SAOPŠTENJE Inicijativnog odbora članova ULUS-a

SAOPŠTENJE

Inicijativnog odbora članova ULUS-a

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava obaveštava sve građane pripadnike nacionalnih manjina koji nisu izabrali svoj nacionalni savet do stupanja na snagu Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009 od 3. septembra 2009. godine) da mogu ostvariti svoje ustavno pravo da formiraju nacionalni savet.

Prethodni tekst služi samo kao dokaz o datumu objavljivanja Službenog glasnika 72/2009. U navedenom Službenom glasniku je zajedno sa ostalim zakonskim rešenjima objavljen i Zakon o kulturi. Ministarstvo kulture se nije potrudilo da o tome obavesti zainteresovanu javnost kao što je to učinilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, kako smo videli u navedenom primeru. Zakon je stupio na snagu osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku (11. 09. 2009.).

- Kome je bio potreban novi Zakon o kulturi?

- U kakvoj mi to zemlji živimo kada zakone ne poštuju ni oni koji ih donose?

- Da li znate da od 12. 03. 2010., sektor kulture funkcioniše po novom Zakonu o kulturi?

Navodimo:

Član 87.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom

glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se istekom roka od šest meseci od dana

njegovog stupanja na snagu.

Aktuelno Ministarstvo bi verovatno želelo da izbegne da se suoči sa činjenicama i zato zaobilazi neophodnu obavezu da izvesti javnost o razlozima za nepoštovanje zakona.

A činjenice su sledeće :

· Proteklo je 6 meseci od datuma stupanja na snagu Zakona.

· Zakon se primenjuje od 12. 03. 2010.

· Zakon je prekršen jer u proteklom šestomesečnom periodu nisu doneta neophodna podzakonska akta (12 predviđenih pravilnika).

Navodimo:

Član 85.

Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest

meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, izuzev Strategije koju će Vlada

doneti u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

· Početkom primene Zakona prestaje da važi Zakon o samostalnom obavljanju umetničke i druge delatnosti u kulturi.

Navodimo:

Član 86.

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe:

1) Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture („Službeni

glasnik RS”, broj 49/92);

- 25 -

2) Zakon o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti

kulture („Službeni glasnik RS”, br. 39/93 i 42/98).

· Direktna odgovornost je na Ministru jer je on nadležan za donošenje podzakonskih akata.

· Pored prethodno navedenog, Ministarstvo je bilo u obavezi da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona inicira predlaganje kandidata za članove Nacionalnog saveta.

Navodimo:

Član. 16. i sledeći stavovi;

Postupak izbora članova Saveta:

Vlada utvrđuje predlog na osnovu inicijative ministarstva nadležnog za

kulturu (u daljem tekstu: Ministarstvo);

Rok za predlaganje kandidata iz stava 2. tač. 1 – 7. ovog člana je trideset

dana od dana usvajanja Zakona o kulturi.

Krajem decembra Inicijativni odbor članova ULUS-a se saopštenjem obratio javnosti ukazujući na probleme koji prate rad na podzakonskim aktima. („Konačan obračun s kulturom“)

Odsustvo javnosti rada i netransparentnost procedura u procesu priprema podzakonskih akata identično je kao i u proceduri koja je pratila pripreme i usvajanje zakona.

Neodgovornost Ministarstva kulture dovodi do odlaganja primene odredbi zakona koje se odnose na ostvarivanje prava udruženja, samostalnih i istaknutih umetnika. Oni su direktno oštećeni zbog kršenja Zakona od strane Ministarstva. Posledice ovog kršenja zakona su sledeće:

- Udruženja u kulturi koja ispunjavaju uslove za ostvarivanje statusa reprezentativnih udruženja nisu u mogućnosti da taj status steknu i koriste prava koja iz njega proizlaze.

- Istaknuti umetnici nisu u mogucnosti da ostvaruju i koriste prava na osnovu svog statusa.

- Strucnjaci i radnici u kulturi takođe nisu u mogucnosti da ostvare prava koja im zakon obezbeđuje.

Ministarstvo se uopšte nije potrudilo (više od godinu dana u fijoci tavori traljav predlog) da ozbiljno i odgovorno pristupi inicijativi za izmenu i dopunu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje. Nasuprot ovom, postoje i pozitivni primeri ažurnog angažovanja Ministarstva i oni se odnose na ekspresnu izmenu zakona o porezu na dohodak građana iz prošle godine, premda njihov efekat nije bio potpun. Ovo je izuzetno važno i sistemski vezano za Istaknute umetnike i aktuelni Zakon:

- Utvrđivanje statusa Istaknutog umetnika od strane Nacionalnog saveta, kako Zakon prdviđa, nema nikakvog smisla ukoliko se time ne podrazumeva uplata uvećanih doprinosa. Svaki samostalni umetnik može da kaže da ga uopšte ne zanima da konkuriše preko udruženja na poziv Ministarstva za status Istaknutog umetnika ukoliko to ne utiče na visinu doprinosa koji mu se uplaćuje.

Kako da shvatimo ovako nemaran odnos aktuelnog Ministarstva kulture prema Zakonu o kulturi?

Da li je to signal upućen javnosti da nam Zakon nije potreban?

Ili da nam nije potreban Nacionalni savet, odnosno: ako smo ranije mogli bez takvog jednog Saveta, još lakše ćemo moći danas. Sva moć odlučivanja ostaje u rukama birokratskog aparata Ministarstva – čitaj stranke koja apsolutno upravlja Ministarstvom, bez ikakve javne kontrole.

Da li treba da zaključimo da su potpuno nepotrebni i suvišni svi ti poslovi koje treba da preuzme Ministarstvo na osnovu podzakonskih akata i da je sve to samo nepotrebno opterećivanje i onako „prezauzetog“ i „malobrojnog“ aparata Ministarstva (70 zaposlenih u 2004. god.), koje od tekućih poslova i mnogobrojnih međunarodnih obaveza nije u stanju da ispuni obaveze koje Zakon nalaže.

Baš briga Ministarstvo za ta tričava udruženja i nezadovoljne, jadne i ionako neuračunljive umetnike, budući da treba da se uhvati u koštac sa velikim poduhvatima kakav je sajam knjiga u Lajpcigu (400.000 eur) ili kulturna saradnja sa Kinom, na primer.

Beograd 24. 03. 2010 godine

Inicijativni odbor članova ULUS-a

Anica Vučetić

Mirjana Denkov

Nina Todorović

Dragan Kićović

Dobrica Kamperelić

Vladimir Ristivojević

Predrag Kočović

Dragoslav Krnajski

Obračun sa kulturom II

Na predlog LDP-ovog predstavnika iz Sekretarijata za kulturu, odbornici Skupštine grada doneli su odluku da se tokom ove godine Beograd kandiduje za Evropsku prestonicu kulture.

Da li je nevidljivi gospodin konačno rešio da izroni iz dubokosive, uspavljujuće senke aktuelne, neupućene u svoj posao ali agilne sekretarke za kulturu, i sa trona velikih, nedostižnih ideja baci pogled na stanje u kulturi koja ga okružuje.

Sumnjamo da mu je, kao i većini odbornika Skupštine grada, uopšte poznato šta su problemi umetnika i kulture Beograda.

Prošle godine otkup umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti na gradskom nivou prećutno je ukunut (bez konsultacija sa stručnom javnošću i bez javnosti uopšte), ali je zato Madonin koncert izdašno finansiran.

Vizuelno umetničko stvaralaštvo je jedan od najznačajnijih segmenata kulturnih delatnosti, a u prirodi te delatnosti je ono što poznajemo kao kontinurano formiranje, prezentacija, očuvanje i zaštita kulturnih dobara. Neverovatno kako je olako doneta odluka sa dalekosežnim negativnim posledicama. Odbacivanjem mogućnosti da se u kontinuitetu otkupljuju stručno selektovana dela likovne i primenjene umetnosti, koja čine obeležje određenog perioda, svesno se stvaraju prazni hodovi u memorisanju umetničkog stvaralaštva.

Grad nije formirao komisiju za pitanja korišćenja umetničkih ateljea, usled čega upražnjeni ateljei ne mogu biti dodeljeni budućim korisnicima. Prisutna je potpuna nebriga i neodgovornost prema gradskom ateljejskom fondu. Umesto da se on afirmiše kao posebna delatnost od opšteg značaja za kulturu Beograda, da se ulaže u njegovo održavanje, on se namerno zapušta i prepušta propadanju (Staro sajmište, Kosančićev venac i oko stotinak drugih prostora). Primer negativnog odnosa Grada prema ovoj oblasti ogleda se i u potpuno neosnovanom izjednačavanju ove delatnosti sa poslovnom tj. profitabilnom, pa se tako ona i dalje vodi kao poslovni prostor i prema njoj se u tom smislu primenjuju tarife (komunalne usluge i drugo) koje važe za poslovne prostorije (tržni centri, zlatarske radnje itd.). Priča o novim prostorima namenjenim za ove svrhe je šarena laža koja traje već trideset godina, budući da za sve to vreme nije izgrađen nijedan kvardratni metar ateljejskog prostora.

Gradonačelnik Dragan Đilas je na kraju prošle godine odlučio da se obračuna sa kulturom tako što je rešio da likovnim umetnicima, odnosno ULUS-u otme polovinu Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić.

U opštoj otimačini (Ušće, Luka Beograd itd.), koja karakteriše naš tranzicioni perod, nisu pošteđene ni ustanove kulture. Kalemegdan je svakako jedna od najatraktivnijih, i za mnoge tajkune najprestižnijih lokacija. Sećamo se prethodnih sličnih pokušaja na kalemegdanskoj tvrđavi. Ovom prilikom, karakteristična je neupućenost gramzivih aktera ovog poduhvata, koja se očituje u metodologiji „cepanja sekirom na pola“, očigledno bez ikakve svesti o delatnosti kojom se ova ustanova kulture bavi, kao i o posledicama tog čina. Brzopleta glupost ove namere ogleda se u oduzimanju depoa galerije zajedno sa drugim funkcionalnim segmentima prostora. Depo je projektovani, sastavni i neodvojivi segment procesa obavljanja izlagačke delatnosti, i svaka ozbiljna galerija je nezamisliva bez ovog funkcionalnog korisnog dela prostora (priprema eksponata, pakovanje eksponata, stacioniranje opreme za transport eksponata itd.). Ali koga je u gradskoj vlasti uopšte briga kako će Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić u godini jubileja ­­­– 80 godina postojanja i rada – obavljati svoju osnovnu delatnost zbog koje je i davne 1929. sagrađen donacijama koje su godinama pre toga prikupljale članice udruženja Cvijeta Zuzorić.

Gradski službenici podvaljuju samostalnim umetnicima uplaćujući niže iznose nego što je akontacionim zaduženjem Poreske uprave predviđeno i na taj način gomilaju kamate, koje na kraju godine neće izmiriti oni nego samostalni umetnici.

Gradska uprava je tokom poslednjih desetak godina učinila sve da obesmisli status samostalnog umetnika. Kod mladih umetnika je stvorena nezainteresovanost za ovu meru kulturne politike, jer im je opstanak u statusu stvarao više problema nego povoljnosti, a kod šire javnosti stvoren je apriori negativan odnos prema samostalnim umetnicima. Gradska uprava, kao državni organ, po Zakonu obavezana da razvija i podstiče ovu meru, a time i umetničko stvaralaštvo kao opšti interes u oblasti kulture, radila je suprotno interesima građana, a posebno umetnika. O vraćanju dostojanstva samostalnoj umetničkoj profesiji, tako što bi se izmenio zakon koji danas samostalne umetnike izjednačava sa nekvalifikovanim radnicima (pre svega, uplata doprinosa prema najnižim osnovicama: 35% od prosečne zarade), izgleda da neće skoro biti reči u krugovima naših političkih aktera.

Naveli smo kao ”Beograđani iz čiste ljubavi“ samo neke karakteristične primere.

Šta Beograd može da očekuje od predstojeće kandidature sa ovakvim stanjem u kulturi i sa nesposobnim javnim autoritetima u sferi kulture koji se uljuljkuju idejom da će po njihovom kroju koncipirana kultura možda „transformisati i društvo“. Da li je to samo još jedan u nizu malih i velikih balona od sapunice koje nam iz zabave i nedopustivog neznanja pušta naša arogantna politička elita.

Inicijativni odbor članova ULUS-a

Anica Vučetić

Mirjana Denkov

Nina Todorović

Dobrica Kamperelić

Vladimir Ristivojević

Predrag Kočović

Dragoslav Krnajski