Odgovor na navode iz najnovijeg Biltena

Predsedniče Upravnog odbora,

Poslednji Bilten ULUS-a njegovo je najsramnije izdanje otkad sam primio prvi broj, a biće da je tako i otkad je ustanovljen kao informator Udruženja. Kod svakog iole obaveštenog člana ULUS-a, siguran sam, njegov sadržaj izazvaće istu reakciju kao na onomašnje RTS-ove dnevnike iz „najslavnijih“ dana vladavine Slobodana Miloševića. Ista metodologa manipulacije i dezinformisanja: od zamena teza, apsurdnih inverzija, defokusiranja problema, do vulgarnih stigmatizovanja onih koji ne misle kao Vi i, konačno i pre svega, notornih neistina. Slobogovor, kojim se služite, nedostojan je i privatnog razgovora, a kamoli javnog govora u prvom licu predsednika jedne od najstarijih institucija kulture ove države. Da podsetim, ULUS je reprezentativno udruženje države Srbije, a Bilten je javni dokument. Ono što je kao problem – a to je, bez svake sumnje, kriza ULUS-a – trebalo da bude rešeno na demokratski i civilizovan način, u proceduri koju definiše Statut, Vi očigledno pokušavate da rešite klevetaški, „ad hominem“, jednim tabloidiotizovanim diskursom svojih saopštenja, pošto ste prethodno zaveli neku vrstu prinudne uprave nad Udruženjem i Bilten pretvorili u privatno glasilo. Posle više od 15 meseci angažovanja (zajedno sa kolegama iz Inicijativnog odbora) na problemima kojima ste se Vi i Vama privrženi deo UO bavili nevoljno, nedovoljno i nekompetentno, jednako koliko i na onima koje ste vi sami proizveli, priznajem da se osećam poniženo. Istina, ne zbog Vaših tvrdnji, koje su daleko od argumenata, već zbog činjenice da sam glasao za Vas, kao i da sam bar desetini kolega preporučio isto. Utoliko sam u većoj obavezi da Vam odgovorim na nekoliko navoda iz Biltena, gdekad ih poredeći sa nekim iz Vaših prethodnih obraćanja članstvu, istom se ne libeći da Vam i na ponečemu čestitam.

Vaš napor da nas vratite u devedesete vidljiv je već iz Poslovnika Skupštine koji predlažete. Radi se o doslovce prepisanom poslovniku koji su Milorad Tepavac i Zoran Vuković pokušali da nametnu Skupštini na kojoj je trebalo da budu smenjeni. Inicijator njihovog smenjivanja bio je Dragoslav Krnajski, kome su se među prvima pridružili Zoran Popović, Aleksandar Rafajlović, Vesna Marković (nekoga ću nepravedno ispustiti), a potom i ostali. Do njihove smene 1997. ULUS je tokom devedesetih bio ništa drugo do organ SPS-a, a od tada postaje u punom smislu autonomna organizacija. Vas se ne sećam iz tih vremena. Međutim, volšebno Vam je uspelo da se iz 2008. vratite u 1997. i da nam ponudite ovakav Poslovnik, iz kojeg ću navesti samo dva indikativna člana: Čl. 4 – Skupštinu otvara presednik UO i rukovodi njome u skladu sa Statutom – inače, prema Statutu, Skupštinu vodi predsednik UO samo do trenutka dok Skupština ne izabere radno predsedništvo, čime i započinje njen rad. Citiram: Skupštini ULUS-a predsedava Predsednik Upravnog odbora sa dva člana koje bira Skupština i to je radno predsedništvo Skupštine. Izigravanje ovog člana predstavljalo bi tešku povredu Statuta; zatim Čl. 6 – Diskutanti mogu govoriti samo o tački dnevnog reda i to najduže 3 minuta... – A zašto ne 3 sekunde? Da podsetim, Skupština je jedina prilika da članovi u celini iznesu svoje mišljenje i da budu saslušani, te da se razvije rasprava o svim pitanjima bez ograničenja. Predloženi član Poslovnika opstruiše najviši organ Udruženja i predstavlja još jedan primer Vaših autokratskih sklonosti.

Povodom dela Biltena pod naslovom „Izveštaj predsednika Upravnog odbora“ daću Vam neka objašnjenja, koja su Vam nesumnjivo preko potrebna, a nagovestiću i neke predloge izmena Statuta ULUS-a. Dakle, Upravni odbor nije nikakva počasna loža, niti prilika za ličnu promociju i berbu priznanja, već je odgovorno mesto na kojem se donose odluke koje su od dalekosežnog značaja za članove ULUS-a, profesiju i likovnu kulturu. Setite se Krasnojarska: iako ste ga pohodili za naš novac i polzu, u svojstvu predsednika Udruženja, o Vašoj radnoj poseti publika Rex-a zna sve a članstvo ništa. Dakle, ne „Sugar, Sweet & Honey“ nego „Blood, Sweat & Tears“. Dve godine. Prilike su se promenile i, za razliku od prethodnih decenija, često treba i dnevno reagovati, ne samo kada Inicijativni odbor podnese peticiju za vanrednu Skupštinu. Zbog toga bi predsednik, kome pripada najveći deo odgovornosti, morao da obavezama preuzetim za svog mandata podredi sve svoje lične i profesionalne ambicije. Ovo utoliko pre zato što nemamo profesionalni menadžment, tako da, nažalost, i taj deo posla pripada predsedniku. Za to bi trebalo da dobije i odgovarajuću materijalnu nadoknadu, ne samo zato što bi to bilo njegovo dvogodišnje radno mesto, sa podrazumevanim punim ili skraćenim radnim vremenom, već i da bi se Udruženje zaštitilo od korupcije, odnosno takozvanog „samonaplaćivanja“. Na osnovu izmena Statuta koje ćemo predložiti, makar kao prelazno rešenje, predsednik bi vodio Udruženje na onaj način na koji to čine upravnici institucija kulture, a odgovarao bi Upravnom odboru i, razume se, Skupštini. Zašto? U svom pismu „Posle sto dana“ pomenuli ste političke stranke i medije kao za ULUS najznačajnije društvene činioce i, kako rekoste, „dva strateška pravca“ delovanja UO. Niste se setili privrede i bankarstva. To su za nas, u perspektivi, najznačajniji izvori finansiranja. Navešću Vam samo jedan primer: 1998, kao predsednik organizacionog odbora „Prve godišnje izložbe samostalnih umetnika“, uspeo sam da, zajedno sa svojim saradnicima, obezbedim više od 20 000 maraka za nagrade učesnicima (gradski Sekretar za kulturu, moj prijatelj, ustupio nam je i opremio „25. maj“ za izložbu; Nikola Džafo je izdejstvovao druga sponzorstva u materijalnim dobrima; Vesna Marković je ponudila, kao jedan vid nagrade aktivistima Sindikata, gostovanje u koloniji „Rtanj“, itd.). Ako se prisetite tadašnje vrednosti ove valute, lako ćete zaključiti o kolikoj se vrednosti radi. Sada u ULUS-u umetnici dobijaju samo papire za nagrade. A gde su honorari za izlagače, fond solidarnosti, otkupi?... Šta bi tek uradio profesionalni menadžment, kada smo mi amateri tokom tri meseca angažovanja obezbedili ovolika sredstva za samo jednu izložbu, i to bez ikakvih uzvratnih obaveza sa naše strane. Vi se, međutim, hvalite krečenjem i zamenjenom rasvetom kao svojim učinkom posle 15 meseci predsednikovanja i pošto je prošlo 6 tradicionalnih izložbi ULUS-a. A obećavali ste toliko toga u svojim pismima članstvu. Možda Vas je opstruisao Inicijativni odbor? Uzgred, ugovor sa Telenorom nikada nije verifikovao UO, a biće i da nije tako povoljan za nas. Međutim, otkupili su Vaš rad i izložili ga, iako ga selektor, Umetnička asocijacija „Remont“, nije izabrala za izložbu. Čestitam.

U Vašem izveštaju kažete: Uspešno smo sproveli postupak po prvom i drugom konkursu za dodelu Nacionalnih penzija. Osim što i pored toliko proteklog vremena od raspisivanja kokursa ne znate da nisu dodeljivane „Nacionalne penzije“ nego „Nacionalna priznanja“ (konkursni uslov za kandidate bio je da su umetnici u penziji), Vi u ovom pasusu izgovarate dve neistine. Po prvom konkursu mišljenje o umetničkom doprinosu kandidata izdavala je nelegalna komisija formirana kao radno telo, usto na potpuno netransparentan način. Do današnjeg dana ne znamo kako su ocenjeni umetnici. Ovo naglašavam budući da u Vašem obraćanju članstvu u tekstu „Posle sto dana“ zaključujete da je „neophodno da svi potezi i procesi u ULUS-u budu transparentni i dostupni članovima“. Zbog ove skandalozne uzurpacije Umetnički savet je protestovao Saopštenjem koje je potpisalo sedam članova ovog tela, a u kojem se navodi član 62 Statuta, stav 12: obaveza je Umetničkog saveta da predlaže Upravnom odboru ULUS-a dodeljivanje priznanja članovima ULUS-a, kulturnim institucijama, i drugim organizacijama, kao i pojedincima koji su zaslužni za uspešno razvijanje ULUS-a i likovne umetnosti u našoj zemlji; kao i tekst stava13: da daje stručna mišljenja o svim pitanjima iz oblasti likovne umetnosti na zahtev Upravnog odbora ULUS-a, a za potrebe i zahteve organa i pojedinaca. U drugom navratu, valjda shvativši da biste morali bar malo da se obuzdate, Umetnički savet je verifikovao umetničke opuse kandidata – dakle, Umetnički savet a ne vi – i tada je ovaj posao okončan uspešno i transparentno. U Sekretarijatu će Vam gđa Natalija Cerović omogućiti uvid u sve naše kvalifikacije.

O sledećem pasusu biće reči kasnije, a za “izmirena 4 meseca neplaćenog staža” čestitam, ali ne Vama, već onima koji su se najzad smilovali posle višegodišnjeg preganjanja Koordinacionog odbora sa Gradskim sekretarijatom za kulturu. Jer teško da je ovaj saziv KO, zajedno sa Vama, išta razumeo i učinio vodeći pregovore sa gradskim Sekretarom za kulturu, budući da su vaši napori ishodovali minimalnim iznosima za doprinose, zbog čega ste i sami protestovali. Na kraju vam se i sam Darjan Mihailović podsmehnuo u izjavi za “Danas”, upitavši vas “pa, što niste tražili više ako vam je ovo bilo malo”. Za nastavak rečenice ne mogu da Vam čestitam, a odgovor ćete dobiti od člana koga optužujete za nestručno vođenje KO u prošlosti.

Da sam na Vašem mestu, bio bih veoma oprezan kada je reč o Bijenalu proširenih medija, čiji je možda jedini uspeh što je uspostavljen kao nova manifestacija. Budući da je prošao uz dva fizička napada, jednu slomljenu nogu naše koleginice invalida, krađu ličnih stvari, prijavu Sudu časti, korišćenje paralelnog računa… mislim da moj savet treba ozbiljno shvatiti.

O sledeća dva pasusa takođe ću kasnije nešto reći, a za Vaša hvalidbu da ste napravili “nov, savremeniji sajt koji odgovara dugoročnim potrebama članova” mogu da kažem da je besramna. Bacili ste u vodu višemesečni rad radne grupe za restituciju sajta i ne pročitavši materijal koji su pripremili. Ilija Krković je još u aprilu prošle godine podneo detaljnu analizu manjkavosti u sistemu organizovanja i dostavljanja materijala za sajt, a potom je i formirana radna grupa koju su činili Ilija Krković, Nina Todorović, Aleksandra Vasović i Mihailo Ristić. Umesto njihovog predloga, koji niste ni razmatrali, Vi ste doveli svog prijatelja i predali mu posao. Pa, makar da ste, kakav je nekada bio običaj u ULUS-u, zatražili više ponuda, sve da projekat naših kolega bude i odbačen, to bi imalo nekog smisla. Ovako, to je još jedan primer samovolje i nipodaštavanja kolega i njihovog rada. Sramotno.

Tvrdite da bi “razultati vašeg angažovanja u korist opšteg interesa Udruženja bili veći da određena grupa kolega (Inicijativni odbor čalanova ULUS-a) nije vršila neprestano ometanje i iscrpljivanje većine članova Upravnog odbora”. Time, zapravo, na sebi svojstven način, ipak priznajete da ste uradili malo (mada je bliže istini ništa, ili ništa dobro), ali biva da je za to kriv neko drugi (uvek su krivi drugi), tj. Inicijativni odbor, jer kažete da je „vršio opstrukcije“, „neprestana ometanja i iscrpljivanja UO“, i to kao „nelegitimno telo zvano Inicijativni odbor koje je svim mogućim lažima krenulo u napade na legitimno izabrani UO“, zatim da je „tzv. Inicijativni odbor“ „u cilju ostvarivanja ličnih i uskogrupnih interesa“ „omalovažavao sopstveno udruženje u Ministarstvu kulture, medijima...“. – Zvuči li Vam poznato: „Ova vlada učinila bi mnogo više da je nije ometala tzv. demokratska opozicija“, „grupa stranih plaćenika rukovođena ličnim interesima koja blati sopstvenu zemlju“, „sile mraka i haosa koje su krenule na legalno i legitimno izabranu vladu“... Kvintesencija slobističke propagande koju sjajno demonstrirate. Čestitam, ponovo moram, jer ste može biti i nadmašili Miloševićeve propagandiste. Nego, najpre nešto o legitimitetu i legalitetu Inicijativnog odbora: član 3 Statuta: Neotuđivo je pravo svakog člana ULUS-a da na osnovu svog članstva u ULUS-u: - odlučuje o uslovima i oblicima organizovanja, udruživanja i međusobne saradnje; zatim član 21: Prava i dužnosti člana ULUS-a su; stav 19. da učestvuje u obrazovanju radnih ateljea, sekcija ili drugih oblika udruživanja. Nešto i o opstrukcijama: naročito je „slatko“ da je UO zbog „opstrukcija“ IO, okupljajući se inače jednomesečno ili dvomesečno, u više navrata zasedao čak čitavih ŠEST SATI! Strašno! Kakva žrtva, kakva Golgota! Inače, za te „žrtve“ koje ste podneli sami ste krivi: trebalo je da se češće sastajete, da ne čekate da vam se nagomilaju problemi. Za to vam bar nije „kriv“ Inicijativni odbor. U nekim periodima – na primer, pošto je donesen Nacrt Zakona o kulturi – trebalo je da zasedate svakodnevno. Iako tvrdite da ste „aktivno i kreativno učestvovali u raspravi o Nacrtu Zakona o kulturi“ (što je zaista smehotresna tvrdnja), na prvom sastanku KO ovim povodom niste rekli ni reč, a na drugom niste ni bili. Sam Upravni odbor o Nacrtu nije vodio nikakvu raspravu, niti je doneo bilo kakve „kreativne“ zaključke (tek ako ne mislite na onu fingiranu „raspravu“ koju ste održali pošto je KO već zaključio i poslao svoje prigovore na Nacrt, a održali ste je kao pokriće za nerad posle kritike Inicijativnog odbora i održanog panela). Zaista blistavo zalaganje za interese umetnika i Udruženja. Zato će u pravcu povišene odgovornosti i većeg obima obaveza i predsednika i članova UO biti orijentisani neki naši predlozi statutarnih izmena. Ipak, Inicijativni odbor, koji je prema Vašim rečima „zloupotrebljavao Udruženje u cilju ostvarivanja ličnih i uskogrupnih interesa“ (taj divni slobogovor), izmenio je preko 20 članova i stavova Zakona. Među njima je jedna od najvažnijih izmena vraćanje ovlašćenja upisa u evidenciju samostalnih umetnika umetničkim udruženjima, odnosno donošenja rešenja o upisu, kao i da tzv. bliže uslove za upis utvrđuje Ministar na osnovu utvrđenih kriterijuma umetničkih udruženja. Ove izmene KO u svom izveštaju, koji ste objavili u Biltenu, uopšte ne pominje, već interpretira stav iz prvobitne verzije Nacrta. Mene to ni najmanje ne iznenađuje, jer ovakav KO ni posle 15 meseci rada ne može se premetnuti u nešto drugo i bolje, pa i dalje nije u stanju da razume tekst Zakona, a u ovom slučaju konačnu verziju nije ni pročitao (zvanično: Konačna prečišćena verzija nacrta Zakona o kulturi). Ponavljam: u Koordinacionom odboru 13 umetničkih udruženja nije se našla jedna suvisla i prilježna glava da ne učini ništa više nego da, eto, tek pročita tekst Nacrta. A evo šta ste u svom izveštaju o radu KO (16.10.2007.) naveli povodom ovog oduzetog ovlašćenja: To što su udruženja izgubila pravo da daju status samostalnog umetnika nas ne pogađa, JER POZITIVNO MIŠLJENJE UDRUŽENJA JE OBAVEZUJUĆE ZA ORGAN LOKALNE UPRAVE KOJA TO REŠENJE DONOSI, a svuda u svetu onaj koji daje pare ima pravo i da kontroliše njihovo trošenje. Briljantno razumevanje problema i sjajno zastupanje samostalnih umetnika. Ostaje samo pitanje koga zaista zastupate: njih (vlast) ili vas, nas samostalne umetnike svakako ne. Pardon, imam još jedno pitanje za Vas: hoćete li sada otići u Ministarstvo kulture i zahtevati da se vrati staro rešenje, kad ste njime bili tako oduševljeni i gorljivo ga branili? Toliko o tome koliko je IO radio u ličnom i uskogrupnom interesu, a vi u opštem i zajedničkom, tako altruistički. Tek, valja nešto reći i o tome da se IO, kako kažete, služio „svim mogućim lažima“ i „nijednim argumentom“ nije potkrepio napad na Upravni odbor, te da „reforme i imerativ vremena“ nije definisao. Ovde je, bar za razumnog čoveka, lako utvrditi ko ima kratke noge. Iako ste nas sprečili da članstvo o svojim aktivnostima informišemo putem Biltena, čime ste prekršili član 5, stav 2 Statuta, mi smo ipak uspeli da obavestimo deo članstva o našim argumentima poslavši preko 20 elektronskih pisama, iznoseći svoje stavove na dvama panelima, jednom skupu samostalnih umetnika i na vanrednoj Skupštini. I Vi ste dobili ta pisma i naši su Vam razlozi i te kako poznati. Ne mislite valjda da ih je sve trebalo navesti u preambuli Peticije? O predlozima reformi takođe ste mogli da čitate, a evo ih i ovde navodimo. A kad je reč o Vašoj opasci da je IO „omalovažavao sopstveno Udruženje u Ministarstvu kulture i medijima“, moram još jednom da zaključim da ćete sami sebi razlupati glavu ovakvim nonsensima. Naime, član 5 Statuta glasi: Rad ULUS-a je javan. A za iole demokratski pismenog čoveka to znači da je i podložan javnoj kritici. Pri tom mi nismo „omalovažavali Udruženje“, nego smo kritikovali rad Koordinacionog odbora i rad naših predstavnika, Saše Pančića, Vesne Marković i Leposave Milošević Sibinović, i to započinjući naše izjave rečima: „Nezadovoljni radom KO i naših predstavnika u ovom telu, članovi Inicijativnog odbora su...“ itd. Da li je to omalovažavanje Udruženja? Ako je iko ikog omalovažavao, onda ste to Vi kada ste Novici Antiću, sekretaru Ministarstva kulture, rekli da je Inicijativni odbor grupa članova koja je nekad bila na vlasti, pa pokušava da se na ovaj način vrati na stare pozicije. Na nesreću, Novica Antić je na sesiji u Novom sadu izjavio da Nacrt kritikuje samo jedna grupacija, a onda citirao Vas. Na sastanku u Ministarstvu Novica Antić nam se zbog ovoga izvinio, pravdajući se da je bio dezinformisan. Na kraju nam je i odao priznanje u izjavi za „Politiku“ rekavši da je najviše izmena izvršeno zahvaljujući Bibliotekarima Srbije i Inicijativnom odboru članova ULUS-a. Zbog ovakvih Vaših ispada (kao i zbog psihičkog maltretiranja nekih naših kolega, među njima i mojih prijatelja, inače uglednih umetnika i profesora) predložićemo još jednu izmenu Statuta: obavezu prilaganja uverenja o duševnom zdravlju kandidata za članstvo u telima i organima ULUS-a.

Kažete i „da je svima poznato da se u novijoj istoriji ULUS-a uvek ista imena pojavljuju u akcijama smenjivanja, blaćenja, izbacivanja članova“. I ovde ste me podsetili na uvodne reči paskvila Miloševićevih novinara: „Svima je poznato da ova grupa izdajnika...“ Međutim, ono što je ovde zanimljivo zapravo proizlazi iz komparacije sa Vašim pozivom iz „Posle sto dana“ da se pokrene aktivnost „uspavanih članova“. Naime, da li su ova „imena“ kriva što su budna, što blate ili što podnose prijave Sudu časti zbog malverzacija nekih članova, a potom ih Skupština isključi iz Udruženja na osnovu legitimne odluke ovog tela? Sami ćete se složiti da se u prvom i trećem slučaju radi o neotuđivim pravima članova Udruženja, ali za drugi slučaj Vam ne mogu dati za pravo. Niti je „svima poznato“, niti „uvek ista imena blate“, a evo i primera novog imena – Vašeg. Jer kako nazvati sve ovo što ste nakrcali u Vašem Izveštaju? Poslužio sam se Vašim izrazom, jer čini mi se boljeg i nema za sve optužbe koje ste izneli protiv Inicijativnog odbora i mene.

Zanimljiva je i Vaša samoodbrana da niste nikada imali izložbu u ULUS-u. Otkad ste predsednik UO izlažete na gotovo svim izložbama u Udruženju, uključujući i ovu Telenorovu. Iako sam kao član Umetničkog saveta imao pravo da izlažem bez žiriranja, nisam nijednom izlagao. Ne mislite li da je ipak malo neukusno izlagati kao predsednik Upravnog odbora? I još slagati da to ne činite? I, konačno, svrstavajući me među one koji interese Udruženja podređuju ličnim ambicijama, opet grdno grešite, jer posle ove Skupštine više se neću kandidovati ni za jedno telo ili organ – što sam, inače, prvi put učinio prošle godine – nisam na listi za ateljee, a jedini moj interes u ovoj stvari poklapa se sa interesom 500 članova ULUS-a, samostalnih umetnika, kao i sa interesom onih koji u Udruženju vide značajnu kulturnu tekovinu, a koje bi, uz određene reforme, moglo da pruži mnogo više i ovdašnjoj likovnoj sceni, i kulturi, i umetnicima. Dalje neka nastave drugi, posebno oni mlađi i samostalni umetnici, koji će imati najviše štete od Vašeg mandata, zapravo postati socijalni slučajevi ako se prihvati vaš famozni predlog izmena Zakona o doprinosima.

O tome i drugim Vašim zaslugama za ovakvo stanje u ULUS-u biće više reči na Skupštini, ali ćemo se pre svega baviti budućnošću Udruženja. Vi ste prošlost.

26.05.2008.
Predrag Kočović,
u ime Inicijativnog odbora članova ULUS-a