Молимо редакцију културе листа „Политика“ да, поводом текста под насловом „Поделили се ликовни уметници“, на истој страници и без скраћивања објави наш коментар, као и делове разговора са новинарком Биљаном Лијесковић који су изостављени а представљају његов најважнији и суштински део.
Кључни разлози за оснивање Иницијативног одбора и за сазивање ванредне скупштине су следећи:
Чланови УЛУС-а које је изабрао актуелни Управни одбор за представнике у Координационом одбору уметничких удружења Србије подржали су предлог измене Закона о доприносима према којем би, уколико се прихвати, самостални уметници који сада заснивају радни стаж остварили пензије на нивоу социјалне помоћи. За такав предлог је Координациони одбор, према извештају наших представника, добио подршку и Министарства културе и Министарства финансија. Овакво виђење „коначног решења социјалног статуса самосталних“ и остварену подршку представили су чланству као велики успех. Уколико се предлог не повуче, а у Републичком парламенту остане исти однос снага, нема сумње да ће предложена измена бити прихваћена, а самостални уметници за дуги низ година бити „збринути“ понижавајуће ниским пензионим основицама. После вишемесечне преписке и две панел-дискусије, Управни одбор је ипак увидео своју грешку и обећао да ће амандманима покушати да је исправи (?).
На позив Министарства културе да придружи своја два представника радној групи за израду нацрта Закона о култури, Координациони одбор („због годишњег одмора“) није одржао састанак са том тачком дневног реда, чиме је пропустио прилику да утиче на коначну верзију нацрта већ током његове припреме. Наши представници нису нашли за сходно да на овоме инсистирају, очигледно не схватајући колико је важан и сам „кровни“ Закон о култури и њихово заступање интереса Удружења, уметника и професије.
Пошто је отворена јавна расправа о нацрту Закона о култури, Координациони одбор је одржао два састанка на којима је формулисао своје, иначе површне и ни на шта суштинско односеће, примедбе и предлоге измена. Иако је ова верзија нацрта, у основи једног партократског концепта закона који до максимума сузбија утицај јавног сектора, за нас, и културу уопште, била неприхватљива (Национални савет не бира парламент, у структури управе институција културе влада има апсолутну већину и апсолутна права, репрезентативна удружења су искључена из класе субјеката у култури, а одузета су им овлашћења додељивања статуса самосталног уметника и вођење њихове евиденције, итд.), Координациони одбор је нацрт подржао готово еуфорично. Осим што нису присуствовали другом састанку КО, наши представници нису имали никаквих приговора на овакав став Координационог одбора. Чланови Удружења су због свега овога морали да се самоорганизују и, делујући кроз Иницијативни одбор, припреме своје предлоге измена и допуна нацрта Закона. Захваљујући нашој активности нацрт је измењен у преко двадесет чланова и ставова. Сам секретар Министарства, Новица Антић, у својој изјави „Политици“ потврдио је да су најактивнији били библиотекари и Иницијативни одбор чланова УЛУС-а, који су, према његовим речима, заслужни за највећи број измена.
Поводом објављеног кокурса за доделу националних признања Управни одбор је (у нерегуларној процедури) формирао Комисију која је преузела ингеренције Уметничког савета и на тај начин неовлашћено издавала потврде о доприносу уметника националној култури. Осим што је на тај начин прекршено више чланова Статута, Удружење је изложено ризику да га с пуним правом уметници који нису добили национално признање туже за изгубљену добит јер је мишљење о њиховој уметничкој активности донео ненадлежан орган.
Имајући у виду све ове пропусте и злоупотребе УО, четири члана овог тела поднела су оставке.
Одустајући од даљег навођења примера неодговорног рада Управног одбора, осврнућемо се још само на изјаву председника УО УЛУС-а и једну омашку новинара, госпође Лијесковић. Колега Панчић каже: „Све је почело у септембру (лапсус: све је почело у априлу) када је смењен Драгослав Крнајски... [до тада] председник (лапсус: „преседавајући“) КО уметничких удружења. Чланство УО (лапсус: ИО) није успело да оствари већину и тако контролише удружење.“ Прва иницијатива Одбора била је да Драгослав Крнајски остане у представничком тиму КО још једну годину ради континуитета и упућивања колега у, иначе веома комлексну, проблематику којом се бавио годинама. Личи ли то на покушај преузимања контроле над Удружењем? Све остало, досад наведено, одвијало се под апсолутном контролом УО. Затим: „Поводом петиције... људи су почели да зову, долазе и дају изјаве да су преварени.“ Било је сасвим обрнуто, чланови УО су позивали чланове, узнемиравали их, претили им судом, као и самом чињеницом да то чине са позиције власти у Удружењу, те практично изнудили њихово потписивање (већином) већ припремљених изјава. Нека г. Панчић каже како су им одговорили Чедомир Васић (ректор Универзитета уметности), Зоран Поповић, Мишко Петровић... Преседник УО такође каже: „Комплетан УО је састављен од самосталних уметника... не верујем да би они радили нешто на своју штету.“ Довољно је прочитати трећи пасус овог текста па јасно увидети да то није питање „веровања“ или „неверовања“ већ чињеница. И на крају, мала исправка дела текста из атрфилеа под насловом „Конференција у кафеу“: састанак са новинарима није одржан у кафеу због постављања изложбе „Теленорове“ колекције, већ зато што су слике са претходне изложбе одложене у сали за састанке а не у депоу, где се иначе одлажу. У односу на ту чињеницу показали смо извесно подозрење, а не због постављања изложбе.
С поштовањем,
Иницијативни одбор чланова УЛУС-а
Нема коментара:
Постави коментар