega, šta je pravi razlog izmene kompletnog teksta Statuta i po kojim odredbama i kog Statuta je taj postupak sproveden?
U članu 41 "starog" Statuta, tačka 1. stoji da je nadležnost Skupštine da razmatra, usvaja (donosi) i proglašava Statut... Zašto onda nije otvorena javna rasprava na samoj Skupštini?

Upravnom odboru ULUS-a

Povodom javne rasprave o izmenama i dopunama Statuta ULUS-a

Rok za preregistraciju ističe, a naše Udruženje se zbog niza propusta u proceduri izmena i dopuna našlo u nezavidnoj i neizvesnoj poziciji oko mogućnosti da ispuni nužan uslov za svoj pravni opstanak.

Pogrešna ubeđenja pojedinih učesnika u ovom procesu, povezana sa stešnjenim rokovima, kao i zbrkom oko nadležnosti u vezi sa obimom promena važećeg Statuta, stvorila je potpunu konfuziju, koja je rezultirala nastankom neadekvatnog, pravno neuobličenog teksta, koji se, ako pretendujemo da budemo odgovorni, nije smeo pojaviti kao predmet javne rasprave.

Izostanak adekvatnog obaveštavanja članstva putem Biltena, što je prevashodna obaveza Upravnog odbora, doprineo je tome da je zanemarljiv broj članova uzeo učešća u javnoj raspravi.

Polazeći od svega navedenog, predlažemo da se zbog ozbiljno narušene procedure pristupi najcelishodnijem rešenju, te da se izvrši “tehnička” redakcija teksta Statuta, u skladu sa zakonskim obavezama i sa ciljem efikasne preregistracije. Ali takođe i da buduća, novoizabrana Statutarna komisija, neopterećena pritiskom rokova, odgovorno pristupi ozbiljnom razmatranju poboljšanja teksta Statuta, u skladu s primedbama koje proističu iz praktične primene i uočenih nedostataka konkretnih odredbi aktuelnog Statuta.

Predlog tehničke redakcije Statuta:

1. Menja se preambula Statuta, u skladu sa Zakonom o udruženjima.

U skladu sa odredbama čl. 78. i čl. 12. Zakona o udruženjima ( Službeni glasnik RS br.51/09), Skupština Udruženja likovnih umetnika Srbije iz Beograda na svojoj sednici održanoj ............2011. god. U Beogradu, usvojila je sledeći .........

1 a. U prvom stavu Opštih odredbi umesto “ društvena organizacija” treba da stoji “udruženje građana” uz nužno jezičko usklađivanje.

2. U članu 7. briše se “tako i na području cele Jugoslavije”, a ispred “Srbije” se stavlja “Republike Srbije”.

2 a. U članu 11. u stavu dva briše se “društvena”.

3. U članu 13. redni broj 8. ispred “Srbije” se dodaje “Republike Srbije”. U istom članu, redni broj 15. se menja i glasi: “Da doprinosi kulturnoj različitosti na osnovu programske aktivnosti”. Pod rednim brojem 16. briše se “društveno-političkim zajednicama”. Pod rednim brojem 20. se na kraju rečenice dodaje “u skladu sa Zakonom o kulturi”.

4. U članu 16. u prvom stavu umesto “SRJ” stavlja se “Republike Srbije”. Pod rednim brojem 2. u istom članu umesto “Republičkog ministarstva za obrazovanje i kulturu”, treba da stoji “Nadležnog ministarstva”.

5. U članu 20. u poslednjem stavu briše se sve posle “odredbama člana” i stavlja se “odredbama Zakona o kulturi”.

6. U članu 22. pod rednim brojem 6. u nastavku treba da stoji “po osnovu odluke Suda časti”. U stavu 3. istog člana umesto “šest” treba da stoji “pet”.

7.U članu 57. pod rednim brojem 22. brisati “Društveno-političkih zajednica”. U broju 24. umesto “međurepubličke” treba da stoji “regionalne”.

8. U članu 62. pod rednim brojem 1. briše se “društveno-političke zajednice” a stavlja “državnim organima”. Pod rednim brojem 7. na kraju rečenice treba da stoji “u skladu sa Zakonom o kulturi”. Pod rednim brojem 8. treba da stoji “da razmatra kriterijume za ostvarivanje statusa istaknutog umetnika u skladu sa Zakonom o kulturi i upućuje predloge Nacionalnom savetu za kulturu Republike Srbije”.

9. U članu 85. briše se i “savezna”.

10. U članu 87. umesto “ društvene organizacije” treba da stoji “udruženja građana”.

11. U članu 88. pod rednim brojem 10. umesto “saveznih” treba da stoji “lokalnih”.

12. U članu 102. umesto “unutrašnjih poslova” stavlja se “državne uprave”.

Predlozi izmena i dopuna Statuta ULUS-a upućeni Statutarnoj komisiji

1) Predlažemo dopunu u vezi sa spornim kvorumom Sekcija: umesto 10%, koliko je bilo predviđeno aktuelnim Statutom, treba da stoji da kvorum čini broj prisutnih članova Udruženja trideset minuta nakon termina zakazanog za početak sastanka Sekcije.

2) U članu 34. vezanom za sazivanje Vanredne Skupštine u nastavku stava 2. treba dodati “u roku od trideset dana od dana podnošenja zahteva”. U istom stavu, umesto “10%” treba da stoji “5%”.

Druga mogućnost, koju treba razmotriti bi mogla biti prikupljanje 100 validnih potpisa članova ULUS-a.

U Beogradu 15.02.2011.god

Inicijativni odbor članova ULUS-a

SAOPŠTENJE Inicijativnog odbora članova ULUS-a

SAOPŠTENJE

Inicijativnog odbora članova ULUS-a

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava obaveštava sve građane pripadnike nacionalnih manjina koji nisu izabrali svoj nacionalni savet do stupanja na snagu Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009 od 3. septembra 2009. godine) da mogu ostvariti svoje ustavno pravo da formiraju nacionalni savet.

Prethodni tekst služi samo kao dokaz o datumu objavljivanja Službenog glasnika 72/2009. U navedenom Službenom glasniku je zajedno sa ostalim zakonskim rešenjima objavljen i Zakon o kulturi. Ministarstvo kulture se nije potrudilo da o tome obavesti zainteresovanu javnost kao što je to učinilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, kako smo videli u navedenom primeru. Zakon je stupio na snagu osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku (11. 09. 2009.).

- Kome je bio potreban novi Zakon o kulturi?

- U kakvoj mi to zemlji živimo kada zakone ne poštuju ni oni koji ih donose?

- Da li znate da od 12. 03. 2010., sektor kulture funkcioniše po novom Zakonu o kulturi?

Navodimo:

Član 87.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom

glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se istekom roka od šest meseci od dana

njegovog stupanja na snagu.

Aktuelno Ministarstvo bi verovatno želelo da izbegne da se suoči sa činjenicama i zato zaobilazi neophodnu obavezu da izvesti javnost o razlozima za nepoštovanje zakona.

A činjenice su sledeće :

· Proteklo je 6 meseci od datuma stupanja na snagu Zakona.

· Zakon se primenjuje od 12. 03. 2010.

· Zakon je prekršen jer u proteklom šestomesečnom periodu nisu doneta neophodna podzakonska akta (12 predviđenih pravilnika).

Navodimo:

Član 85.

Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest

meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, izuzev Strategije koju će Vlada

doneti u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

· Početkom primene Zakona prestaje da važi Zakon o samostalnom obavljanju umetničke i druge delatnosti u kulturi.

Navodimo:

Član 86.

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe:

1) Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture („Službeni

glasnik RS”, broj 49/92);

- 25 -

2) Zakon o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti

kulture („Službeni glasnik RS”, br. 39/93 i 42/98).

· Direktna odgovornost je na Ministru jer je on nadležan za donošenje podzakonskih akata.

· Pored prethodno navedenog, Ministarstvo je bilo u obavezi da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona inicira predlaganje kandidata za članove Nacionalnog saveta.

Navodimo:

Član. 16. i sledeći stavovi;

Postupak izbora članova Saveta:

Vlada utvrđuje predlog na osnovu inicijative ministarstva nadležnog za

kulturu (u daljem tekstu: Ministarstvo);

Rok za predlaganje kandidata iz stava 2. tač. 1 – 7. ovog člana je trideset

dana od dana usvajanja Zakona o kulturi.

Krajem decembra Inicijativni odbor članova ULUS-a se saopštenjem obratio javnosti ukazujući na probleme koji prate rad na podzakonskim aktima. („Konačan obračun s kulturom“)

Odsustvo javnosti rada i netransparentnost procedura u procesu priprema podzakonskih akata identično je kao i u proceduri koja je pratila pripreme i usvajanje zakona.

Neodgovornost Ministarstva kulture dovodi do odlaganja primene odredbi zakona koje se odnose na ostvarivanje prava udruženja, samostalnih i istaknutih umetnika. Oni su direktno oštećeni zbog kršenja Zakona od strane Ministarstva. Posledice ovog kršenja zakona su sledeće:

- Udruženja u kulturi koja ispunjavaju uslove za ostvarivanje statusa reprezentativnih udruženja nisu u mogućnosti da taj status steknu i koriste prava koja iz njega proizlaze.

- Istaknuti umetnici nisu u mogucnosti da ostvaruju i koriste prava na osnovu svog statusa.

- Strucnjaci i radnici u kulturi takođe nisu u mogucnosti da ostvare prava koja im zakon obezbeđuje.

Ministarstvo se uopšte nije potrudilo (više od godinu dana u fijoci tavori traljav predlog) da ozbiljno i odgovorno pristupi inicijativi za izmenu i dopunu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje. Nasuprot ovom, postoje i pozitivni primeri ažurnog angažovanja Ministarstva i oni se odnose na ekspresnu izmenu zakona o porezu na dohodak građana iz prošle godine, premda njihov efekat nije bio potpun. Ovo je izuzetno važno i sistemski vezano za Istaknute umetnike i aktuelni Zakon:

- Utvrđivanje statusa Istaknutog umetnika od strane Nacionalnog saveta, kako Zakon prdviđa, nema nikakvog smisla ukoliko se time ne podrazumeva uplata uvećanih doprinosa. Svaki samostalni umetnik može da kaže da ga uopšte ne zanima da konkuriše preko udruženja na poziv Ministarstva za status Istaknutog umetnika ukoliko to ne utiče na visinu doprinosa koji mu se uplaćuje.

Kako da shvatimo ovako nemaran odnos aktuelnog Ministarstva kulture prema Zakonu o kulturi?

Da li je to signal upućen javnosti da nam Zakon nije potreban?

Ili da nam nije potreban Nacionalni savet, odnosno: ako smo ranije mogli bez takvog jednog Saveta, još lakše ćemo moći danas. Sva moć odlučivanja ostaje u rukama birokratskog aparata Ministarstva – čitaj stranke koja apsolutno upravlja Ministarstvom, bez ikakve javne kontrole.

Da li treba da zaključimo da su potpuno nepotrebni i suvišni svi ti poslovi koje treba da preuzme Ministarstvo na osnovu podzakonskih akata i da je sve to samo nepotrebno opterećivanje i onako „prezauzetog“ i „malobrojnog“ aparata Ministarstva (70 zaposlenih u 2004. god.), koje od tekućih poslova i mnogobrojnih međunarodnih obaveza nije u stanju da ispuni obaveze koje Zakon nalaže.

Baš briga Ministarstvo za ta tričava udruženja i nezadovoljne, jadne i ionako neuračunljive umetnike, budući da treba da se uhvati u koštac sa velikim poduhvatima kakav je sajam knjiga u Lajpcigu (400.000 eur) ili kulturna saradnja sa Kinom, na primer.

Beograd 24. 03. 2010 godine

Inicijativni odbor članova ULUS-a

Anica Vučetić

Mirjana Denkov

Nina Todorović

Dragan Kićović

Dobrica Kamperelić

Vladimir Ristivojević

Predrag Kočović

Dragoslav Krnajski

Obračun sa kulturom II

Na predlog LDP-ovog predstavnika iz Sekretarijata za kulturu, odbornici Skupštine grada doneli su odluku da se tokom ove godine Beograd kandiduje za Evropsku prestonicu kulture.

Da li je nevidljivi gospodin konačno rešio da izroni iz dubokosive, uspavljujuće senke aktuelne, neupućene u svoj posao ali agilne sekretarke za kulturu, i sa trona velikih, nedostižnih ideja baci pogled na stanje u kulturi koja ga okružuje.

Sumnjamo da mu je, kao i većini odbornika Skupštine grada, uopšte poznato šta su problemi umetnika i kulture Beograda.

Prošle godine otkup umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti na gradskom nivou prećutno je ukunut (bez konsultacija sa stručnom javnošću i bez javnosti uopšte), ali je zato Madonin koncert izdašno finansiran.

Vizuelno umetničko stvaralaštvo je jedan od najznačajnijih segmenata kulturnih delatnosti, a u prirodi te delatnosti je ono što poznajemo kao kontinurano formiranje, prezentacija, očuvanje i zaštita kulturnih dobara. Neverovatno kako je olako doneta odluka sa dalekosežnim negativnim posledicama. Odbacivanjem mogućnosti da se u kontinuitetu otkupljuju stručno selektovana dela likovne i primenjene umetnosti, koja čine obeležje određenog perioda, svesno se stvaraju prazni hodovi u memorisanju umetničkog stvaralaštva.

Grad nije formirao komisiju za pitanja korišćenja umetničkih ateljea, usled čega upražnjeni ateljei ne mogu biti dodeljeni budućim korisnicima. Prisutna je potpuna nebriga i neodgovornost prema gradskom ateljejskom fondu. Umesto da se on afirmiše kao posebna delatnost od opšteg značaja za kulturu Beograda, da se ulaže u njegovo održavanje, on se namerno zapušta i prepušta propadanju (Staro sajmište, Kosančićev venac i oko stotinak drugih prostora). Primer negativnog odnosa Grada prema ovoj oblasti ogleda se i u potpuno neosnovanom izjednačavanju ove delatnosti sa poslovnom tj. profitabilnom, pa se tako ona i dalje vodi kao poslovni prostor i prema njoj se u tom smislu primenjuju tarife (komunalne usluge i drugo) koje važe za poslovne prostorije (tržni centri, zlatarske radnje itd.). Priča o novim prostorima namenjenim za ove svrhe je šarena laža koja traje već trideset godina, budući da za sve to vreme nije izgrađen nijedan kvardratni metar ateljejskog prostora.

Gradonačelnik Dragan Đilas je na kraju prošle godine odlučio da se obračuna sa kulturom tako što je rešio da likovnim umetnicima, odnosno ULUS-u otme polovinu Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić.

U opštoj otimačini (Ušće, Luka Beograd itd.), koja karakteriše naš tranzicioni perod, nisu pošteđene ni ustanove kulture. Kalemegdan je svakako jedna od najatraktivnijih, i za mnoge tajkune najprestižnijih lokacija. Sećamo se prethodnih sličnih pokušaja na kalemegdanskoj tvrđavi. Ovom prilikom, karakteristična je neupućenost gramzivih aktera ovog poduhvata, koja se očituje u metodologiji „cepanja sekirom na pola“, očigledno bez ikakve svesti o delatnosti kojom se ova ustanova kulture bavi, kao i o posledicama tog čina. Brzopleta glupost ove namere ogleda se u oduzimanju depoa galerije zajedno sa drugim funkcionalnim segmentima prostora. Depo je projektovani, sastavni i neodvojivi segment procesa obavljanja izlagačke delatnosti, i svaka ozbiljna galerija je nezamisliva bez ovog funkcionalnog korisnog dela prostora (priprema eksponata, pakovanje eksponata, stacioniranje opreme za transport eksponata itd.). Ali koga je u gradskoj vlasti uopšte briga kako će Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić u godini jubileja ­­­– 80 godina postojanja i rada – obavljati svoju osnovnu delatnost zbog koje je i davne 1929. sagrađen donacijama koje su godinama pre toga prikupljale članice udruženja Cvijeta Zuzorić.

Gradski službenici podvaljuju samostalnim umetnicima uplaćujući niže iznose nego što je akontacionim zaduženjem Poreske uprave predviđeno i na taj način gomilaju kamate, koje na kraju godine neće izmiriti oni nego samostalni umetnici.

Gradska uprava je tokom poslednjih desetak godina učinila sve da obesmisli status samostalnog umetnika. Kod mladih umetnika je stvorena nezainteresovanost za ovu meru kulturne politike, jer im je opstanak u statusu stvarao više problema nego povoljnosti, a kod šire javnosti stvoren je apriori negativan odnos prema samostalnim umetnicima. Gradska uprava, kao državni organ, po Zakonu obavezana da razvija i podstiče ovu meru, a time i umetničko stvaralaštvo kao opšti interes u oblasti kulture, radila je suprotno interesima građana, a posebno umetnika. O vraćanju dostojanstva samostalnoj umetničkoj profesiji, tako što bi se izmenio zakon koji danas samostalne umetnike izjednačava sa nekvalifikovanim radnicima (pre svega, uplata doprinosa prema najnižim osnovicama: 35% od prosečne zarade), izgleda da neće skoro biti reči u krugovima naših političkih aktera.

Naveli smo kao ”Beograđani iz čiste ljubavi“ samo neke karakteristične primere.

Šta Beograd može da očekuje od predstojeće kandidature sa ovakvim stanjem u kulturi i sa nesposobnim javnim autoritetima u sferi kulture koji se uljuljkuju idejom da će po njihovom kroju koncipirana kultura možda „transformisati i društvo“. Da li je to samo još jedan u nizu malih i velikih balona od sapunice koje nam iz zabave i nedopustivog neznanja pušta naša arogantna politička elita.

Inicijativni odbor članova ULUS-a

Anica Vučetić

Mirjana Denkov

Nina Todorović

Dobrica Kamperelić

Vladimir Ristivojević

Predrag Kočović

Dragoslav Krnajski

2009. – KONAČAN OBRAČUN S KULTUROM

Saopštenje Inicijativnog odbora članova ULUS-a

2009. – KONAČAN OBRAČUN S KULTUROM

Protekla godina u Srbiji, u sferi kulture, biće upamćena po munjevitom usvajanju dramatično lošeg, i u netransparentnoj proceduri pripremljenog, Zakona o kulturi. Uprkos predlozima i prigovorima izrečenim u javnoj raspravi, a pre svega dogovorima koje je IO ostvario sa zakonopredlagačem, zaključen je i Skupštini predat tekst Zakona koji je u ponečemu i gori od prvobitne verzije. Nada de će se u skupštinskoj proceduri desiti čudo i zakon biti radikalno izmenjen, bila je nada očajnika – ništa nije izmenjeno ni za jotu.

Umesto da uredi oblast kulture i uvede je u višedecenijski period neometanog i plodotvornog rada kulturnih poslenika, usvojeni će zakon samo indukovati nove probleme možda i na duži period. (Upućujemo zainteresovane na saopštenja IO).

Isticali smo tokom procesa priprema Predloga Zakona o kulturi da aktuelno Ministarstvo kulture nema stručni kapacitet neophodan za oblikovanja ove osetljive i važne materije. Posle četiri meseca (rok je 6 meseci) od usvajanja zakona, naša ranije izneta konstatacija ponovo se potvrđuje uvidom u radne verzije desetak podzakonskih akata koji su prezentovani na sajtu navedenog ministarstva.

· Nije formirana radna grupa za pripremu podzakonskih akata

· Nije nam poznato ko stoji iza predloženih tekstova sa sajta Ministarstva

· Tekst Pravilnika o merilima i kriterijumima za utvrđivanje statusa samostalnog umetnika prepisan je doslovno iz Pravilnika HZSU (Hrvatske zajednice samostalnih umetnika), bez ikakvog razloga i bez pravog promišljanja o problematici ove oblasti

Posle svega navedenog pitamo se dokle će se ponavljati isti problemi, praviti iste greške i koliko smo svi odgovorni što smo prepustili da se o oblasti kulture na svim nivoima brinu neodgovorni i nestručni, stranačkim merilima probrani kadrovi.

Pozivamo predstavnike Ministarstva kulture da javno obrazlože ovaj besmislen postupak.

Zahtevamo hitno formiranje stručne radne grupe koja će uobličiti tekstove podzakonskih akata uzimajući u obzir sve postojeće pravilnike reprezentativnih umetničkih udruženja u Srbiji.

Kao naredni korak predlažemo ogranizovanje okruglog stola ili tribine na kojima bi se razmotrili predlozi novih podzakonskih akata.

Istaći ćemo još neke karakteristične negativne primere u ovogodišnjoj kulturnoj praksi:

· Ove godine otkup umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti na gradskom nivou prećutno je ukunut (bez konsultacija sa stručnom javnošću i bez javnosti uopšte), ali je zato Madonin koncert izdašno finansiran.

· Grad nije formirao komisiju za pitanja korišćenja umetničkih ateljea, usled čega upražnjeni ateljei ne mogu biti dodeljeni budućim korisnicima.

· Bez ikakvog objašnjenja nije realizovan raspisani konkurs Ministarstva kulture za finansiranje izdavanja kapitalnih dela iz književnosti.

· Otkup knjiga za biblioteke na nivou Ministarstva kulture obustavljen je na pola realizacije, radi mera štednje, ali se zato Ministarstvo ističe u putnim i restoranskim troškovima.

· Izostalo je finansiranje pojedinih tradicionalnih nagrada Umetničkih udruženja bez objašnjenja kako je izvršena selekcija odnosno koje će dosadašnje nagrade biti finansirane (podržane), a koje ne.

Gradonačelnik Dragan Đilas je na kraju ove godine odlučio da se obračuna sa kulturom tako što je rešio da likovnim umetnicima, odnosno ULUS-u otme polovinu Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić. Pozivamo sve kojima je do kulture stalo da ga spreče u tome.

Gradski službenici podvaljuju samostalnim umetnicima uplaćujući niže iznose nego što je akontacionim zaduženjem Poreske uprave predviđeno, na taj način gomilajući kamate koje na kraju godine neće izmiriti oni nego samostalni umetnici.

U ovoj godini smo imali priliku da odgledamo kratki poučni igrokaz u izvođenju Ministarstva finansija i Ministarstva kulture povodom ukidanja, pa polovičnog vraćanja, poreskih olakšica za honorarno angažovanje.

O vraćanju dostojanstva samostalnoj umetničkoj profesiji izmenama zakona koji samostalne umetnike izjednačava sa nekvalifikovanim radnicima (pre svega, uplata doprinosa prema najnižim osnovicama: 35% od prosečne zarade), nema ni pomena u godini koja je na izmaku.

26. 12. 2009. Inicijativni odbor članova ULUS-a

Anica Vučetić

Mirjana Denkov

Nina Todorović

Dobrica Kamperelić

Vladimir Ristivojević

Predrag Kočović

Dragoslav Krnajski

Upravnom odboru ULUS-a, članovima i javnosti

Upravnom odboru ULUS-a, članovima i javnosti

Zahtevamo u skladu s odredbama Statuta (član 4. i 5.) koje afirmišu javnost rada da se:

1. Članstvo najvećeg udruženja u Srbiji putem Biltena informiše o rezultatima održane Izborne skupštine iz aprila i maja ove godine.

2. Izveštaji za bilten sa Skupštine dopune informacijama o konstituisanju organa i tela ULUS-a, kao i verifikaciji od strane nadležnog državnog organa za organ upravljanja.

3. Članstvo izvesti o problemima u radu Upravnog odbora koji su doveli do ostavke predsednika Upravnog odbora i izboru novog predsednika.

4. Upravni odbor upozna javnost o razlozima koji su posle više od šest meseci rada doveli udruženje u stanje potpune informativne blokade.

5. Hitno utvrde razlozi za devastiranje sajta ULUS-a .

6. Članstvo upozna sa svim aktuelnim problemima u sferi zakonodavne aktivnosti i nerešenih socijalnih pitanja, kao i predstojećim aktivnostima u vezi sa razrešenjem aktuelnih problema.

7. Odgovori na pitanja postavljena u više navrata koja se odnose na netransparentnost u finansijskom poslovanju ULUS-a (ugovori o ustupanju objekata koje koristi ULUS, raspolaganje prihodom ostvarenim od aukcije Zvona Metohije) i razjasne sve sporne procedure u donošenu odluka o korišćenju ateljea.

U Beogradu

27.11.2009.

Inicijativni odbor članova ULUS-a

Predrag Kočović
Anica Vučetić
Vlada Ristivojević
Dobrica Kamperelić
Mirjana Denkov
Nina Todorović
Dragoslav Krnajski