ODGOVOR PREDRAGA KOČOVIĆA POVODOM TEKSTA "POVETARAC NAD BAROM", AUTORA S. POPOVIĆA, OBJAVLJENOG U LISTU NOVOSTI, 12. 05. 2008.
Poštovani gospodine Popoviću,
Da ste ostali do kraja zasedanja Skupštine, čuli biste ono najvažnije, a to je da je ULUS udruženje kojem predstoje korenite reforme, za koje ćemo se mi, inicijatori sazivanja Skupštine, zalagati sve dok nas (ne)prilike ne uvere da je uzaludno. ULUS je jedna od najstarijih umetničkih asocijacija u svetu, a to bi za nas moralo biti posebno značajno budući da malo šta vredno u Srba traje duže od jednog političkog sistema, režima ili mandata partije na vlasti. Međutim, ukoliko ULUS nije u stanju da ispuni svoje obaveze ni prema društvu ni prema članstvu zato što je talac pet ljudi koji ne shvataju zahteve vremena (kao ni svoje statutarne obaveze) i rade tako što ne rade ništa ili rade loše, onda zaista nije problem samo u njima, nego i u načinu na koji je Udruženje organizovano. Naime, drugačije se ne može objasniti impresivna efikasnost UO u dezinformisanju članstva, javnosti, pa, nažalost, i Vas da se sve u osnovi može svesti na nezadovoljstvo koje je izazvala "smena Dragoslava Krnajskog sa mesta predsedavajućeg Koordinacionog odbora 13 umetničkih udruženja Srbije", kako ste naveli. Iz mog izlaganja to niste mogli da zaključite. Uostalom, imam 72 potpisana svedoka (ne “jedva nešto preko 60”, kako ste napisali), i još desetak nepotpisanih članova koji su bili prisutni. Posle blokade informisanja, hotimičnog stvaranja konfuzije kod članova u pogledu zakazanog termina Skupštine, te svojevrsnog mobinga (telefonski pozivi, pretnje sudom...) nad većim delom potpisnika peticije koji danima sprovodi aktuelni Upravni odbor, teško je zamisliti, složićete se, da se uprkos velikom broju potpisa (216) okupi više članova Udruženja. No, ono što je važnije od ovoga – jer i to će proći – jeste da se zalažem, kao i moje kolege, za modernizaciju Udruženja, pre svega kroz uključivanje u mrežu evropskih umetničkih asocijacija i uspostavljanje bliskih odnosa sa evropskim i svetskim galerijama i muzejima, uvođenje modernog menadžmenta (da više ne bismo prosili), zatim za odgovorno zastupanje umetnika pred organima vlasti kako bismo dobili ne više od onoga što našim kolegama pripada kao neupitno pravo u zemljama koje cene umetnost i kulturu (zadovoljavajući socijalni status i uslovi za rad, odgovarajuća zakonska rešenja koja bi stimulisala investiranje u kulturu, itd.). I u ovim (lošim) prilikama, u aktuelnom sistemu umetnosti ULUS zauzima mesto koje bi makar kulturna javnost mogla da prepozna kao značajno uprkos "glomaznosti" Udruženja o kojoj govorite. Drugim rečima, ako "Muzej savremene umetnosti" i galerije usko profilisanih programa predstavljaju vrh piramide tog sistema, onda je ULUS, sa svojih preko 2000 članova, svakako njegova baza. Nažalost, izložbe koje se održavaju u prostorima ULUS-a retko ko obilazi od onih "sa vrha", pa su time prikraćeni za potpun i redovan uvid u višekratne preseke likovne scene u Beogradu i Srbiji, već uglavnom reaguju kao MUP – po dojavi. Za Vas znam da redovno dolazite na izložbe Udruženja, pa se tim pre čudim da Vam ovo moje (naše) stanovište nije blisko.
Dakle, ovo je suština spora između Inicijativnog odbora i Upravnog odbora koji takođe drži da bi ULUS valjda trebalo da se stidi što postoji a ne da još i nešto zahteva (prigovor predsednika UO povodom uskraćivanja novca za projekte ULUS-a na konkursu za sufinansiranje projekata Ministarstva kulture ipak je izuzetak koji ga ne može iskupiti za sve dotadašnje i potadašnje propuste). Kao što se iz prethodnog dela teksta da zaključiti, na Skupštini sam mogao i da ne pomenem ime Dragoslava Krnajskog a da se ništa bitno ne promeni u razlozima za protest, a učinio sam to upravo zato da bih prisutnima predočio faktografiju događaja iz koje će, nadao sam se, svima biti jasno da u ovom sporu nema ničega personalnog niti neprincipijelnog kada je o nama reč. Samo jedan od prisutnih to nije shvatio – Vi.
I konačno, ne znam zašto ste otišli pre kraja zasedanja i propustili najvažniji, zaključni deo (ipak ste novinar), ali je Vaša opaska da je "najzanimljivije bilo psetancetu jedne umetnice", siguran sam, prava slika ne ove Skupštine i povoda kojim je sazvana, već tabloidiotizacije štampe koja je u neprekidnom napredovanju.
Predrag Kočović,
slikar i član Inicijativnog odbora članova ULUS-a
